Nordijska dijeta sve popularnija: Čisti creva i snižava holesterol, a kilogrami se sami tope

Nakon praznika mnogi se okreću dijetama. Kada je u pitanju zdravo skidanje kilograma, najbolje su upravo nutritivno uravnotežene dijete. Dok je mediteranska ishrana dugo smatrana zlatnim standardom zdravog načina života, sve više pažnje privlači i nordijska dijeta.

Ovaj način ishrane inspirisan je tradicionalnim jelovnicima stanovnika Danske, Finske, Islanda, Norveške i Švedske. Iako je vrlo slična mediteranskoj, nordijska dijeta ističe nekoliko specifičnih razlika koje je čine jedinstvenom.

Šta je nordijska dijeta?

Nordijska dijeta, poznata i kao skandinavska, bazira se na sezonskoj i minimalno prerađenoj hrani. Zvanično je predstavljena 2012. godine, kada je Univerzitet Kembridž objavio studiju koja je postavila smernice ovog plana ishrane. Dijeta se oslanja na tri ključna principa. 

Glavne namirnice nordijske dijete:

• Povrće: tamnozeleno lisnato povrće, sveži grašak, kupus, crni luk, korenasto povrće.

• Mahunarke: pasulj, sočivo, suvi pasulj.

• Voće i bobičasto voće: borovnice, brusnice, jabuke, kruške, suve šljive.

• Orašasti plodovi i semenke: orasi, semenke suncokreta, susam, kesteni.

• Cela zrna: ovsene mekinje, musli, ječmeno brašno, raženi hleb, testenine od celog zrna.

• Riba i morski plodovi: losos, haringa, oslić, štuka, skuša, iverak, som, tuna.

• Mlečni proizvodi s niskim sadržajem masti: sir, puter, fermentisano mleko, jogurt.

• Biljna ulja i namazi na bazi biljnih ulja: ulje od repice.

Foto: Shutterstock

- Nordijska ishrana fokusira se na biljke, vlakna i morske plodove, što je čini sličnom mediteranskoj ishrani, zbog čega se često upoređuju - objašnjava dijetetičarka Davn Mening za Best Life, ističući i glavne razlike između njih.

Za razliku od mediteranske ishrane koja naglašava maslinovo ulje, nordijska dijeta se oslanja na ulje uljane repice (kanolu). Takođe, sadrži više mlečnih proizvoda s niskim sadržajem masti, dok mediteranska uključuje punomasne proizvode. Slično mediteranskoj ishrani, i nordijska dijeta ograničava unos jaja i živine, uz savet da se smanji konzumacija crvenog i prerađenog mesa.

Zdravstvene koristi nordijske ishrane

Gubitak težine i antiinflamatorni efekti

Prateći nordijsku dijetu i izbegavajući prerađenu hranu, zasićene masti, meso bogato holesterolom i dodatog šećera, možete prirodno smršati. Osim toga, ova ishrana može smanjiti upalu, koja je povezana sa povećanjem telesne težine i razvojem hroničnih bolesti. Studija iz 2015. godine, objavljena u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition, pokazala je da nordijska dijeta smanjuje ekspresiju inflamatornih gena u potkožnom masnom tkivu abdomena.

Niži holesterol i šećer u krvi

Čak i nezavisno od gubitka težine, nordijska ishrana može pomoći u snižavanju nivoa holesterola i šećera u krvi. Studija iz 2022. godine, objavljena u Clinical Nutrition, potvrđuje ove pozitivne efekte.

- Grupa koja je šest meseci sledila nordijsku dijetu pokazala je značajno poboljšanje zdravlja: imali su niži nivo holesterola, smanjen ukupni nivo zasićenih i nezasićenih masti u krvi i bolju regulaciju glukoze, u poređenju s kontrolnom grupom - objašnjava Lars Ove Dragsted, istraživač i šef Odeljenja za ishranu, vežbanje i sport na Univerzitetu u Kopenhagenu.

On i njegov tim veruju da su ove zdravstvene koristi prvenstveno posledica nezasićenih masnih kiselina iz ulja koja se koriste u nordijskoj ishrani.

Poboljšano zdravlje creva

- Fermentisani mlečni proizvodi, poput skira i kefira, obezbeđuju korisne probiotike koji podržavaju zdravlje creva i doprinose hormonskoj ravnoteži - objašnjava Braun.

Kefir je posebno istaknut kao superhrana zbog visoke koncentracije zdravih crevnih bakterija, čak i više nego u običnom jogurtu.

Niži krvni pritisak i bolje kardiovaskularno zdravlje

Studija objavljena u Journal of Internal Medicine pokazala je da nordijska dijeta poboljšava kardiovaskularno zdravlje: poboljšava profil lipida u krvi, povećava osetljivost na insulin i snižava krvni pritisak do klinički značajnih nivoa.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.