Smrtonosno! Ovo nije viđeno od Drugog svetskog rata: U Crvenom moru se vode teške borbe

BBC je prva britanska medijska kuća koja je posetila američki nosač aviona USS Dvajt D Ajzenhauer otkako je u novembru započeo svoju misiju u Crvenom moru.

Misija je jasna - zaštititi ključni svetski morski put od napada Huta, islamističkih pobunjenika sa sedištem u Jemenu.

Nisu samo trgovački brodovi na udaru Huta u Crvenom moru. Grupa brodova koja prati američki nosač aviona takođe je pod stalnom pretnjom. „Ovo je smrtonosna situacija“, rekao je kapetan Dejv Vro, komandant četiri razarača američke mornarice, koji pružaju dodatnu zaštitu nosaču aviona.

Stigao je ubrzo nakon što su jemenski Huti počeli da gađaju trgovačka plovila. Kako tvrde pobunjenici, to je odgovor na izraelski napad na Gazu.

Huti napadaju svom snagom opasnog oružja

Kapetan Vro navodi pretnje sa kojima su se suočili u poslednja četiri meseca: protivbrodske balističke rakete, krstareće rakete, bespilotne letelice, pomorske površinske bespilotne letelice, a sada i podvodne bespilotne letelice ili UUV. Svi su napunjeni eksplozivom.

UUV su najnovija pretnja. Vroe kaže da su američki borbeni avioni F-18 nedavno uništili Hutu UUV pre nego što su lansirani. Kapetan Vro kaže da Huti predstavljaju najveći izazov za američku mornaricu u novijoj istoriji.

Foto: UKMTO

„Najveći izazov od Drugog svetskog rata“

„Ovo je najveći izazov od Drugog svetskog rata“, kaže on. Bio je to poslednji put da su američke snage operisale u oblasti u kojoj se na njih moglo pucati svaki dan. Tempo operacija na samom nosaču aviona je takođe neumoljiv - desetine letova se obavljaju 24 sata dnevno.

Reporteri su posmatrali kako posada na palubi usmerava F-18 pomoću svetlećih štapića, koje koriste za manevrisanje avionima oko palube noću. U tornju za kontrolu leta nosača, komandant Džordž Zintac mora da koordiniše njihove manevre, pri čemu avioni poleću ili sleću u razmaku od nešto više od jednog minuta.

On je u američkoj mornarici više od 30 godina, ali kaže: „Ovo je verovatno najveći broj letova koje sam uradio u bilo kojoj misiji – letimo mnogo, mnogo puta svakog dana.“

Na dnevnom svetlu se vidi šta su avioni radili u vazduhu. Na bočnim stranama svakog kokpita naslikali su siluete bombi koje su bacili, uništenih radarskih stanica i dronova koje su oborili. Već su ispalili više od 300 bombi i projektila.

Sve je manje tankera i drugih trgovačkih brodova uprkos američkoj zaštiti

U hangaru se nalaze redovi municije spremne za utovar u avione. Sa USS Ajzenhauer, ili Ajk, kako ga posada naziva, još uvek se može videti nekoliko velikih trgovačkih brodova, tankera i brodova za rasuti teret kako plove u daljini. Ali ih je sve manje.

Oko 20% svetske pomorske trgovine odvija se preko Crvenog mora. To je ključna ruta za Evropu kroz Suecki kanal. Americi je to manje važno, ali se najviše trude da slobodnu plovidbu vrate u normalu.

Foto: Tanjug

Ali čak i uz prisustvo značajne grupe ratnih brodova i nosača aviona, Crveno more ostaje izuzetno opasno.

Dok su novinari Bi-Bi-Sija bili na nosaču, rečeno im je da su Huti ispalili još jednu balističku raketu, koja je putovala više od tri puta većom brzinom od zvuka. Posade američkih razarača imaju samo nekoliko minuta da ih obore. Ova raketa je daleko van dometa i pala je u more.

Drugi su, međutim, uspešno pogađali trgovačke brodove. Već su pogodili nekoliko, potopili jednog - Rubimar - i ubili tri posade na brodu za rasute terete True Confidence.

"Imamo malo uspeha, ali..."

Kontraadmiral Mark Miges, komandant udarne grupe nosača aviona, vidi znake nastavka pomorske trgovine kao dokaz da je njihovo prisustvo imalo određeni uspeh. On smatra da su vazdušni udari koje su izveli SAD uz pomoć Britanije već degradirali neke od vojnih sposobnosti Huta. Ali to ih svakako nije ni odvratilo ni zaustavilo.

Kontraadmiral Miges veruje da Huti ne deluju sami. „Iran podržava Hute, ne samo oružjem i tehnologijom, već i obaveštajnim podacima“, kaže on.

Novinar ga pita zašto SAD ne napadaju iranske mete. „To je politička odluka“, kaže on i dodaje: „Ali ovo sve počinje od Irana“.

Bajden ne želi da se sukob širi, ali cena takve akcije nije mala

U stvarnosti, američki predsednik Džo Bajden ne želi širenje sukoba na Bliskom istoku, posebno u izbornoj godini. Kontraadmiral Miges kaže da će ostati "koliko god bude potrebno".

Ali postoje ograničenja za održavanje ovog nivoa vojnog prisustva. Za razliku od Huta, Amerikanci su daleko od kuće, udobnost je malo. Svaki obrok na brodu hrani pet hiljada ljudi. Samo račun za hranu na nosaču aviona iznosi 2 miliona dolara mesečno.

Foto: Reuters

Kapetan Kris Hil, Ajkov komandant, kaže da „ljudima treba odmor, moraju da idu kući“. Ali kaže da još ne znaju kada će se to dogoditi. Stoga je jedan od njegovih zadataka da održi moral i otpornost posade.

Pas podiže moral

Na brodu je čak i pas koji mu u tome pomaže. Demo, pas obučen za život na nosaču, šeta palubama kako bi pomogao posadi da podigne raspoloženje. Ne nedostaje mu ljubavi, a kapetan Hil kaže da je Demo pomogao da se smanji stres odsustva mesecima. Većina posade retko vidi dnevnu svetlost.

Ali što se tiče primarne misije USS Dvajta Ajzenhauera, još je prerano reći kakav će dugoročni efekat imati. „Teško je definisati pobedu i poraz u ovakvoj vrsti sukoba“, kaže kapetan Hil.

„Želimo da zaustavimo svaki napad Huta, teško je reći da li je to moguće“

„U idealnom slučaju, želimo da zaustavimo svaki napad Hutua“, kaže on, a na novinarsko pitanje da li je to moguće, odgovara da je „teško reći“.

On sugeriše da će to takođe zahtevati šire napore vlade i međunarodne zajednice. Ukratko, biće potrebno više od moćne američke udarne grupe brodova da se reši ova kriza.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.