PUTIN IMA JOŠ JEDAN ADUT, A NIJE NAFTA, NITI GAS! Evropa, za njom i Amerika, u ogromnoj meri zavise od ovog ruskog džina!

Evropa se muči da okonča svoju zavisnost od ruskih energenata više nego ikad, otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu krajem februara

U maju se izvršno telo 27 članica Evropske unije složilo o planu smanjenja zavisnosti od ruskog gasa za dve trećine do kraja godine, sa potpunim faznim isključenjem svih ruskih fosilnih goriva planiranim do kraja 2027. Ruski ugalj, već izbačen iz velikog dela bloka, biće zabranjen u avgustu. Ali, uprkos apelima na zabranu uvoza nuklearnog goriva od strane ukrajinskih aktivista i nevladinih organizacija u ranim danima invazije, van sankcija – a kamoli diskusije o tome – ostao je “Rosatom”, ruski državni nuklearni džin, piše “Radio Slobodna Evropa” (RSE).

Brisel nije sam u tome. Kad je američki predsednik Džo Bajden u martu stavio zabranu na rusku naftu, gas i ugalj, “Rosatom” nije ni pomenut. Bajdenova administracija je razmatrala sankcije protiv “Rosatoma”, ali da se povukla nakon lobiranja nuklearne industrije i planova administracije o uključenju nuklearne energije kao dela tranzicije na čistu energiju, kako je preneo Rojters.

Otisak “Rosatoma” je dubok u globalnom biznisu sa reaktorima i nuklearnim gorivom. Ta vrsta ekonomskog uticaja može da objasni kako je ruska nuklearna energija “uspela da ostane van fokusa javnosti” tokom razgovora o sankcijama, kako je za RSE rekla Oksana Ananjeva, analitičarka energetske politike ukrajinske nevladine organizacije “Ekodija”, jednog od potpisnika apela upućenog u martu Bajdenu i liderima EU.

- Jedan od razloga za to je svakako veliko oslanjanje na uranijum i nuklearno gorivo jer se većina od 32 zemlje koje koriste nuklearnu energiju oslanjaju na Rusiju u nekom delu svog lanca snabdevanja nuklearnim gorivom – objašnjava Ananjeva.

Brojke

Ruska nuklearna moć širi se dobrano dalje od njenih granica. Od 439 operativnih nuklearnih reaktora u svetu u 2021, 38 su bili u Rusiji, dodatnih 42 napravljeni od ruske tehnologije, a još 15 pod izgradnjom uz pomoć ruske tehnologije, prema studiji Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija objavljenoj krajem maja.

Rusija je takođe izvor uranijuma, ključnog sastojka nuklearnog goriva. Evropa dobija oko 20 odsto svog uranijuma od Rusije, SAD 16, a 30 odsto dva bliska partnera Moskve Kazahstan i Uzbekistan, navodi RSE.

Rusija je 2020 posedovala 40 odsto ukupne infrastrukture za konverziju uranijuma u svetu i 46 odsto ukupnog globalnog kapaciteta za bogaćenje uranijuma 2018, prema izveštaju Univerziteta Kolumbija.

Preispitivanje nuklearne energije EU?

Poslednjih godina navodi se da je “Rosatom” deo lobiranja industrije nuklearne energije da se EU ubedi da prihvati nuklearnu energiju dok blok razmatra kako da se brže odmakne na čišće energije.

Prema “Grinpisu”, novi nuklearni kapaciteti EU mogli bi da vrede 500 milijardi evra u potencijalnim investicijama.

EU se bori da ispuni svoj cilj da nulte emisije štetnih gasova do 2050. kako bi se sprečilo katastrofalno globalno zagrevanje. Deo tog procesa je definisanje šta jeste, a šta nije zelena investicija. Lideri u Briselu traže odobrenje EU članica i Evropskog parlamneta da uključe nuklearnu energiju kao održivu investiciju u svoju politiku “taksonomije” za označavanje zelenih investicija.

“Grinpis” je optužio “Rosatom” da koristi lobi veze – za koje je ova organizacija rekla da podsećaju na “ruske lutke na rasklapanje” (matrjoške) – da pogura uključivanje nuklearne energije u taksonomiju održivih investicija, kao što su to uradili “Gasprom” i “LUKoil” da uključe fosilni gas. U izveštaju objavljenom sredinom maja “Grinpis” je rekao da da su se ruske energetske kompanije, uključujući “Gasprom”, srele sa komesarima EU i višim zvaničnicima posredno ili direktno najmanje 18 puta otkao je Evropska komisija objavila svoj akcioni plan o održivim finansijama u martu 2018.

“Rosatom” se nada da će izgraditi nove nuklearne reaktore. Mađarska, uveliko zavisna od ruskog gasa i nafte, usprotivila se predloženoj zabrani ruske energije EU. Takođe planira da sa “Rosatomom” izgradi nove reaktore u svojoj elektrani “Paks”. Projekt, dodeljen “Rosatomu” 2014. bez tendera, često se pominje kao znak toplih odnosa između mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina.

U međuvremenu je Finska u maju objavila da se povlači iz planiranog projekta o izgradnji reaktora sa “Rosatomom”, pozivajući se na kašnjenja i povećane rizike zbog rata u Ukrajini. “Rosatom” je rekao da će tražiti kompenzaciju zbog “nezakonitog poništenja” ugovora.

Zavisnost Evrope

Ruska invazija erodirala je neke od sporazuma o saradnji između “Rosatoma” i drugih nuklearnih džinova, navodi RSE.

Nemački “Simens” nedavno je rekao da je obustavio “sve nove poslove” sa Rusijom ali da će ispoštovati već naručene nuklearne projekte sa “Rosatomom”.

Francuski “Framatom” do sada je odbijao da okonča svoju saradnju sa “Rosatomom”. Dve kompanije su prošlog decembra objavile potpisivanje sporazuma o “strateškoj saradnji” da prošire napore u razvoju nuklearnog goriva i tehnologija.

Dok je više od 1.000 zapadnih kompanija ili suspendovalo ili okončalo operacije u Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, “Framatom” ne deluje spremno da im se priključi. Iz kompanije su rekli za RSE da je sporazum objavljen prošlog decembra i dalje na snazi, ali da “pažljivo prate situaciju u Rusiji i razvoj sankcija”.

Pozicija “Rosatoma” na evropskom nuklearnom tržištu je “rutinski precenjena”, tvrdi vodeća lobi grupa u Evropi za nuklearnu energiju.

Foto: AP/Photo

“Prema Agenciji za snabdevanje Euratom, 18 elektrana od 103 u EU, koje predstavljaju oko 10 odsto evropskog bruto nuklearnog kapaciteta, zavise od snabdevanja ruskim gorivom”, navela je u saopštenju poslatom RSE “Nuklearevropa”, dodajući da se to tiče nekih operatera u Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj i jednog (od dva) u Finskoj.

Vašington je obećao pomoć Češkoj u diversifikaciji goriva za njenih šest ruskih reaktora. Američki “Vestinghaus” – koji je potpisao ugovor sa Ukrajinom o snabdevanju gorivom za njene sve četiri nuklearne elektrane – i “Framatom” trebalo bi da počnu da isporučuju nuklearno gorivo elektrani “Temelin” 2024, kako je objavljeno u aprilu.

Polako ali sigurno, udeo nuklearnog goriva u Evropi opada, rekla je Ananjeva za RSE.

- Od 13 zemalja EU koje koriste nuklearne elektrane samo tri – Bugarska, Slovačka i Mađarska – koriste isključivo rusko gorivo za svu svoju proizvodnju. Finska i Češka su uspešno diversifikovale snabdevanje gorivom koristeći ono koje proizvodi “Vestinghaus” pa Ukrajina nije jedina zemlja koja vodi primerom u ovom slučaju – istakla je ona.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Nikita Petrovic

pre 2 godine

pikov adut ,a kod vračbine on je prosto najava umiranja majko magdalena gde si sad

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari