BOL U GRUDIMA, VRTOGLAVICA... Ne brinite zbog ovih "opasnih" simptoma!

Neki od učestalih simptoma koje ljude itekako preplaše, zapravo uopšte nisu opasni. Evo kada NE treba da paničite i zašto...

Bol u grudima

Pošto znamo da srčani problemi mogu da budu kobni, nije nikakvo čudo što ljude plaši bol u grudima i navodi ih da pomisle da je reč o nečemu ozbiljnom.

Međutim, i kod zdravih ljudi se neretko javlja međurebarna neuralgija, koja uzrokuje neprijatan bol u grudima. Neki ljudi imaju hroničnu neuralgiju, ali se kod većine ti simptomi javljaju usled naglog pokreta ili ekstremne aktivne fizičke aktivnosti.

U većini slučajeva simptomi brzo nestaju bez ikakvog tretmana. Ipak, imajte na umu da i panični napadi i drugi napadi anksioznosti često mogu da budu uzrok bola u grudima.

Ako nikada niste imali problema sa srcem, krvnim pritiskom, krvnim sudovima, najverovatnije nije reč o srčanom udaru. Ako bol postane jači kada udahnete ili se sagnete, ako vam srce radi normalno, onda je reč o bolu među rebrima, koji nema veze sa srcem. Smirite se i ubrzo će vam biti bolje.

Bol u listovima

Ovaj simptom nije retkost za one koji imaju proširene vene. Međutim, to nije jedini simptom i najčešće se proširene vene vide pri površini kože, a javljaju se i još neke promene na koži.

U zdravi ljudi mogu da osete bol i nelagodu u listovima, a ponekad može da se javi i otok. Pre nego što počnete da paničite, obratite pažnju na druge faktore koji bi mogli da budu uzrok bola u listu – na primer, povećana fizička aktivnost, posao koji zahteva da duže vremena stojite, neudobna odeća ili obuća, neudoban položaj u kojem ste sedeli ili ležali.

Ako vam se bol u listu javi ponekad, nakon napornog dana, vrlo su malo šanse da je to zapravo simptom bolesti. Ako bol ne nestane narednog dana ili vas muči duži vremenski period, u tom slučaju idite kod lekara.

Foto: Shutterstock

Iznenadna vrtoglavica

Svim ljudima, uključujući i one zdrave, ponekad se iznenada zavrti u glavi. Ali, ovaj simptom mnoge nasmrt preplaši jer to može da bude i jedan od simptoma infarkta.

Ali, baš kao i kod bola u nogama ili grudima, vrtoglavica nije jedini simptom na osnovu kojeg možete da donesete zaključak šta je u pitanju. Može da je uzrokuje stres, koji dovodi do nagle promene hormona zbog kojih se javlja osećaj slabosti ili vrtoglavica.

Iznenadna vrtoglavica može da se javi i zbog vrućine, naglog pokreta glavom, pa čak i zbog toga što vas mnogo pritiska kravata.  

Drugim rečima, ako vam se to ne dešava često i nemate nikakvih drugih simptoma, verovatno ne bi trebalo da brinete.

Bol u grlu i promene glasa

Juče ste bili sasvim dobro, a danas ste se probudili sa bolom u grlu i čudnim glasom? Ali, nemate nikakvih drugih simptoma, poput povišene telesne temperature ili zapušenog nosa.

Ne paničite jer je najverovatnije uzrok tome bakterija ili virus. Neke bolesti, poput angine, mogu da se razviju bez nekih drugih simptoma. Najverovatnije će vam tokom dana biti gore, tj. grlo će vas još više boleti, ali temperatura će ostati normalna.

Ne guglajte odmah simptome raka, već idite kod lekara: pilule ili druge vrste lekova koje doktor prepiše će vam verovatno brzo pomoći.

Viša ili niža temperatura od normalne

Normalnom telesnom temperaturom se smatra temperatura oko 36,5 stepeni Celzijusovih. Ali, vi verovatno i ne znate koja je normalna temperatura za vas jer je merite samo kada se razbolite.

Normalna telesna temperatura je između 36 i 37, a prosečna je oko 36,5. Ali, neki zdravi ljudi imaju normalnu telesnu temperaturu oko 37.

Drugim rečima, ako izmerite temperaturu i shvatite da je viša ili niža od normalne, ne paničite. Ako se dobro osećate, to je verovatno normalna temperatura za vaše telo.

Otečene limfne žlezde

Bilo kakva promena u limfnim žlezdama plaši ljude jer to može da bude simptom kancera. Ipak, do promena može da dođe i kada problem nije tako ozbiljan. Čak i obična prehlada može da utiče na veličinu limfnih žlezda, kako bi se povećala aktivnost ćelija koje se bore protiv virusa.

Umesto da paničite, opipajte žlezde posle nekoliko dana – verovatno će se vratiti u normalu čim infekcija prođe.

Foto: Shutterstock

Neregularna menstruacija

U proseku žene dobijaju menstruaciju jednom mesečno, ali mnoge to shvataju previše bukvalno. Jednom mesečno ne mora nužno da znači da to mora da se desi svakog meseca u identično vreme. Zdrav menstrualan ciklus može da traje od 21 do 45 dana.

Stvari koje čak i ne vidite mogu da utiču na menstrualni ciklus – stres na poslu, odlazak na odmor, pa čak i male promene u ishrani, pilule za kontracepciju.

Dakle, ne paničite ako se vam ciklus nije baš sto odsto tačan, a ako imate neke druge simptome pored toga, idite kod lekara.

Ubrzan puls

Kada smo u stanju mirovanja, nikada ne obraćamo pažnju na rad srca. Ali, neki ljudi osećaju, a poneki čak i čuju, rad srca i to im izaziva osećaj nelagode. Ako se još desi da im je puls ubrzan kada ga izmere, eto panike.

U večini slučajeva je ubrzaniji rad srca sasvim normalan – imajte na umu da normalan rad srca podrazumeva između 60 i 100 otkucaja u minutu.

Brzina rada srca zavisi od mnogo faktora – iskrane, životnog stila, stresa... Zato, ako imate više od 60 otkucaja, prvo potražite razloge u takvim faktorima, poput pušenja, nedostatka fizičke aktivnosti, viška kilograma, konstantnih briga... A može biti i da vam baš ništa ne fali i da je za vaše srce normalno 75 otkucaja u minutu, na primer.

Pigmentacija kože

Rak kože, baš kao i bilo koji drugi oblik ove bolesti, plaši ljude. Mnogi primete tamnu mrljicu na koži i počnu da brinu. Ali, u većini slučajeva, pigmentacija nije opasna.

Posebno leti, tamne tačkice mogu da se pojave na koži zbog sunčanja. Sunčanje jeste opasno, ali ne morate da brinete unapred, jer stres, nedostatak vitamina, hormonske promene u trudnoći, mogu da budu uzrok pigmentacije.

Ako ne osećate nikakv bol na mestu gde se pigmentacija pojavila, ako ta tačkica ne postaje veća i ne izaziva osećaj nelagode, vrlo je verovatno da je sve u redu. Naravno, uvek je najbolja opcija da to proveri lekar, ali nema potrebe da se izbezumite čim vidite tačkicu na koži.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.