Hitno! Putinov udarni dekret digao svet na noge: Upravo je potpisao ono od čega svi neprijatelji Rusije strahuju

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se povećava maksimalan broj pripadnika ruskih oružanih snaga, što analitičari tumače kao deo dugoročnih vojnih reformi usmerenih na jačanje vojnog potencijala Rusije u odnosu na NATO.

Prema dokumentu potpisanom 4. marta, ukupan broj pripadnika ruskih oružanih snaga mogao bi da dostigne 2.391.770 ljudi, od čega će 1.502.640 biti aktivni vojnici. To je za 2.640 više nego ranije, piše Kijev independent.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da ove brojke ne znače nužno i trenutno povećanje broja vojnika na frontu u Ukrajini.

Dugoročni plan jačanja ruske vojske

Analitičarka Instituta za proučavanje rata Katjerina Stepanenko ocenjuje da ove brojke više predstavljaju strateški plan nego realno stanje na terenu.

- Ove brojke su pre svega aspirativne. One pokazuju kako Kremlj želi da izgleda ruska stalna vojska u dugoročnom periodu, a ne stvarni sastav snaga koje trenutno ratuju u Ukrajini - rekla je Stepanenko.

Prema procenama ukrajinske vojske, na linijama fronta u Ukrajini raspoređeno je više od 710.000 ruskih vojnika, izjavio je krajem 2025. godine glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski.

Za poređenje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je da je ukrajinska vojska početkom 2025. brojala oko 880.000 vojnika.

Strah od širenja ruske vojske

Zelenski je više puta upozorio evropske partnere da Rusija planira značajno proširenje svojih oružanih snaga i pozvao na formiranje zajedničke evropske vojske od najmanje tri miliona vojnika.

Ukrajinski predsednik takođe tvrdi da Moskva planira da poveća redovnu vojsku na oko 2,5 miliona vojnika do 2030. godine.

Stepanenko smatra da se najnoviji dekret uklapa u širi plan reformi koji je pokrenuo bivši ruski ministar odbrane Sergej Šojgu još 2022. godine.

Foto: profimedia

- Te reforme imaju cilj stvaranje velike vojske sposobne da se suprotstavi NATO-u - istakla je ona.

Plan reforme uključuje povećanje broja vojnika, formiranje novih divizija i brigada, kao i reorganizaciju vojnih okruga Rusije.

Situacija na frontu u Ukrajini

Analitičari ipak ocenjuju da ova odluka u kratkom roku neće značajno promeniti stanje na frontu u Ukrajini.

- Kada ljudi vide ove brojke, često pomisle da bi svi ti vojnici mogli odmah da se pojave na frontu. U praksi to nije moguće - objasnila je Stepanenko.

Rusija u ratu protiv Ukrajine i dalje se u velikoj meri oslanja na dobrovoljne vojnike koji potpisuju ugovore uz visoke finansijske bonuse.

Istovremeno, u Rusiji se dvaput godišnje sprovodi redovna vojna obaveza – u proleće i jesen – kada se muškarci pozivaju na jednogodišnji vojni rok. Prema zakonu, regruti ne mogu biti poslati u borbene operacije u inostranstvu.

Veliki gubici ruske vojske

Balans ljudstva postao je ključan faktor u ratu, jer Kremlj pokušava da nastavi sukob bez proglašenja potpune mobilizacije, koja bi mogla izazvati snažnu političku reakciju u zemlji.

- Regruti u suštini predstavljaju rezervu na koju bi Rusija mogla da računa u slučaju većeg rata - ocenila je Stepanenko.

Povećanje ruske vojske traje od početka velike ofanzive na Ukrajinu 2022. godine.

Foto: Open AI

- Broj vojnika povećan je za više od 400.000 od početka rata, uz formalno uključivanje snaga iz Donjecke i Luganske Narodne Republike u rusku vojsku - rekao je Džon Hardi iz američke Fondacije za odbranu demokratija.

Ipak, proces reorganizacije ruske vojske usporio je prošle godine zbog velikih gubitaka na frontu.

- Možda je čak 90 odsto novih regruta moralo da bude upotrebljeno samo za popunjavanje gubitaka, umesto za formiranje novih jedinica - rekao je Hardi.

Prema procenama Centra za strateške i međunarodne studije, Rusija je od februara 2022. do decembra 2025. imala gotovo 1,2 miliona vojnih gubitaka, uključujući poginule, ranjene i nestale vojnike.

Samo tokom 2025. godine procenjuje se da je ruska vojska izgubila oko 415.000 ljudi, odnosno približno 35.000 vojnika mesečno.

To su, prema ocenama analitičara, najveći vojni gubici koje je neka velika sila pretrpela u ratu još od završetka Drugog svetskog rata.