Dan D za Asanža! Londonski sud odlučuje o sudbini osnivača Vikilinksa!

Na londonskom Visokom sudu danas će početi dvodnevno ročište o izručenju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža SAD, koje ga optužuju za krađu i hakovanje poverljivih dokumenata

Vlada SAD trebalo bi da danas zatraži od britanskog Visokog suda da poništi odluku britanskog sudije da Asanž ne bude izručen SAD kako bi se suočio sa optužbama za špijunažu, prenosi agencija AP.

Očekuje se da će Asanž, koji se nalazi u londonskom zatvoru Belmarš pod visokim merama bezbednosti, prisustvovati dvodnevnom saslušanju putem video veze.

Od dvojice sudija koji razmatraju žalbu, među kojima je i najviši sudija Engleske lord Ian Bernet, ne očekuje se da će svoju presudu doneti za nekoliko nedelja.

Čak ni to verovatno neće okončati epsku pravnu sagu, pošto strana koja je izgubila može podneti žalbu Vrhovnom sudu UK.

Foto: Printskrin video

U januaru je sudija nižeg britanskog suda odbio američki zahtev za izručenje Asanža zbog špijunaže u vezi sa Vikiliksovim objavljivanjem tajnih vojnih dokumenata pre jedne decenije.

Okružni sudija Vanesa Barajzer odbila je ekstradiciju iz zdravstvenih razloga, navodeći da će se Asanž verovatno ubiti ako bude zadržan u teškim zatvorskim uslovima u SAD.

Ona je, međutim, odbacila argumente odbrane da se Asanž suočava sa politički motivisanim američkim tužilaštvom, i navela je da će mu američki pravosudni sistem omogućiti pravično suđenje.

Nije toliko bolestan

Advokati američkih vlasti sada su dobili dozvolu za žalbu, a na ranijem saslušanju doveli su u pitanje psihijatrijske dokaze u ovom slučaju, tvrdeći da Asanž "nije toliko bolestan".

Američki tužioci podigli su optužnicu protiv Asanža po 17 tačaka za špijunažu, kao i za zloupotrebu računara zbog objavljivanja više hiljada procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata.

Foto: Pixabay

Optužbe predviđaju maksimalnu kaznu od 175 godina zatvora.

Tužioci navode da je Asanž nezakonito pomogao analitičarki obaveštajne službe američke vojske Čelsi Mening da ukrade poverljive diplomatske depeše i vojne fajlove koje je kasnije objavio Vikiliks.

Asanžovi advokati tvrde da je on delovao kao novinar i da ima pravo na zaštitu slobode govora u skladu sa prvim amandmanom, a u vezi sa objavljivanjem dokumenata koji su razotkrili zločine američke vojske u Iraku i Avganistanu.

Foto: AP PHOTO

Asanž (50) je u zatvoru otkako je uhapšen u aprilu 2019. godine. Pre toga, proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadoru u Londonu, gde je pobegao 2012. godine kako bi izbegao izručenje Švedskoj gde je trebalo da se suoči sa optužbama za silovanje i seksualni napad.

Švedska je odustala od istrage o seksualnim zločinima u novembru 2019. godine, jer je prošlo toliko vremena, ali Asanž je ostao u zatvoru.

Sudija koji je blokirao ekstradiciju u januaru naredio je da on mora da ostane u pritvoru tokom svake žalbe SAD, navodeći da bi australijski državljanin mogao pobeći ako bude oslobođen.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Spasko

pre 2 godine

a sto London ne odlucuje o sudbini masovnog pedofila princa Endrjua i princa Charlesa i o sudbini rimskosolomonske robovlasnicke neradnicke jezuitske nacisticke kraljice Elizabete Windsor Kuracdjordjewitz , i sto medjunarodni sud ne odlucuje o sudbini rimskoimperijalnog agenta saudijskog faraona kralja Solomona Sulejmana Salmana koji je ubio novinara Khashogija i pocinio genocid u Jemenu i koji ima seksualne robove u svom sulejmanovom haremo vas kao i klintonov Epstajn i princ Endrju na Devicanskim Ostrvima gdje siluju decu radnicke klase u monarhistickom jevrejskom Solomonovom Hramu . A sto se ne odlucuje o subini Vatikana gde 5000 popova siluju malu decu vernike .

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari