Kavkaz ključa, Rusiji preti opasnost sa juga - da li će Gruzija da gori?! Moskva se suočava sa otvaranjem novog fronta?!

Na čitavom području Kavkaza, već gotovo četvrt veka - od raspada Sovjetsog Saveza do današnjih dana- situacija nikako da se stabilizuje. I dok u Jermeniji vlada neka vrsta potištenosti i razočaranosti zbog gubljenja Nagorno Karabaha, u Gruziji se situacija može opisati kao zatišje pred buru.

Podsetimo se oružanih orkšaja vladinih snaga u Gruziji sa separatistima iz njene zapadne pokrajine Abhazije, pa čečenskog rata, pa iznuđene vojne intervencije ruske federalne armije u Dagestanu protiv terorista i separatista, pa kratkog rusko- gruzijskog rata oko Južne Osetije, pa nedavno završenog višegodišnjeg vojnog sučeljavanja Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno- Karabaga koji još nije do kraja rešio nesporazume između ovih dveju zemalja.

Ponešto od toga još uvek tinja i, kako mnogi analitičari ocenjuju, može da dovede do nepredvidivih posledica i još više destabilizuje čitav region opterećen političkim, nacionalnim i religioregion protivurečnostima u kome svoje interese i ciljeve imaju i strani faktori.

Već duže vremena Jermenija i Gruzija su u centru pažnje međunarodne javnosti, a pre svega Moskve i zapadnih centara, zbog neizvesnosti u kom će se pravcu kretati njihove unutrasnje prilike i kakva će biti njihova spoljnopolitička orijentacija. Od toga umnogome zavisi i opšta situacija na ovom osetljivom području na južnim granicama Rusije.

I dok u Jermeniji vlada neka vrsta potištenosti i razočaranosti zbog gubljenja Nagorno Karabaha, u Gruziji se situacija može opisati kao zatišje pred buru.

Tamo se krajem oktobra održavaju parlamentarni izbori koji će, kako se ocenjuje, rešiti sudbinu zemlje; ona će ili ostati slobodna i nezavisna, ili će postati prirepak Zapada koji može da gurne zemlju u sukob sa Rusijom i time otvori drugi, južni front protiv velikog suseda.

Takvu ocenu javno je izneo i guzijski premijer Iraklij Kobahidze. On je ovih dana na prvom kanalu nacionalne televizije rekao da će se ,,drugi front protiv Rusije pojaviti u Gruziji ako na parlamentarnim izborima pobedi partija bivšeg predsednika republike Mihaila Sakašvilija ,,Nacionalni pokret". ,,Ukoliko dozvolimo povratak ,,Nacionalnog pokreta", novoj vlasti ne bi trebalo više od nedelju dana da ovde otvori drugi front"- rekao je Kobahidze.

Situacija u Gruziji rovita je već dugo vremena a počela je još više da se da se zaoštrava posto je parlamenat usvojio zakon o stranim agentima.

Kako je bilo i nagovešteno, predsednik parlamenta Salva Papuašvili potpisao je taj zakon pošto je to odbila predsednica države Salome Zurabišvili, čime je on stupio na snagu. Kako se zvanično tumači, svrha zakona je da ,,ojača politički, ekonomski i društveni sistem Gruzije u odnosu na spoljno mešanje".

Prema ovom zakonu, nevladine organizacije kojih je u Gruziji oko 31.000 i koje se sa preko 20 odsto finansiraju iz inostranstva, registrovaće se kao ,,agenti stranog uticaja".

U toj vladajućoj partiji iznose se sasvim suprotne tvrdenje. Ocenjuje se da će narod na parlamentarnim izborima glasati za slobodu, dostojanstvo i nezavisnost zemlje, a ne za podaništvo i okupaciju.

Radikalni deo opoziciji svrstao se ne na stranu gruzijskog naroda, nego uz uticaj spolja, kaže predsednik parlamenta Salva Papuašvili. Isto mišljenje deli i predsednik parlamentarnog Komiteta za prava čoveka Rati Ionatamišvili.

On je optužio opoziciju da zastupa ideje fašizma, a svoje kolege iz ,,Gruzijskog sna" nazvao je ,,primerom čestitosti i patriotizma". Dodaje da ,,narod Gruzije ne zaslužuje organizovanje novog Majdana" i da je zbog toga najvažnija briga svakog poštenog građanina- nezavisnost soje zemje za koju se zalaže premijer Iraklij Kobahidze.

Opozicija, snažno podržana sa Zapada, najavljuje dalje proteste sve do parlamentarnih izbora. Predsednica države, Salome Zurabišvili, poznata po izrazito prozapadnoj orijentaciji, izrazila je nadu da će toga dana ,,narod glasati u korist evropske budućnosti" i da će vladajuća partija ,,Gruzijski san" pretrpeti poraz. Dodala je da će ,,ceo Zapad biti sa nama" i da će se zavesti sankcije onima koji su pravili taj zakon.

Foto: Reuters/AP/Printscreen Twitter

Lideri opozicionih partija optužuju vladu za izdaju i kažu da im građani to neće oprostiti. ,,Došlo je vreme za pobedu. Naš put vodi u Evropu. Okotbra meseca definitivno i zauvek ćemo završiti sa istorijskim porazom u koji nas je doveo ,,Gruzjski san".

U vladajućoj partiji iznose se sasvim suprotne tvrdenje. Ocenjuje se da će narod na parlamentarnim izborima glasati za slobodu, dostojanstvo i nzavisnost zemlje, a ne za podaništvo i okupaciju. Radikalni deo opoziciji svrstao se ne na stranu gruzijskog naroda, nego uz uticaj spolja, kaže predsednik parlamenta Salva Papuašvili.

Isto mišljenje deli i predsednik parlmentarnog Komiteta za prava čoveka Rati Ionatamišvili. On je optužio opoziciju da zastupa ideje fašizma, a svoje kolege iz ,,Gruzijskog sna" nazvao je ,,primerom čestitosti i patriotizma".

Dodaje da ,,narod Gruzije ne zaslužuje organizovanje novog Majdana" po ugledu na Ukrajinu i da je zbog toga najvažnija briga svakog poštenog građanina- nezavisnost svoje zemje za koju se zalaže premijer Iraklij Kobahidze.

Predsednica države Salome Zurabašvili nazvala je ovu izjavu objavom rata protiv međunarodnih partnera Gruzije- Evropske Unije i SAD i optužila Ivanišvilija da ,,primenjuje metode Putina". U javnosti se ubraja među ogoršene potivnike Kremlja.

Nedavno je izjavila da Moskva vodi hibridni rat protiv Gruzije, da aktuelna vlast želi da vrati zemlju u zagrljaj Kremlja i time uništi nade Gruzije za članstvo u Evropskoj Uniji.

Protiv je svakog poboljšanja odnosa sa Moskvom. Kaže da Rusija ,,mora da zna gde su njene granice" i da će morati da vrati sve ,,okupirane teritorije" - kako one u Ukrajini, tako i Južnu Osetiju i Abhaziju, pokrajine koje su se otcepile od Gruzije i proglasile nezavisnost.

Što se bivšeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija tiče koji je prigrabio vlast posle ,,revolucije ruža" i naneo ogromnu političku štetu držvi, on je ponovo prisutan u javnosti ali ovoga puta kao- robijaš.

Posle begstva iz zemlje pre više godina, našao je utočište u Ukrajini, dobio ukrajinsko državljanstvo i jedno vreme bio gradonačelnik Odese. Vratio se ilegalno u Gruziju 2021 godine ali je ubrzo uhapšen i osuđen zbog zloupotrebe položaja dok je bio na vlasti.

Govorilo se da se veoma ugojio, da se prosto izobličio, a zatim u zatvoru naglo smršao, sto su mnogi ocenili kao njegov izgovor da je oboleo i da treba da ga puste na slobodu. U svakom slučaju, on je prokockao svoju političku karijeru i teško će se u nju vratiti, čak i u slučaju da njegova partija pobedi na izborima.

Ovih dana, pruvukla je pažnju i odluka Vašingtona da posle usvajanja zakona o stranim agentima i drugim ,,nedemokratskim potezima" aktuelne vlasti u Tbilisiju, preispita svoje odnose sa Gruzijom i obustavi pomoć vladi u Tbilisiju od blizu sto miliona dolara.

O tome je javnoct obavestio američki državni seketar Entoni Blinken. Rekao je da je ,,antidemokratska i lažna izjava gruzijskih zvaničnika nespojiva sa normama i članstvom Gruzije u Evropsoj Unij i NATO paktu".

Nešto ranije, iz Vašingtona su se čule pretnje da bi SAD mogle da zavedu sankcije Gruziji, a na određeno vreme obustavljeno je izvođenje zajedničkih vojnih vežbi dveju zemalja.

Premijer Gruzije Iraklij Kobahidze tim povodom je izjavio da glavnu ulogu u preispitivanju odnosa dveju zemalja treba da imaju SAD a izjave američkih zvaničnika nazvao je pritiskom i ucenom.

Do parlamentarnih izbora ostalo je manje od tri meseca. Do tada se što- šta može izmeniti tako da se njihov ishod ne može sa sigurnošću prognozirati. Neki analitičari smatraju da do jeseeni, Zapad može da bude manje zainteresovan za Gruziju nego danas, što zavisi od situacije u Ukrajini, američke predizborbe kampanje i nekih drugih faktora.

Što se Jermenije tiče, i rukovodstvo zemlje i građani duboko su razočarani porazom u sukobu sa Azerbjrdanom i gubitkom Nagoro-Karabaha. Jermenski premijer Nikola Pašinjan nikako da oprosti Moskvi što, kako on smatra, nije stala na stranu Jerevana u sukobu sa Azerbejdžanom.

Najavio je promenu u spoljnoplitičkoj orijentaciji svoje zemlje, značajno približavanje Zapadu i istupanje iz Organizacije ugovra o kolektivnoj odbrani (ODKB) u kojoj su još Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan.

On je ODKB nazvao ,,savezom mehura" koji je, kako je rekao, zajedno sa Azerbejdžanom planirao rat protiv Jermenije. Osim toga, Jerevan je nedavno ugostio pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejmsa O'Brajana koji je razgovarao sa ministrom inostranih poslova Jermenije Araratom Mirzojanom.

Oni su izjavili da ,,SAD i Jermenija nameravaju da svoje bilateralne odnose podignu na nivo ,,strateškog partnerstva" pri čemu bi Vašington pomagao Jerevanu u trgovini, vojnoj oblasti, izmenama pravosudnog sistema i demokratskoj praksi. Vašington je takođe obećao da će nestaviti ,,transformaciju odbrane" Jermenije kroz dugogodišnje partnerstvo sa Nacionalnom gardom Kanzasa.

SAD će takođe ,,nastaviti da podržavaju jermenske napore usmerene na podsticanje nepristrasnosti, integriteta i nezavisnosti". I, kao posednji dokaz slabljenja veza sa Moskvom, saopšteno je da je 31. jula ruski granični vojni kontingent posle 32 godine službovanja, evakuisan sa aerodroma Zvartnoc u Jermeniji.

Ovakav razvoj događaja nagovestava značajnu preorijentciju spoljnopololitičkog kursa Jerevana, napuštanje bliskih odnosa sa Rusijom i pribižavanje zapadnim zemljama.

To bi moglo značajno da utiče na političke prilike u ovom veoma osetljivom području na južnim granicama Rusije.

Neka mi niko ne zameri što ču izneti i neka sopstvena zapažanja tokom višednevnog boravku u Jermeniji pre više godina.

Iz Jerevana se u izmaglici vidi Ararat koji je nekada bio u sastavu Jermenskog carstva čiju su teritoriju Turska i neki drugi susedi čerupali a narod raseljavali ili uništavali.

Boravo sam u sedištu Jermenske Apostolske crkve i razgovarao sa tadašnjim katolikosom (vrhovnim crkvenim poglavarom) svih Jermena Gareginom Drugim. Da podsetim, Jermenija je prva zemlja u svetu koja je prihvatila hrišćanstvo kao nacionalnu religiju.

Posetio sam i centralni spomen komleks jermenskim žrtvama od strane Turaka tokom Prvog svetsog rata što Jermeni a i mnogi drugi u svetu nazivaju gencidom, a turski zvaničnici- žrtvama u obostranom sukobu. Sve to zajedno ostavilo je na mene snažan prijatan utisak o ovoj zemlji i njenom narodu.

Foto: Shutterstock

Otvaranje južnog fronta protiv Rusije zadalo bi veoma ozbiljnu glavobolju Moskvi, ali ne bi donelo sreću ni žiteljima ovog područja. Zadovojni bi bili jedino zapadni centri moći kojima je, po mnogim ocenama koje se gotovo i ne kriju, glavni strateški cilj obuzdavanje Rusije, njeno slabljenja, rasparčavanje i nestajanje u sadašnjim granicama.

To su paklene namere čija bi eskalacija mogla da dovede do trećeg svetskoh rata uz upotrebu nuklearnog oružja koji bi verovatno bio poslednji za ljudsku civilizaciju.

Jermenija danas ima manje od tri miliona žitelja, a više od tog broja raseljen je po belom svetu. Ta hrišćanska zemlja, okružena islamskim državama- Turskom, Azerbejdžanom i Iranom, a samo jednim manjim delom oslonjena na hišćansku Gruziju, doživljavala u svojoj dugoj i bogatoj istoriji veoma teške periode. A jermenski narod sa viševekovnom traducijom i bogatom prošlosću, oduvek se smatrao sposobnim, radnim i obdarenim u svim oblastima ljudske delatnosti.

Mnogo šta će zavisiti i od predsedničkih izbora u SAD 5. novembra čiji se ishod, a i sadašnja predizborna trka, u svetu prate sa velikom paznjom. Ni Moskva, naravno nije izuzetak, što se u Kremlju i javno ističe.

Zvanična Moskva nije iznenađena odustajanjem Bajdena od predizborne trke, a posle izbora novog predsednika ne očekuje bitnije promene u rusko- američkim odnosima. To su dva osnovna, ali ne i jedina zaključka koji preizilaze iz izjava zvaničnika u Kremlju posle Bajdenove odluke da se ponovo ne kandiduje za novi presednički mandat.

Ovakav stav Kremlja obrazložio je portparol ruskog predsednika Putina, Dmitrij Peskov, rekavši ,,da su nas događaji u SAD poslednjih godina naučili da se više ničemu i ni oko čega ne iznenađujemo". Dodao je, međutim, da Kremlj veoma pažljivo prati događaje u SAD, da je to potpuno normalno jer se radi o velikoj zemlji i da takođe prati sve što se događa drugde u svetu.

Peskov nije želeo da komentariše odluku Bajdena da odustane od predsedničke trke. To je njihova unutrašnja stvar, rekao je Peskov. Nije na nama da dajemo ocenu, o tome treba da brinu američki birači, a ne mi.

Dodao je da je za Rusiju vrlo važna budućnost rusko- američkih odnosa koji sada prolaze najteži period u novijoj istoriji. Za nas su glavne naše brige, naša dostignuća, naši problemi i, što je glavno, specijalna vojna operaciju u Ukrajini i postizanje ciljeva koji su njome postvljeni.

Ovakvom ocenom, Peskov je ponovo potvrdio mnogo puta isticani stav Moskve da su predsednički izbori u SAD, kao i u drugim državama, unutrašnja stvar dotične zemlje i da Rusije u to ne želi da se meša.

Portparol Kremlja osvrnuo se i na kanidaturu Kamale Haris na predsednički položaj u kontekstu rusko- američkih odnosa uz konstataciju da nikakvi signali u pozitivnom smeru sa njne strane nisu uočeni a pojedne njene izjave o Rusiji nisu zvučale ni malo prijateljski.

Iz izjave Dmitrija Peskova proizilazi zaključak da se, sudeći po raspoloženju američkog političkog establišmenta, do novih američkih izbora 5. novembra, ništa dobro iz Vašingtna ne može očekivati. Amerika će i dalje pružati pomoć kijevskom režimu što ne doprinosi regulisanju konflikta već vodi njegovom nastavljanju i zaoštravanju.

Odustajanje Bajdena od predsedničke trke prokomrntrisao je i predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin rekavši da je on stvorio probleme u celom svetu a sada pobegao, shvatajuci da bi izgubio na predstojećim izborima.

Optužio ga je da je isprovocirao konflikt oko Ukrajine, prouzrokovao razval ekonomije u evropskim zemljama, zaveo niz sankcija Rusiji i da bi zbog svega toga trebalo da se pozove na odgovornost.

Moskva se ne upliće u spekulacije oko rezultata američkih izbora i smatra da se, kako sada stvari stoje, politika Vašingtona neće bitnije menjati ni prema Rusiji ni na međunarodnoj sceni uopšte. Ipak, pažnju privlače izjave zvanicnika u Kremlju da je za vreme Trampa u prethodnom mandatu bilo bar dijaloga sa Vašingtonom koji je Bajdan potpuno stopirao.

Predsednik Putin je nedavno izjavio da se Rusija ozbiljno odnosi prema obećanju Trampa da će okončati rat Ukrajini i da Moskva ne sumnja u iskrenost Trampovih reči. Tramp je u poslednje vreme davao i neke druge izjave koje ne ocrtavaju Rusiju i njenog lidera u negativnom svetlu.

Međutim, ovakv izjave se ne mogu tumačiti kao nagoveštaj da će u odnosima Moskve i Vasingtona, ako Tramp ponovo zasedne u Beloj kući, teći med i mleko. U Moskvi se ne zaboravlja da je u vreme prvog mandata Trampa, u američkom etablišmentu dominirala rusofobija, da je Tramp zaveo protiv Moskve sankcije i druga ograničenja, da nije baš preveliki borac za mir čime se sada hvališe i da je čak zapretio upotrebom nuklearnog oružja protiv Severne Koreje ako na drugi način Amerika ne može da obuzda tu zemlju.

Drugim rečima, miroljubive izjave u toku predizborne trke ne moraju se poklapati sa politikom i konkretnim akcijama na međunarodnoj sceni posle pobede na izborima.

Pri svemu tome, ne treba gubiti iz vida ni činjenicu o političkoj orijentaciji potencijalnog potpredsednika SAD Džejmsa Dejvida Vensa, ako Tramp pobedi na izborima. On je protiv pružanja vojne pomoći Ukrajini i tvrdi da to nije u interesu Amerike.

Vens smatra da evropske zemlje treba same da brinu o svojoj zaštiti a ne da se oslanjaju na Vašington. Ovakve izjave prouzrokovale su paniku i dočekane su na nož u pojedinim evropskim metropolma.

Prema poslednjim izveštajima, sadašnja potpredsednica SAD Kamala Haris, dobila je podršku demokratskih lidera u svih pedeset saveznih američkih drava, što navodi na zaključak da će biti nominovana za predsedničkog kandidata na kongresu Demokratske partije krajem avgusta u Čikagu.

U slučaju da pobedi na izborima, što nije sasvim isključeno, bila bi to prva žena afroamerikanka u kojoj teče i azijska krv, na predsedničkom položaju SAD, kao što je i sada prva crna potpredsenica države. Većina analitičara smatra da su šanse Donalda Trampa veće a on sam uzjavljuje da će gospođu Haris lakše pobediti nego Džoa Bajdena.

Prema mišljenjima koja se mogu čuti u Kijevu, ukoliko pobedi, Donald Tramp će prinuditi Volodimira Zelenskog da podnese ostavku i naterati novog predsednika da potpiše mirovni dogovor sa Rusijom uz obostrane ustupke.

U Moskvi i nekim drugim centrima se ocenjuje da navodna spremnost Kijeva na razgovore sa Moskvom, o čemu poslednjih dana govore ukrajinski zvaničnici, predstavlja u stvari zamku da bi Ukrajina dobila na vremenu da se pripremi za nastavak rata. Ruski zvaničnici sa svoje strane izjavjuju da je Moskva oduvek bila spremna na takve razgovore.

Iznenađenja u vezi sa rezultatima američkih izbora su ipak moguća, sudeći bar prema izjavi poznatog američkog novinara Karlsona koji je nedavno izjavio da ,,uz određene prevare, za predsednika SAD može da bude izabrana lutka ili pokojnik", misleći verovatno na gospođu Haris i Džoa Bejdena.

U zaključku svega mogla bi se izvići konstatacija da od rezultata parlamentarnih izbora u Gruziji, a delom i daljeg ponašanja Jermenije, zavisi da li preti opsnost od otvaranja južnog fronta prema Rusiji.

Značajnu ulogu i uticaj u tome svakako imaju i zapadni centri moći. A opipljivih nagoveštaja o smirivanju osnovnog, rusko- ukrajinskog fronta, za sada nema.

Danas se, nazalost, ne vidi kraj ovog rata koji predstavlja nesreću za obe strane i u kome se međusobno istrebljuju dva veoma bliska, hrišćanska i većim delom pravoslavna slovenska naroda čiji su sukob inicirale zapadne zemlje u sopstvenom intresu i u kome delom i same direktno učestvuju na strani kijevskog režima koji su na ,,Majdanu" dovele na vlast.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.