"Od Šćećina na Baltiku, do Trsta na Jadranu, "gvozdena zavesa" se spustila širom kontinenta"", ovako je Vinston Čerčil održao svoj istorijski govor u američkom gradu Fultonu 5. marta 1946 i tim ozvaničio spuštanje “gvozdene zavese”, sa čime je i počeo Hladni rat i podela Evrope na Zapad i Istok. Sada nova gvozdena zavesa okiva posle Severne i Baltik.
Ministri odbrane tri baltičke države Estonije, Letonije i Litvanije odobrili su koncept izgradnje odbrambenih objekata na granici sa Rusijom, koji bi trebali da spreče prodor ruskih tenkova i budu garant odvraćanja od vojnih pretnji Moskve.
- Izgradnja odbrambenih instalacija protiv tenkova je pažljivo promišljen projekat, čija potreba proizilazi iz trenutne bezbednosne situacije. Rat Rusije u Ukrajini pokazao je da, pored opreme, municije i ljudstva i odbrambene instalacije na granici su takođe potrebne za odbranu Estonije od prvog metra - rekao je Hano Pevkur, ministar odbrane Estonije.
On je istakao da je svrha odbrambenih objekata sprečavanje vojnog sukoba u regionu Baltika.
- Mi preduzimamo ovaj napor kako bi se narod Estonije osećao bezbedno, ali ako bi se pojavio i najmanji rizik, bili bismo brže spremniji za razne događaje - dodao je Pevkur.
Koncept odbrambenih instalacija zasnovan je na odlukama donetim na samitu NATO u Madridu u kojima je naglašeno da saveznici moraju biti spremni da brane teritoriju od prvog metra i da se moraju izraditi novi regionalni odbrambeni planovi.
Koncept kombinuje mere prevencije i bezbednosti na terenu.
Elementi na terenu podržavaju aktivnosti odbrambenih jedinica u baznim tačkama kako bi po potrebi zaustavile agresorske trupe.
Elementi su pozicionirani u pejzažu, uzimajući u obzir rezultate analize neprijateljske namere, okruženja i plana odbrane. Baltičke zemlje su jedno područje delovanja, pa će se odbrambene instalacije graditi u koordinaciji sa Letonijom i Litvanijom.
Foto: printscreen wp-content
Gvozdena zavesa oko Rusije
Inače Estonija je već utvrdila 136 km granice sa Rusijom. Letonija ima ogradu na granici sa Rusijom u dužini od 300 km, Litvanija 500 km, Poljska sa Belorusijom 186 km kada je 2021. bio okršaj sa navalom migranata na tu državu.
U vreme mira na granici Estonije se ne postavljaju eksplozivi (mine), žice ili druge prepreke. Umesto toga, uspostavlja se mreža bunkera, tačaka podrške i distributivnih linija. Proces izgradnje se odvija u saradnji sa mesnim zajednicama i uz dogovor vlasnika zemljišta.
Ministri odbrane su takođe potpisali Pismo o namerama za višecevne raketne bacače HIMARS, sa ciljem stvaranja okvira za zajedničku upotrebu sistema naoružanja i u miru i u ratu. Ministri odbrane Estonije i Letonije takođe su potpisali sporazum o saradnji za sprovođenje NATO Er Policing iz letonske vazdušne baze Lielvarde, dok je pista u vazdušnoj bazi Amari u popravci.
Pored toga, ministri odbrane tri baltičke države su razgovarali o pitanjima koja se odnose na podršku Ukrajini, razvoj sposobnosti i predstojeći samit NATO-a u Vašingtonu.
Razgovarano je i o pitanjima saradnje u oblasti odbrane i Baltičkog odbrambenog koledža.
Baltik je tako postao druga uporišna tačka za odbranu Evrope posle Finske. Finska je krenula u veliki infrastrukturni projekat izgradnje ograde duge 1.340 km koja će se protezati od Finskog zaliva do tromeđe Norveške, Finske i Švedske. Mnogi gradnju te ograde već zovu "Gvozdena zavesa severne Evrope".
U prvoj fazi finske vlasti će podići žičanu ogradu na prvih 200 kilometara granice. Projekat je započeo 1 marta 2023. u fazi od 2,5 kilometra koji se prvo utvrđuju.
Celokupno pokrivanje državne granice u dužini od 1340 km radilo bi se u nekoliko etapa. U oktobru 2022. sve glavne finske političke stranke su podržale plan o izgradnji ograde koja će hermetički odvojiti tu zemlju od Rusije i stvoriti neprobojni bedem.
"Od Šćećina na Baltiku, do Trsta na Jadranu, "gvozdena zavesa" se spustila širom kontinenta"", ovako je Vinston Čerčil održao svoj istorijski govor u američkom gradu Fultonu 5. marta 1946 i tim ozvaničio spuštanje “gvozdene zavese”, sa čime je i počeo Hladni rat i podela Evrope na Zapad i Istok. Sada nova gvozdena zavesa okiva posle Severne i Baltik.
Rekordno niske temperature u Finskoj ove nedelje inspirisale su turistu na putovanju na Arktik da isproba trik koji ga je dugo intrigirao: baciti ključalu vodu u vazduh kada je napolju izuzetno hladno i videti kako se pretvara u trenutni oblak ledene prašine.
Moskva ne vidi koristi za Finsku od ulaska u NATO, jer će u slučaju vojne eskalacije između Rusije i alijanse, ta zemlja prva stradati, rekao je u intervjuu Mihail Uljanov, stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču za RIA Novosti.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
"Od Šćećina na Baltiku, do Trsta na Jadranu, "gvozdena zavesa" se spustila širom kontinenta"", ovako je Vinston Čerčil održao svoj istorijski govor u američkom gradu Fultonu 5. marta 1946 i tim ozvaničio spuštanje “gvozdene zavese”, sa čime je i počeo Hladni rat i podela Evrope na Zapad i Istok. Sada nova gvozdena zavesa okiva posle Severne i Baltik.
Južnokorejski predsednik Li Dže Mjung zapretio je "dodatnim merama" protiv Ukrajine ako Kijev javno ne prizna kršenje dogovora o poverljivosti i ne uputi izvinjenje zbog otkrivanja prebacivanja dvojice severnokorejskih vojnika u Južnu Koreju.
Dok hrvatski mediji sa oduševljenjem prenose koncerte Tompsona i pljuju po svemu što je srpsko, blokaderi i opozicija otvoreno podržavaju napade na srpske žrtve!
Aleksandar Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" govorio je o "prvom među jednakima" na Pajtićevoj listi, blokaderskom vođi Iliji Srdanoviću.
Kandidat za premijera Aleksandar Vučić podelio je sa javnošću potresnu ispovest o teroru kroz koji je prošao njegov sin Danilo, kome su sa uperenom cevi na slepoočnici pretili i zahtevali da skine majicu sa natpisom "Nema predaje", što je on bez oklevanja odbio!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Dan začeća svetog Jovana Krstitelja i preteče, dan posebno posvećen onima koji priželjkuju potomstvo.
Visoko pozicionirani pripadnik "škaljarskog klana" Boban Sjekloća, koji se nalazio u bekstvu i na optužnicama za najteža krivična dela, ubijen je pre godinu dana u surovoj likvidaciji kod plaže Trsteno u Crnoj Gori.
Aleksandar P. (36), crnogorski državljanin koji se u predmetima pred Višim sudom u Podgorici tereti za povezanost sa "kavačkim" klanom, izručen je juče iz Srbije u Crnu Goru.
Muškarac (23) iz Širokog Brijega osuđen je u Velikoj Britaniji na 13 godina i četiri meseca zatvora nakon što je priznao učestvovanje u pokušajima krijumčarenja droge prema Australiji i Novom Zelandu.
Silvio Novak i Tamara Krajačić proglašeni su krivima pred hrvatskim sudom jer su iz humanitarne udruge "Inicijativa Nova" izvukli skoro milion evra namenjenih socijalno ugroženim porodicama i osobama sa invaliditetom, nakon čega su dva puta pobegli iz zemlje i skrasili se u Australiji.
U Specijalnom sudu u Beogradu danas su izvedeni novi dokazi na suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka MIljkovića koja se tereti za sedam ubistava, trgovinu drogom i oružjem kao i silovanje jednog mladića u prostorijama na stadionu FK Partizan, a koje je predložilo tužilaštvo.
Film "Diger", u kojem Tom Kruz igra moćnog naftnog tajkuna suočenog sa ekološkom katastrofom gigantskih razmera, doživelo je strahovit debakl na bioskopskim blagajnama, preteći da postane jedan od najvećih promašaja u istoriji sedme umetnosti.
Dubravka Mijtović kaže da je najviše filozofiranja i mlataranja rukama doživela od prosečnih i nekvalitetnih ljudi, ali ne i kod ostvarenih ličnosti poput Milene Dravić.
Dok se u javnosti ne stišava bura oko ostvarenja Lordana Zafranovića "Zlatni rez 42: Djeca Kozare", hrvatski glumac Rene Bitorajac rešio je da se oglasi video-porukom na Instagramu i pokuša da opere ruke od sopstvene uloge u ovom filmu, ali i od prozivki sa kojima se suočava.
Karirani dezen s razlogom nosi titulu večnog klasika koji se uvek iznova vraća. Njegova najveća moć leži u svestranosti . Ovaj dezen ponovo vlada modnom scenom, a ove sezone može da se pronađe na gotovo svemu, od sakoa i kaputa do suknji, pantalona i modnih dodataka.
U užurbanom ritmu svakodnevice strast ne mora da čeka kraj radnog dana ili idealne uslove. Otkrijte dve brze, uzbudljive i spontane poze koje dokazuju da za savršenu intimnost i vatrenu akciju uvek ima vremena.
Uz ovaj provereni italijanski recept, od samo četiri osnovna sastojka dobija se čarobno testo koje je spolja neverovatno hrskavo, a iznutra mekano i slojevito.
Sijera je ponosno prošetala svoj sve veći trudnički stomak u providnoj crnoj čipkastoj haljini na prestižnom gala događaju BoF 500 u Parizu, i to samo nekoliko sati nakon iznenađujućeg pojavljivanja na modnoj pisti.
Učesnica rijalitija Rada Jovanović, bivša devojka Milana Popova, Stojinog sina, priznala je da je povraćala, pa se izvinila Stoji kao i svojim roditeljima.
Bivši učesnik rijalitija, David Dragojević, je istakao da ne planira ulazak u rijaliti, a njegova žena, Tamara Dragojević, se našalila da ga ne bi ni pustila.
Pevačica Sanja Vučić pojavila se danas na snimanju nove epizode muzičkog takmičenja "Zvezde Granda" u veoma upečatljivom izdanju, a njen stajling odmah je privukao pažnju budući da je izgledala kao da je članica neke rok grupe!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.