ERDOGAN JE U RATU U UKRAJINI IZABRAO POSEBAN PUT? Cilj Ankare je da postane "neozaobilazan faktor" i regionalna sila! Hoće li Putin i SAD to prihvatiti!?

Turska je u ratu u Ukrajini izabrala poseban put: želi ostati u dijalogu s obe sukobljene strane. Može li Ankara posredovati? Kakve odnose ima s Ukrajinom i Rusijom? I šta je na kraju Erdoganov cilj?

Pre poslednje runde rusko-ukrajinskih pregovora, turski predsednik Erdogan je naglasio da njegova zemlja nije igrala zvaničnu posredničku ulogu. Ali Ankara je spremna, rekao je on, da stvori uslove koji podržavaju mirovni proces.

Erdogan je i pre rata više puta nudio da posreduje u rusko-ukrajinskom sporu. Međutim, njegovi predlozi nisu doprli do ušiju Vladimira Putina. Za ruskog stručnjaka i novinara Ajdina Sezera ovo nije iznenađenje. Jer, sve do rata u Ukrajini, Ankara je jasno stajala na strani Kijeva, uprkos bliskim ekonomskim vezama sa Moskvom. Turska vlada je prodala oružje Ukrajini i koristila svaku priliku da odbrani integritet i suverenitet te zemlje, rekao je Sezer u intervjuu za DV.

Tako je Ankara stala na stranu Kijeva i, prema Putinovom tumačenju, nije zavisna, zbog čega je Rusija odbila Erdoganove ponude za posredovanje, navodi Sezer.

Turski predsednik je više puta isticao punu podršku svoje zemlje Ukrajini poslednjih godina i odbijao da prizna okupirano poluostrvo Krim kao rusku teritoriju. Osim toga, Erdogan se predstavljao kao zaštitnik muslimanskih krimskih Tatara, za koje je Ankara gradila stambene zgrade i džamije.

Foto: Russian Presidential Press Service via AP

Između dve stolice

Ali od početka rata, Ankara je vodila još oprezniju politiku nego ranije. Predsednik Erdogan ovaj stav naziva „aktivnom neutralnošću“. U praksi, to znači nastavak bliskih odnosa sa obe zemlje, stalan dijalog i bez grešaka. Turska, koja je takođe dugo vodila projekte u Ukrajini, smatra da je Ankara imala do sada uspešni odnosi i sa Kijevom i sa Moskvom, kao i da Turska ima poseban položaj u odnosima NATO-Rusija.Prema Apeltu, Turska je bila u dilemi jer je i Turska članica NATO-a i u velikoj meri zavisi od Rusije.

Odnos Ankare sa Rusijom

Turska prvenstveno zavisi od ruskog gasa.Prema zvaničnim podacima, Turska pokriva trećinu svojih potreba ruskim gasom.Ruska nuklearna državna kompanija Rosatom gradi nuklearnu elektranu u južnom lučkom gradu Mersinu, glavnom stranom tržištu za turske građevinske kompanije i važno tržište za poljoprivredu. vredni proizvodi iz Anadolije. S druge strane, Turska je prošle godine uvezla skoro 70 odsto ukupnog uvoza pšenice iz Rusije. A svake godine oko 20 odsto turista dolazi u Tursku iz Rusije.

Beate Apelt ističe da je Moskva, da bi izrazila nezadovoljstvo podrškom Turske Ukrajini, više puta koristila trgovinske veze na štetu Turske. Tako je 2021. godine, nakon što se Erdogan sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Rusija odmah obustavila komercijalne letove za Tursku. Poslednjih godina turski poljoprivredni proizvodi se sve više vraćaju zbog navodne kontaminacije pesticidima. Zanimljivo je da se ovaj povratak robe često poklapa sa „nepoželjnim” političkim koracima Ankare.

Foto: Reuters

Bliske ekonomske veze sa Ukrajinom

Ali Ukrajina je takođe postala sve važnija za Tursku poslednjih godina. Turske kompanije su od 2019. godine među najvažnijim direktnim investitorima u Ukrajini.

Prošle godine Turska je sa obimom od 4,5 milijardi američkih dolara bila najveći strani investitor u toj zemlji. Prema Buraku Pehlivanu, predsedniku Tursko-ukrajinske asocijacije preduzetnika, u Ukrajini je pre početka rata bilo aktivno oko 700 turskih kompanija. Obim bilateralne trgovine dostigao je 7,4 milijarde dolara 2021. godine.

Erdogan i Zelenski su već 3. februara svečano potpisali sporazum o slobodnoj trgovini čiji je cilj povećanje obima trgovine na 10 milijardi dolara godišnje. Ankara takođe snabdeva Kijev oružjem, poput svojih borbenih dronova Bairaktar ​​TB2. Pored toga, potpisano je nekoliko sporazuma između Kijeva i Ankare za nabavku motora i drugih komponenti za ratne brodove i borbene dronove.

Koliko dugo će se tolerisati aktivna neutralnost?

Ajdin Sezer pretpostavlja da će Turska nastaviti da se drži svoje trenutne linije "aktivne neutralnosti". zadovoljan trenutnom politikom Ankare. Za Huseina Čičeka sa Univerziteta u Beču, trenutna politika Turske je mudra odluka. Jer podrška Ankare Ukrajini takođe znači "gušeći geopolitičke ambicije Rusije u celom regionu“.

Između ostalog i u Siriji, gde ciljevi Turske zavise od dobre volje Moskve. Uz to, sadašnja politika omogućava normalizaciju odnosa Ankare sa zapadnim saveznicima. Dakle, ostaje da se vidi da li će predsednik Erdogan iskoristiti rat u Ukrajini da promeni političku situaciju u svoju korist, kaže Čiček.

Turska se trenutno nalazi u teškoj ekonomskoj krizi, što se može pripisati Erdoganovoj politici niskih kamata. Zvanična inflacija trenutno iznosi 61 odsto. Godinu dana pre sledećih izbora, vladajuća stranka AKP sve više gubi podršku. Uspešno posredovanje između Moskve i Kijeva takođe bi moglo pomoći Erdoganu da zaustavi taj pad popularnosti.

Situaciju u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut uživo u blogu na našem portalu.

Bonus video: