Sve o Skaj aplikaciji što do sad niste znali! Evo zašto je "zloglasna" - U prepiskama slike leševa, oružja, potencijalnih meta...

Razbijanjem Skaj kriptovane komunikacije stekao se utisak kao da je razbijena "Pandorina kutija" koja otkriva najveće tajne kriminalnih organizacija širom sveta.

U sudovima širom Evrope i u premetima postavlja se pitanje od odbrane da li su "Skaj" komunikacije nabavljene u skladu sa zakonom. 

U Bosni i Hercegovini je u poslednjih nekoliko godina i preko mobilne aplikacije Skaj razbijen veliki kriminalni lanac trgovine drogom, a u Srbiji je u centar pažnje došla posle hapšenja grupe okupljene oko Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Pojedini političari i tužioci su bili pod lupom u zemljama Balkana. 

Skaj aplikacija se najčešće se koristi u kriminalnom miljeu, i u izvršenju teških krivičnih dela, poput ubistva i organizovanog kriminala. Postoje informacije da su u nekim zemljama službenici policije, bezbednosnih i drugih institucija bili korisnici ovih aplikacija.

Specijalni sud

Konsiljere: Dokazi su za rubriku "verovali ili ne"! Završeno suđenje klanu Belivuk - Miljković za danas

U Specijalnom sudu u Beogradu danas je izvođenjem dokaza nastavljeno suđenje organizovanoj kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, čiji pripadnici se terete za sedam ubistava, trgovinu drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje.

25.01.2024

15:50

Specijalni sud

Suđenje klanu Belivuk-Miljković nastavlja se u četvrtak: Na kraju prikazane fotografije garaže u Ritopeku

Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas je, uvidom u pisanu dokumentaciju, nastavljeno suđenje Veljku Belivuku i ostalim pripadnicima zloglasnog klana koji se tereti za sedam svirepih ubistava i druga teška krivična dela.

23.01.2024

15:14

Foto: sky/Shutterstock/PORTAL DAN/SKRINŠOT DOKUMENT SKY

 

Veliki broj kriminalaca, dilera droge i onih koji su umešani u druge oblike visokog kriminala otkriven je uz pomoć ove belgijske aplikacije, koja dolazi unapred instalirana na posebnim mobilnim uređajima sa SIM karticom i ostavlja mogućnost potpune zaštite.

Cena pretplate se kretala od 500 do 2.200 evra godišnje. U martu 2021. godine FBI je zatražio pristup podacima iz navedene aplikacije, što je kulminiralo gašenjem kompanije Skaj ECC.

- Pretpostavljam da je FBI do sada radio obradu podataka, istrage, sigurno je delio informacije sa drugim agencijama za sprovođenje zakona, pre svega sa Agencijom Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona (EUROPOL), i da su tako došli do naše regionalne policije - rekao je Predrag Puharić, stručnjak za sajber kriminal za Sarajevo Times.

Portugal je jedna evropska zemlja čiji su organi osporili validnost hakovanih kriptovanih razgovora oslobađajući još jednog uhapšenog 2022. godine.

Crna Gora jedna od retkih zemalja kojoj je istraga bila zasnovana na Skaj razgovorima i tako su uhapsili više osoba. Većina evropskih zemalja na sudu hakovane razgovore ne priznaje kao dokaz, što je rezultiralo oslobađajućim presudama.

Jedan od najtraženijih lica britanske Nacionalne agencije za kriminal pušten je uz kauciju odlukom suda u Lisabonu, pisao je Kodex.me. 

Foto: sky/Shutterstock/PORTAL DAN/SKRINŠOT DOKUMENT SKY

 

Sud je ovakvu odluku obrazložio tvrdnjama da ja hakovanje Encrochat razgovora nezakonito te se isti ne mogu koristiti kao dokaz. Jedan od najtraženijih lica u Velikoj Britaniji Aleks Mejl (29), uhapšen je u maju na aerodromu u Lisabonu nakon što je stigao letom iz Turske gde mu je odbijen ulazak, saopštila je tada britanska Nacionalna agencija za kriminal. On se sumnjičio da je koristeći EncroChat šifrovanu komunikacionu mrežu organizovao šverc narkotika širom Evrope, pranje novca....

Sudovi u Holandiji, Belgiji obustavili su postupke zasnovane na "Skaj-u"

U postupcima pred podogričkim Višim sudom, u brojnim predmetima, advokati odbrana ukazuju na to da po ZKP-u Crne Gore "Skaj" ne može da bude dokaz već da je on samo operativan podatak koji usmerava istragu koja pre podizanja optužnice mora da bude zaključena. Širom Evrope sudovi su odbacili određen broj optužnica koje se zasnivaju na "Skaj-u".

Tako Holandija, Belgija i Italija imaju niz primera u kojima su sudovi zamrznuli postupke ili odbacili a u kojima je kao dokaz tužilaštvo priložilo "Skaj" komunikaciju.

Slučaj Belivuk

Pred Višim sudom u Beogradu danas je nastavljeno suđenje kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, a na samom početku objavljeno je da je doneto rešenje da se Skaj aplikacija odobri kao legitiman dokaz u ovom postupku. "Veće donosi rešenje da se kao neosnovan odbija predlog da se iz spisa predmeta izuzmu dokazi koji su dobijeni kao međunarodna pravna pomoć od Republike Francuske", rečeno je na početku suđenja.

Foto: Informer/društvene mreže

 

Ovo znači da su podaci dobijeni praćenjem klana preko "Skaj" aplikacije legitiman dokaz u suđenju protiv klana, prenela je Nova. Sud je odbacio i zahtev odbrane o izuzeću veštaka.

Podsetimo, tužilaštvo svoje glavne dokaze protiv Belivuka uglavnom temelji na "razbijenoj" komunikaciji pripadnika klana koji su koristili "Skaj" aplikaciju putem koje su šifrovano komunicirali. Od samog početka, kada su detalji kriptovanih poruka isplivali u javnosti, advokati odbrane pokušavaju da ih ospore. Takav scenario se upravo dogodio u više evropskih država.

Pandorina kutija

Kada je zajednički tim istražitelja iz Francuske, Italije i Belgije uspeo da otključa kriptovanu "Skaj" komunikaciju kojom su se mahom služile osobe iz kriminogene sredine, smatrajući taj kanal za komunikaciju bezbednim, niko nije mogao ni da pretpostavi šta će sve izaći na videlo otvaranjem te "Pandorine kutije".

 Otkrivanje poruka predstavljao je tektonski poremećaj u podzemlju u regionu i Evropi, hapšeni su kako kriminalci, tako i oni iz državnih struktura koji su sa njima usko sarađivali na različite načine.

Foto: printscreen

 

Na meti istražitelja se našla i kriminalna grupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, koja je početkom februara 2021. uhapšena u Srbiji.

Veći deo dokaza prikupljenih protiv ovog klana upravo predstavljaju poruke (tekstualne i glasovne) i fotografije koje su članovi grupa razmenjivali koristeći se šifrovanim imenima. Tek nakon što su uhapšeni, a iz grupe se izdvojili i oni pripadnici koji su spremni za saradnju sa tužilaštvom, dokazi protiv grupe su navodno dobili snagu. 

Ono što odbrana optuženih kriminalaca od samog početka pokušava da ospori jeste način na koji se došlo do određenih dokaza. Advokati odbrane od samog starta dokaze prikupljene otključavanjem Skaj aplikacije ne smatraju validnim jer, kako su objasnili u više navrata, oni nisu prikupljeni na način koji opisuju srpski i međunarodni zakoni.

Nije postojala naredba za prikupljanje tih dokaza, članovi grupe su bili na takozvanim "merama“ duže od šest meseci, a advokatima je sumnjiv i način na koji je sama aplikacija otključana. Francuska, koja je učestvovala u hakovanju Skaja, detalje te akcije je proglasila državnom, vojnom tajnom.

Optužnice koje se zasnivaju na dokazima "Skaj" aplikacije su neuspele i u Francuskoj i Italiji

Početkom oktobra 2022., Vrhovni sud Francuske vratio je u krivični predmet sudu jer sud smatra da je Državno tužilaštvo u Francuskoj trebalo da pruži dodatne informacije o tome kako se došlo do tih poruka i četova, objavio je holandski "Crimesite".

Foto: printscreen Libertas press

 

Gotovo identična situacija dogodila seu Italiji. Vrhovni sud u toj zemlji nedavno je doneo odluku da su dokazi sa "Skaja" u postupku koji se vodio protiv pripadnika albanske mafije, nezakoniti, pa je tako predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

"Da bi se došlo do osuđujuće presude za krivična dela koja se stavljaju na teret, moraju postojat valjani (zakoniti) i uverljivi dokazi. O zakonitim dokazima se može govoriti kada postoje dokazi iz različitih izvora ili kad dokazi potiču iz jednog izvora ali su potkrepljeni drugim činjenicama. Iz tih dokaza sud se takođe mora nedvosmisleno uveriti da je optuženi počinio krivična dela za koja se tereti. Kao i odbrana, sud nema skup podataka sa svim porukama Skaj sa računa koji se pripisuje osumnjičenom", navodi se između ostalog u obrazloženju suda.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.