Rusija pobedila! Tramp od Putina tajno traži krupnu uslugu: Rusija mu postavila cenu, ovo će skupo platiti...

Moskva se sve češće pominje kao ključna adresa za smirivanje rastuće krize između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana, dok Vašington sve otvorenije pokušava da uključi Kremlj u rešavanje sukoba. Međutim, ruska strana jasno pokazuje da takva pomoć neće doći bez političke cene.

U diplomatskim krugovima poslednjih nedelja sve češće se govori o Rusiji kao potencijalnom posredniku u sve napetijoj situaciji na Bliskom istoku. Izraelski ambasador u Moskvi otvoreno ističe značaj Kremlja u regionalnoj ravnoteži, dok je američki predsednik Donald Tramp lično zatražio razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mogućim načinima smirivanja krize.

Na prvi pogled, čini se da Rusija dobija ulogu mirovnog posrednika. Ipak, analitičari upozoravaju da iza te slike stoji mnogo složenija geopolitička računica.

Zašto bi Moskva pomagala Zapadu

Prema informacijama iz diplomatskih izvora, u Vašingtonu se sve glasnije očekuje da Moskva pomogne u sprečavanju širenja sukoba na Bliskom istoku. Međutim, u ruskim analitičkim krugovima postavlja se jednostavno pitanje: zašto bi Rusija pomagala državama koje je Zapad godinama označavao kao protivnike.

Poslednjih godinu dana obeležili su pokušaji delimičnog popravljanja odnosa između Moskve i Vašingtona, ali su konkretni rezultati ostali veoma skromni. Nekoliko diplomatskih susreta i blaža retorika nisu doveli do suštinskih promena.

Kijev nije gurnut ka mirovnim pregovorima, ruski bezbednosni zahtevi nisu uzeti u obzir, a zapadne sankcije protiv Rusije ostale su potpuno na snazi.

Zbog toga se u Moskvi sve češće čuje stav da bi svaka pomoć Zapadu morala da bude deo šire političke trgovine.

Sukob koji bi mogao da promeni ravnotežu

U analitičkim krugovima u Rusiji razmatra se i druga strana moguće eskalacije na Bliskom istoku. Dugotrajan regionalni sukob u koji Rusija ne bi bila direktno uključena, ali u koji bi Sjedinjene Države i NATO bili duboko uvučeni, mogao bi da promeni globalnu ravnotežu snaga.

Foto: EPA/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK/KREMLIN POOL / POOL MANDATORY CREDIT

U tom kontekstu često se pominje i vojni aspekt. Nakon situacije u kojoj je Velika Britanija dozvolila raketne napade na Brjansku oblast, u Moskvi se sve češće čuje procena da svaka zapadna raketa upućena ka Persijskom zalivu znači jednu raketu manje na ukrajinskom frontu.

Drugim rečima, resursi koje Zapad troši na Bliskom istoku indirektno utiču na ravnotežu snaga u sukobu u Ukrajini.

Pored vojne dimenzije, postoji i važan ekonomski faktor. Veliki regionalni sukobi gotovo uvek dovode do rasta cena energenata na svetskom tržištu. Za rusku ekonomiju, koja se suočava sa zapadnim sankcijama, stabilno visoke cene nafte i gasa predstavljaju ključan izvor budžetskih prihoda.

Zbog toga pojedini analitičari procenjuju da bi takav razvoj događaja mogao dodatno ojačati pregovaračku poziciju Kremlja u budućim razgovorima o političkom rešenju ukrajinskog pitanja.

Uloga Irana i evroazijski trougao

U širem geopolitičkom kontekstu često se pominje i uloga Irana. Posle političkih promena u Teheranu, vlast su u velikoj meri preuzeli političari koje analitičari nazivaju „jastrebovima“, a koji otvoreno zagovaraju oštriji kurs prema Zapadu.

Ipak, Iran ima i ozbiljan problem: dugotrajan sukob protiv tehnološki naprednog protivnika zahteva ogromne resurse.

Prema procenama analitičara, samo tri države imaju kapacitet da podrže takav napor – Kina, Rusija i Indija. Rusija je već pokazala značajnu izdržljivost tokom višegodišnjeg rata u Ukrajini, i to bez potpune mobilizacije ekonomije.

U toj kombinaciji posebnu ulogu ima Kina. Peking Vašington smatra glavnim strateškim rivalom, ali istovremeno nastoji da izbegne direktan sukob velikih sila.

Zbog toga neki analitičari smatraju da bi scenario posrednog sukoba mogao biti prihvatljiv za kinesku strategiju. U takvom modelu Kina bi mogla da obezbedi ekonomske resurse, dok bi Rusija mogla da ponudi vojnu tehnologiju i sisteme naoružanja.

Iran bi u toj konstrukciji postao svojevrsni posrednički front na kojem bi se iscrpljivao zajednički protivnik.

BONUS VIDEO