Amerika patosirana! Iran razvalio CIA bazu: Rakete i dronovi se zakucali u ambasadu, šteta je bez presedana

Iranski raketni i napadi dronovima naneli su američkim obaveštajnim službama na Bliskom istoku štetu bez presedana, pogodivši objekte CIA, radare i skupu opremu za nadzor, čija će popravka i zamena koštati više milijardi dolara.

To je objavio NBC njuz pozivajući se na četiri izvora upoznata sa procenom štete.

Razmere udara sada teraju Kongres da traži novac za obnovu, dok američki zvaničnici preispituju gde uopšte mogu bezbedno da drže obaveštajce i najosetljiviju opremu u regionu koji je pokazao da se nalazi u dometu iranskih raketa i bespilotnih letelica.

Pogođena stanica CIA u Rijadu

Jedan od najosetljivijih udara dogodio se već početkom marta, kada su iranski dronovi pogodili kompleks američke ambasade u Rijadu, u kojem se nalazi jedna od najvećih stanica CIA u regionu.

Rojters je tada, pozivajući se na izvor upoznat sa događajem, objavio da je stanica CIA zaista pogođena, iako nije bilo naznaka da je upravo ona bila namerno odabrana kao cilj. Saudijske vlasti potvrdile su da su dva drona pogodila ambasadu, izazvala požar i materijalnu štetu. U napadu nije bilo povređenih pripadnika CIA.

Interno upozorenje Stejt departmenta, koje je objavio Vašington post, pokazalo je da šteta nije bila beznačajna – deo krova ambasade se urušio, dim je prodro u unutrašnjost zgrade, a osoblju je naređeno da ostane u zaklonu.

Još jedan američki obaveštajni objekat pogođen je u provinciji Sulejmanija u istočnom Iraku. Prema izvorima NBC njuza, iranski udari pogodili su i druge osetljive lokacije širom regiona, među njima radare i sisteme za nadzor koje zajednički koriste američka vojska i obaveštajne službe.

Na meti su se, prema dostupnim podacima, našli i fiksni sistemi za elektronsko izviđanje, satelitske komunikacije i infrastruktura potrebna za obradu obaveštajnih podataka. Oštećenje takvih sistema ne svodi se samo na cenu opreme – ono direktno udara na sposobnost SAD da prate raketna lansiranja, kretanje jedinica i druge aktivnosti širom regiona.

CIA ovakvu situaciju nije imala

Izvori upoznati sa procenom štete opisali su posledice kao veće od bilo kakvog prethodnog razaranja koje su američke obaveštajne službe pretrpele.

CIA je osnovana 1947. godine, a američka špijunska infrastruktura decenijama je delovala u ratnim područjima. Međutim, nije bila naviknuta na situaciju u kojoj njene stanice, senzori i drugi objekti u više država nedeljama i mesecima postaju mete redovnih raketnih i napada bespilotnim letelicama.

Izvori nisu otkrili precizan konačan račun, ali procenjuju da će obnova i zamena uništenih objekata i opreme koštati više milijardi dolara.

Posebna procena Američkog instituta za preduzetništvo ranije je pokazala da bi samo popravljanje štete na 11 velikih američkih baza u sedam zemalja moglo da košta oko pet milijardi dolara, i to bez pune cene uništenog naoružanja i druge opreme.

Zbog toga se u Vašingtonu već postavlja mnogo neprijatnije pitanje – ne koliko košta obnova, nego da li neke od pogođenih objekata uopšte ima smisla ponovo graditi na istom mestu.

Bivši direktor za Iran u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost Nejt Svonson ocenio je da obnavljanje pojedinih velikih baza nema naročitu svrhu, dok drugi stručnjaci očekuju povlačenje dela američkih kapaciteta dalje od Persijskog zaliva, gde su sada pokazali koliko su ranjivi.

Više od 2.000 napada, pogođeno najmanje 20 američkih lokacija

Razmere problema postaju jasnije kada se pogledaju brojke čitavog rata.

Od početka sukoba 28. februara zemlje Persijskog zaliva bile su izložene više od 2.000 raketnih i napada dronovima, koji nisu pogađali samo američke baze i diplomatske objekte već i aerodrome, luke, naftna postrojenja, brodove, stambene i poslovne zgrade.

Analiza satelitskih snimaka i video-materijala koju je sproveo BBC verifaj pokazala je da je Iran pogodio ili oštetio najmanje 20 američkih vojnih lokacija u osam država – Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Kuvajtu, Iraku, Jordanu, Bahreinu i Omanu. Pojedini analitičari procenjuju da je broj pogođenih objekata mogao da dostigne i 28.

Posebno su stradali sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane, radari, avioni za nadzor i dopunu goriva, hangari i druga vojna infrastruktura.

Kongresna istraživačka služba je u maju sastavila i najpotpuniji javno dostupan pregled američkih vazduhoplovnih gubitaka tokom operacije „Epik fjuri“: na spisku su 42 aviona, helikoptera i bespilotne letelice koji su uništeni ili oštećeni tokom operacije. Broj nije konačan, a izveštaj ne pripisuje svaki pojedinačni gubitak direktnom iranskom pogotku.

Među njima su bila 24 drona MQ-9 Riper, sedam aviona KC-135 Stratotanker, četiri F-15E Strajk igla, dva MC-130J, jedan E-3 Sentri, jedan F-35A, jedan A-10, jedan helikopter HH-60W i jedan MQ-4C Triton.

„Ušli smo u rat i dobili batine“

Napadi su otvorili ozbiljnu raspravu u Vašingtonu o tome kako su Pentagon, američka obaveštajna zajednica i Stejt department dozvolili da toliko skupe i osetljive lokacije ostanu izložene iranskim projektilima.

Set Džons, predsednik odeljenja za odbranu i bezbednost Centra za strateške i međunarodne studije, ocenio je da SAD nisu na vreme prilagodile zaštitu svojih baza potpuno promenjenoj pretnji.

- Sjedinjene Države ušle su u ovaj rat, a da nisu dovoljno razmislile o odbrani baza ni u jednom obliku. I dobili smo ozbiljne batine - rekao je Džons.

Problem je upravo u tome što su mnoge ogromne američke baze na Bliskom istoku građene za drugačiju vrstu rata. One su godinama služile kao bezbedna pozadina iz koje su američki avioni, obaveštajne službe i komande vodili operacije širom regiona.

Iran je pokazao da ta pozadina više nije bezbedna.

Velike, nepokretne baze, komandni centri, radari, hangari i obaveštajni objekti sada mogu da budu pronađeni, praćeni i gađani kombinacijom jeftinijih dronova i mnogo snažnijih balističkih i krstarećih raketa. Fajnenšel tajms navodi da je upravo ta ranjivost već primorala SAD da deo aviona i ljudstva pomeraju prema Izraelu, Jordanu i lokacijama dalje od neposrednog iranskog dometa.

Zato se posledice iranskih udara više ne mere samo brojem srušenih zgrada i cenom radara. Vašington sada mora da odluči da li će uložiti milijarde u ponovno podizanje iste mreže koju je Iran već pokazao da može da pogodi – ili će iz temelja menjati način na koji američka vojska i CIA funkcionišu na Bliskom istoku.

BONUS VIDEO