Panika! NATO zemlja hitno reaktivira bunkere iz Hladnog rata: Nešto opasno se sprema, sve ukazuje na najgori scenario!

Reaktivacija podzemnih vojnih baza iz vremena Hladnog rata u Norveškoj ponovo je u centru pažnje, jer porast tenzija sa Rusijom budi stare bezbednosne strahove, prenosi britanski Bi-Bi-Si.

Hiljade turista svake godine posećuju sever Norveške, ali postoji skriveni svet koji nikada ne vide – u pećinama sakrivenim duboko u planinama nalaze se lovački avioni i nuklearne podmornice, navodi Bi-Bi-Si.

Zemlja bunkera

Zbog blizine Sovjetskom Savezu, Norveška je tokom Hladnog rata izgradila oko 3.000 podzemnih vojnih objekata, u koje su mogle da se sklone njene oružane snage i saveznici u slučaju napada. Mnogi od tih objekata datiraju još iz Drugog svetskog rata, kada je Norveška bila deo Hitlerove Atlantske barijere, a njihovo postojanje godinama je bilo nepoznato javnosti.

Danas, dok rat u Evropi besni u istočnoj Ukrajini, Norveška ponovo stavlja u funkciju dve od najpoznatijih podzemnih baza iz perioda Hladnog rata – vazduhoplovnu stanicu Bardufos i pomorsku bazu Olavsvern, koje se nalaze severno od Arktičkog kruga, blizu ruske granice.

Foto: Shutterstock

Stene, betonski hodnici i vojna oprema u ovim bazama deluju kao da su preuzeti iz špijunskih filmova. Posebno impozantna je baza Olavsvern, uklesana u stenu od gabra debljine 275 metara, sa izlaznim tunelom dugim skoro kilometar i masivnim protivudarnim vratima.

Povratak Bardufosa

U hangarima vazduhoplovne stanice Bardufos, koji su prvi put otvoreni 1938. godine, danas se ponovo nalazi najmoderniji američki borbeni avion – F-35 "Lajtning II", prikazan u promotivnim materijalima kako preti ispod svetala hangara.

Tokom Drugog svetskog rata, ovu stanicu su koristili nemački lovci za zaštitu bojnog broda "Tirpitz" usidrenog u obližnjem fjordu. Kasnije su Norvežani koristili planinske hangare za skladištenje i održavanje svojih aviona u slučaju sovjetskog napada, a baza je sadržala sve – od rezervoara za gorivo i skladišta oružja, do prostora za održavanje i boravak posade. Ipak, pre oko 40 godina, objekat je zatvoren i konzerviran.

Danas, međutim, Bardufos ponovo dobija na značaju. Modernizovana baza ima ključnu ulogu u povećanju „otpornosti i preživljavanja“ norveških F-35 aviona u slučaju ruskog napada. Rat u Ukrajini je pokazao koliko su vojni avioni na zemlji ranjivi, posebno na jeftine dronove-samoubice koji mogu da koštaju svega 300 dolara, dok cene F-35 dostižu i 110 miliona.

Za razliku od improvizovanih ruskih mera, poput postavljanja guma na krila ili mrežastih nadstrešnica, Norveška pokušava da zaštiti avione razmeštanjem po različitim lokacijama, a idealno – smeštajem u ojačane planinske bunkere.

Foto: Shutterstock

Olavsvern: Pomorska baza na strateškom mestu

Pomorska baza Olavsvern smeštena je na strateški važnom mestu – tamo gde se susreću Norveško i Barencovo more, u području koje se često naziva „Medveđa klisura“. Ovaj morski prolaz dug 650 kilometara između norveške obale, Ostrva Medved i Svalbarda ključna je tačka za praćenje ruskih podmornica i ratnih brodova koji izlaze u Atlantski okean.

Izgradnja baze počela je 1950-ih kao odgovor na jačanje Severne flote SSSR-a, s ciljem da se „medveđa klisura“ pretvori u klopku za ruske podmornice. Projekat je bio toliko skup – oko 450 miliona dolara – da je NATO morao da finansira njegov dobar deo. Baza je obuhvatala podzemni komandni centar, skladišta, dubokomorski dok, suvi dok i izlazni tunel, ali je potpuno završena tek nakon raspada Sovjetskog Saveza.

I pored kraja Hladnog rata, NATO je i dalje koristio Olavsvern kao tačku oslonca za misije u Arktiku. Međutim, 2009. godine norveški parlament je tesnom većinom odlučio da zatvori bazu, uprkos rastućoj pretnji iz Rusije, a četiri godine kasnije prodata je privatnim investitorima za svega sedam miliona funti – daleko ispod tržišne vrednosti.

Tada su tuneli pretvoreni u skladišta za kamp-prikolice i oldtajmere, a novi vlasnici su dozvolili ruskim „istraživačkim“ brodovima i ribarskim plovilima da pristaju u bivšoj tajnoj bazi. Ruski mediji su čak širili dezinformacije da su Rusi suvlasnici kompanije koja je kupila objekat.

Godine 2020. kompanija WilNor Governmental Services, blisko povezana sa norveškom vojskom, otkupila je većinski udeo i započela rekonstrukciju baze. Danas je prisustvo vojske sve uočljivije, a američka mornarica je izrazila interesovanje da u njoj stacionira svoje nuklearne podmornice.

Zašto ponovo bunkeri?

Razlog za reaktivaciju ovih objekata je jasan – Rusija.

Bezbednosne brige Norveške nisu počele ni 2022. godine, kada je počela invazija na Ukrajinu, niti 2014. kada je zauzet Krim, već znatno ranije.

- Već između 2006. i 2008. videli smo značajne promene – ogroman novac je ulagan u Severnu flotu Rusije. Uz to je obnovljena vojna aktivnost Rusije u Arktiku, prvi put od Hladnog rata, i sve veće interesovanje za eksploataciju resursa u tom regionu. Putinova Rusija nije Sovjetski Savez - kaže Andreas Esthagen, viši istraživač Fridtjof Nansen instituta i dodaje:

Foto: Norwegian Armed Forces

- Ali iz perspektive norveške bezbednosti, problemi su isti – kako odvratiti Rusiju i kako, u slučaju rata, voditi borbu protiv nje.

Norvežani nisu jedini koji obnavljaju hladnoratovske baze. Rusija je u poslednjih nekoliko godina reaktivirala oko 50 sličnih objekata širom Arktika. Švedska mornarica se vratila u podzemnu pomorsku bazu na ostrvu Muskjo, udaljenu 40 kilometara od Stokholma.

Novi podzemni objekti širom sveta

Neke države ne samo da reaktiviraju stare baze, već grade i nove. Kina je izgradila ogromnu podzemnu bazu za podmornice na ostrvu Hainan u Južnom kineskom moru, kao i podzemni komandni centar u blizini Pekinga. Iran je napravio sopstvenu podzemnu pomorsku bazu u Persijskom zalivu i predstavio „podzemni grad projektila“.

- Psihološki efekat bunkera je izuzetno snažan. Bunkeri su duboko ukorenjeni u kolektivno sećanje – kao komandni centar iz filma Dr Strejndžlav, sa generalom koji je izgubio kontrolu - kaže vojni bloger poznat kao ser Hamfri, autor bloga The Thin Pinstriped Line, koji se bavi temama iz Hladnog rata.

- Sakrivanje brodova, podmornica i aviona u planinskim tunelima i dalje je izvanredan način zaštite od vazdušnih napada. Čak i kad se koriste specijalne bombe za probijanje bunkera, njihova efikasnost se može umanjiti ako se dobro adresiraju ranjive tačke – poput postavljanja protivudarnih vrata - dodaje Pol Ozorak, autor knjige Podzemne strukture Hladnog rata.

Ipak, kako Ozorak ističe, mnoge zemlje neće slediti primer Norveške zbog ogromnih troškova takvih projekata.