Rusija nezaustavljiva! Sijarto tvridi: Ukrajina nema šanse da dobije ovaj rat

Brojne su podele u NATO- u, a glavna je oko toga ima li smisla i dalje podržavati Kijev

Gledajući samo brojke, NATO je danas jači nego ikada – bloku su se pridružile Finska i Švedska, izdvajanja država za odbranu su veća, a lideri na sva usta pričaju o jedinstvu ove Alijanse. Brojke, međutim, ne oslikavaju realnost, i ispod površine kriju se značajne, pa i sve veće razlike među državama članicama o ključnim pitanjima, između ostalog, i oko načina za rešavanje konflikta Rusije i Ukrajine. Za to je možda najbolji primer i večiti NATO i EU kontraš – Mađarska.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ponovio je da njegova zemlja ostaje jedina članica NATO-a koja je odbila da pošalje oružje Kijevu, jer bi to samo produžilo sukob koji nijedna strana ne može da dobije.

- Prilično smo sigurni da Ukrajina ne može da pobedi u ovom ratu protiv Rusije, pošto Rusija sada osvaja i pomera front - rekao je Sijarto u podkastu "Status pretnje" za "Vašington tajms".

Pošto niko ne može da pobedi, ovaj rat će sigurno biti okončan pregovorima, a za "Vašington tajms" ključno pitanje je: kada će ti pregovori početi, pre ili kasnije? Jer, što pre počnu, više života će biti spaseno.

"Mi smo jedina država članica NATO-a koja nije isporučivala oružje Ukrajini jer razumemo da što se više oružja isporučuje, to će rat duže trajati i više ljudi će umreti. Mislim da treba uložiti napore da se postigne mir, a ne da rat eskalira", rekao je on. 

Sijartov stav je u skladu i sa stavovima nekih konzervativaca sa druge strane Atlantika. U SAD neki republikanci veruju da je slanje više novca i pomoći Ukrajini bez jasnog puta ka okončanju rata – glupo i opasno.

Šefovi američkih obaveštajnih službi, svedočeći u ponedeljak na saslušanju u Senatu o globalnim pretnjama, naveli su da je Rusija povratila inicijativu na bojnom polju u istočnoj Ukrajini poslednjih nedelja, ali su ocenili kako su izgledi za proboj bilo koje strane malo verovatni.

Orban i Sijarto boravili su u SAD prošle nedelje na sastanak s bivšim, potencijalno i budućim predsednikom, Donaldom Trampom, ističući da je Budimpešta "imala najbolje političke odnose" upravo sa Trampovom administracijom od 2017. do 2020. godine.

Orban je nakon sastanka rekao i kako Tramp neće dati ni peni u ukrajinsko-ruskom konfliktu ako osvoji drugi mandat u novembru.

"Zbog toga će se rat završiti jer je očigledno da Ukrajina ne može da stane na svoje noge", rekao je Orban.

Druge podele

Posle dugog odlaganja koje je razbesnelo druge sile NATO-a, mađarski parlament je prošlog meseca glasao za odobravanje kandidature Švedske za pridruživanje NATO-u, čime je otklonjena poslednja toj zemlji da postane članica Alijanse. Švedska zastava je u ponedeljak podignuta u sedištu NATO-a u Briselu pošto je postala 32. članica transatlantskog saveza.

"Švedska je zauzela svoje pravo mesto za stolom NATO-a pod okriljem zaštite po članu 5 – krajnje garancije naše slobode i bezbednosti. Svi za jednog i jedan za sve", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na ceremoniji.

Nije jasno da je sva zla krv među zemljama nestala. Sijarto je naveo da je mađarski parlament blokirao ulazak Švedske u NATO jer su se mađarski poslanici osećali lično lično uvređeni švedskim kritikama o stanju mađarske demokratije.

Zvaničnici Evropske unije u Briselu takođe su se sukobili sa Orbanovom vladom i zadržali milijarde dolara razvojne pomoći u znak protesta protiv stanja demokratije, sloboda štampe i građanskih sloboda u Mađarskoj.

"Vlada je uvek podržavala ulazak Švedske u NATO. Razlog zašto su parlamentarci odlučili da ovo pitanje ne stavljaju na dnevni red na duže vreme je to što su se osećali uvređeni od strane švedskih političara koji su stalno, zaista stalno, kritikovali, optuživali i napadali Mađarsku, osporavajući demokratsku prirodu našeg parlamenta i našeg političkog sistema, rekao je Sijarto za "Tajms".

Govoreći o ostalim spornim tačakama između Mađarske i NATO-a, Sijarto je naveo da njegova vlada ne podržava kandidaturu holandskog premijera desnog centra Marka Rutea za sledećeg generalnog sekretara NATO-a.  Rute je, naime, 2021. godine je rekao da je njegov cilj bio da "baci Mađarsku na kolena" zbog zakona koji kritičari smatraju anti-LGBT.

"Očigledno je da ne možemo da podržimo izbor premijera Rutea s obzirom na činjenicu da je bio veoma nepravedan prema Mađarskoj", rekao je Sijarto.

Još jedna sporna tačka se odnosi na to kada i kako bi Ukrajina trebalo da bude dobrodošla u alijansu – i da li bi to uopšte i trebalo da se desi.

Neki analitičari kažu da se mišljenja o tim kritičnim pitanjima razlikuju širom Evrope.

"Pomešano je. Tri baltičke nacije, Poljska, Rumunija, mislim da su one nacije koje su izašle iz Varšavskog pakta... one nacije koje poznaju Rusiju i koje su na prvim linijama veoma žele da Ukrajina uđe u NATO", kaže zamenik pomoćnika sekretara odbrane evropske i NATO politike tokom Obamine administracije Džim Taunsend.

Te države, kaže Taunsend, ne žele da Ukrajina izgubi jer će oni biti "sledeći u redu za ruski napad".

"Ali što idete dalje na jug, a što dalje idete na jugoistok, Ukrajina i njen rat, kao i članstvo Ukrajine u Alijansi, nisu toliko na vrhu dnevnog reda koliko jesu u zemljama bližim Rusiji, Te nacije osećaju da Ukrajina još uvek treba da radi na korupciji, upravljanju i drugim stvarima, ali ima puno posla i u okviru EU i NATO-a. Dovođenje Ukrajine sa svim njenim vojnim i drugim sposobnostima, ali i problemima, nešto je što se ne radi preko noći", ocenio je on.