RUSKI AVIO-SAOBRAĆAJ NIJE PROPAO! BRISEL I VAŠINGTON SU OČEKIVALI KRAH ZA 15 DANA, A ONO... Moskva se snašla i za rezervne delove!

Mnogi su bili sigurni da ruske civilna avio-kompanije neće preživeti ni dve sedmice. No, više od pola godine kasnije u Rusiji se gotovo ništa nije promenilo za većinu putnika

Suprotno očekivanjima mnogih stručnjaka, ruski avio-saobraćaj nije propao odmah nakon stupanja na snagu zapadnih sankcija.

S početkom ruske agresije na Ukrajinu, Zapad je zatvorio vazdušni prostor za ruske avione. Brojne kompanije prekinule su saradnju s ruskim partnerima, a vazduhoplovni divovi Erbas i Boing prestali su da isporučuju rezervne delove Rusiji.

Mnogi su tada bili sigurni da ruske civilna avio-kompanije neće preživeti ni dve sedmice. No, više od pola godine kasnije u Rusiji se gotovo ništa nije promenilo za većinu putnika, barem na domaćim letovima. Kako je to moguće?

- Radi se o kombinaciji različitih aspekata - kaže američki stručnjak za vazduhoplovstvo Ričard Abulafija iz kompanije AeorDynamic Advisory. 

- Sankcije se ne sprovode u potpunosti, skladišta su bila puna rezervnih delova, nalaze se kreativna rešenja za hitne slučajeve i plansko smanjenje flote.

„Kanibalizam" avio-industrije

Pre početka rata u Ukrajini, ruski avio-prevoznici imali su više od 800 aviona, gotovo svi zapadnih proizvođača. Ukupno su, prema podacima koje je objavio ruski državni prevoznik Aeroflot, ruske kompanije 2019, pre pandemije, prevezle više od 120 miliona putnika. Više od polovine njih letelo je na međunarodnim linijama. Međutim, od izbijanja rata te su međunarodne linije gotovo u potpunosti obustavljene zbog sankcija.

Prema rečima Abulafija, prekid gotovo 50 odsto ruta je na neki način pogodovao ruskim prevoznicima, jer smanjena potražnja za letovima omogućava da mnogi avioni ostanu na zemlji.

- Ako ne opslužujete međunarodne rute, možete uštedeti mnogo milja svojoj floti, tako da oslobođene resurse i rezervne delove možete upotrebiti za opsluživanje domaćeg saobraćaja - kaže taj stručnjak.

Slično na to gleda i ruska analitičarka vazduhoplovnog sektora Anastazija Dagajeva. 

- S obzirom na činjenicu da ima manje letova i više aviona na zemlji, a u isto vreme nema mogućnosti da se dobave neophodni novi delovi, onda je naravno izlaz rastavljanje aviona zbog rezervnih delova.

Kolika je zavisnost od stranih delova?

Ruske avio-kompanije danas gotovo isključivo koriste moderne putničke avione Boinga i Erbasa. Većina njih je u najmu i u vlasništvu stranih investitora.

Kad je počeo rat u Ukrajini, mnogi strani ulagači zatražili su natrag svoje iznajmljene avione. Radi se inače o više od 500 letelica čija je ukupna vrednost veća od deset milijardi dolara.

Ali u martu je predsednik Vladimir Putin potpisao novi zakon koji dopušta preregistraciju i tih letelica u Rusiji.

- Na kraju smo ukrali te avione - kaže ruski stručnjak za avijaciju Vadim Lukaševič. 

- Sada je naš posao da ukrademo rezervne delove. To je sada pitanje života i smrti za civilno vazduhoplovstvo u Rusiji.

Umiranje na rate

Za razliku od Irana koji je decenijama pod sankcija, ali se snalazi sa avionima iz sedamdesetih i osamdesetih godina, Rusija sa modernom flotom zavisi od modernih rezervnih delova koji se prave na Zapadu.

Zapadni proizvođači veoma vode računa gde završavaju delovi koje prodaju, pa je Rusiji teško da ih kupi iz drugih zemalja, kaže Abulafija. „Pretpostavljam da ćemo u jednom trenutku ipak videti nagli pad ruske avio-industrije, jer nabavka delove tu i tamo funkcioniše šest do dvanaest meseci. No nakon toga je pitanje kako dalje."

Američki stručnjak vidi još veći problem za Rusiju ubuduće - s obzirom na to da je otuđila avione stranih investitora, pitanje je ko će biti spreman da tamo uopšte ikad pošalje nove letelice.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.