Ameri napravili hibridni procesor koji koristi "organoide iz ljudskih matičnih ćelija"! Za čovečanstvo ovo je...

U Sjedinjenim Državama je napravljen hibridni procesor od elektronskih komponenti i organoida dobijenih iz ljudskih matičnih ćelija. U stanju je da prepoznaje govor i da rešava nelinearne jednačine. Biokompjuteri se razvijaju već dvadesetak godina, a ovo je prvi relevantan rezultat.

Ljudski mozak sadrži oko 86 milijardi neurona i do kvadriliona sinapsi. Svaka ćelija je povezana sa hiljadama drugih, stalno reagujući na dolazne signale i međusobno komunicirajući. Najsavremeniji procesori su još uvek tek samo mali deo ovog unikalnog prirodnog sistema.

Kineski naučnici su 2018. godine simulirali samo jednu sekundu aktivnosti jednog procenta mozga - koristeći u to vreme najbrži superkompjuter Sunway Taihulight.

Za to su mašini sa 10,5 miliona procesorskih jezgara bile potrebnr četiri minute, uprkos tome što zauzima 1.000 kvadratnih metara i troši 16 megavata energije. Poređenja radi, ljudski mozak -zapremine oko dva litra - zahteva manje energije nego obična sijalica.

Algoritmi mašinskog učenja i modeli veštačkih neuronskih mreža postaju sve složeniji. A ključni faktori koji određuju tempo tehnološkog napretka su produktivnost i energetska efikasnost.

Savremene računarske tehnologije se razvijaju u dva glavna pravca: logičkom i neuromorfnom. Prvi je fokusiran na stvaranje sve moćnijih i produktivnijih mašina izgrađenih po tradicionalnim principima. Drugi razvija kompjuterske sisteme koji imitiraju funkcionisanje ljudskog mozga i stvaranje njegovog veštačkog analoga.

Poseban pravac su neurohibridni sistemi koji kombinuju veštačke i prirodne neuronske mreže. Neuromorfni čipovi u njima povezani su sa živim nervnim ćelijama.

Neurohibridni sistemi se aktivno istražuju od ranih 2000-ih, kada su sprovedeni prvi eksperimenti na bazi neuronske kulture - mreže desetina hiljada živih neurona uzgojenih in vitro. Tada su počeli da se pojavljuju modeli kombinovanja kulture sa virtuelnim, a potom i stvarnim procesorima.

Zasad su glavne oblasti primene ovakvih sistema neuroproteziranje i stvaranje biosenzora. Ali, u budućnosti mogu postati osnova nove generacije računarskih tehnologija.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.