Počinje! Ode planeta u propast, opet kreće horor u Iranu: Kriza gora nego 2008. preti da uništi svet kakav znamo - Evo šta nas čeka

Zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi da gurne svetsku ekonomiju u pad uporediv sa krizom iz 2008. godine, objavio je Blumberg, pozivajući se na procene energetskih analitičara.

Najvažniji naftni prolaz na svetu već nedeljama je u centru globalne panike, jer su cene nafte od kraja februara gotovo udvostručene. Tržište sada sve teže podnosi istovremeni udar skupih energenata, smanjenih isporuka i straha da bi se energetska kriza mogla preliti na čitavu svetsku privredu.

Najblaži scenario: Ormus se otvara u julu

Prema scenariju koji Blumberg navodi kao najverovatniji, Ormuski moreuz mogao bi ponovo da bude otvoren u julu. Čak ni ta varijanta ne bi prošla bez ozbiljne štete.

U tom slučaju, globalna potražnja za naftom morala bi da bude smanjena u proseku za 2,6 miliona barela dnevno, kako bi tržište moglo da se prilagodi poremećaju u snabdevanju.

To praktično znači da bi se deo ekonomije hladio prinudno: skuplje gorivo, manja potrošnja, skuplji transport i veći pritisak na kompanije već bi počeli da se osećaju i pre nego što bi se isporuke potpuno normalizovale.

Zatvaranje Ormuskog moreuza nije običan zastoj u trgovini. Kroz taj prolaz prolazi ogroman deo svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, pa svako duže zatvaranje odmah udara po Aziji, Evropi i Americi.

Ako blokada potraje do avgusta, deficit ide na šest miliona barela dnevno

Mnogo teži scenario je produženje blokade do avgusta. U toj varijanti, manjak isporuka mogao bi da naraste na oko šest miliona barela dnevno, što bi tržište gurnulo u još dublju neravnotežu.

Takav deficit ne bi mogao lako da se nadoknadi. Čak i ako bi moreuz bio otvoren početkom avgusta, nafta ne bi odmah stigla do rafinerija. Tankeri bi morali ponovo da krenu, proizvodnja u Zalivu da se stabilizuje, a kupci da čekaju nove isporuke.

Zato se strah ne odnosi samo na cenu barela, već na lančanu reakciju. Skuplja nafta znači skuplje gorivo, skuplju hranu, skuplji prevoz, jači inflatorni pritisak i slabiju potrošnju. Upravo tu Blumberg vidi rizik da energetski šok preraste u ekonomski pad nalik krizi iz 2008. godine.

Glavni problem je što svet ne ulazi u ovu krizu iz pozicije snage. Mnoge privrede već su opterećene visokim cenama, dugovima i slabijim rastom. Novi udar na energente mogao bi da bude okidač za mnogo širi poremećaj.

Birol upozorio: Zalihe traju samo nekoliko nedelja

Na ozbiljnost situacije ranije je upozorio i šef Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol. On je naveo da komercijalne zalihe nafte mogu da izdrže još samo nekoliko nedelja, ukoliko se normalan protok kroz Ormuski moreuz brzo ne obnovi.

To upozorenje posebno zabrinjava tržišta, jer strateške rezerve mogu da ublaže udar samo privremeno. One ne mogu mesecima da zamene normalne isporuke iz Persijskog zaliva, naročito ako potražnja ostane visoka tokom letnje sezone.

Drugim rečima, svet trenutno kupuje vreme. Države mogu da oslobađaju deo rezervi, rafinerije mogu da smanje preradu, a potrošači da odlažu kupovinu, ali takve mere imaju granicu.

Ako se Ormus otvori u julu, šteta će biti ozbiljna, ali možda kontrolisana. Ako se zatvaranje produži do avgusta, pritisak bi mogao da postane mnogo teži, jer bi tržište ušlo u zonu u kojoj zalihe više ne daju sigurnost, a potražnja mora naglo da pada.

Ormus više nije samo bliskoistočna kriza

Zatvaranje Ormuskog moreuza pokazalo je koliko je svetska ekonomija i dalje zavisna od nekoliko uskih energetskih tačaka. Jedan prolaz između Irana i Omana sada utiče na cenu goriva u Evropi, troškove prevoza u Aziji, inflaciju u Americi i stabilnost finansijskih tržišta širom sveta.

Zato Blumberg upozorava da se ova kriza ne može posmatrati samo kao regionalni sukob na Bliskom istoku. Ako nafta ostane skupa, a isporuke ograničene, posledice će se širiti mnogo dalje od Persijskog zaliva.

Za potrošače to znači skuplje gorivo i veće račune. Za kompanije znači skuplju proizvodnju i transport. Za vlade znači novi pritisak na budžete i strah od nezadovoljstva građana. Za tržišta znači nervozu, jer niko ne zna koliko dugo svet može da izdrži poremećaj na najvažnijem naftnom prolazu.

Upravo zato se Ormuski moreuz sada posmatra kao tačka na kojoj se prelama mnogo više od trgovine naftom. Ako blokada potraje, svet bi mogao da uđe u novu energetsku krizu sa posledicama koje bi se merile ne samo cenom barela, već padom privrede, inflacijom i političkom nestabilnošću.

BONUS VIDEO