Nešto čudno se dešava! Evropa mahnito uvozi ruski gas! Oglasili se iz Rusije i razjasnili stvari, objavljena tri moguća scenarija!

U intervjuu za RDB TV, glavni direktor po energetskom pravcu Instituta za energetiku i finansije, Aleksej Gromov, izneo je niz važnih podataka o trenutnoj situaciji sa isporukama ruskog gasa u Evropsku uniju.

Naime, on je istakao da je u 2023. godini došlo do značajnog povećanja izvoza ruskog prirodnog gasa u EU. Konkretno, količine uvezenog ruskog gasa su porasle sa 23 na 30 milijardi kubnih metara, a rast isporuka traje već osam meseci.

Iako su skladišta prirodnog gasa u Evropi maksimalno popunjena i potrošnja je smanjena, Evropa se i dalje opredeljuje za kupovinu ruskog gasa.

Ova strategija se tumači kao priprema za neizvesnost u vezi sa budućim tranzitom kroz Ukrajinu, čime evropske zemlje nastoje da osiguraju dodatne zalihe za nepredvidivu zimu i potencijalne poremećaje u snabdevanju.

Gromov je naveo da je u poslednja četiri meseca izvoz ruskog gasovodnog gasa u EU porastao za čak 32%, što je veoma ozbiljan rast.

Takvo ponašanje evropskih država, prema Gromovu, ukazuje na to da se Evropa sada priprema unapred, skladišteći dodatne količine gasa kako bi se zaštitila od potencijalnih komplikacija koje bi mogle nastati zbog moguće obustave ukrajinskog tranzita.

Gromov je takođe predvideo da će Rusija do kraja 2023. godine znatno povećati količinu isporučenog gasa u EU, što ukazuje na nastavak ovog trenda rasta izvoza ruskog energenta.

Kada je reč o ukrajinskom gasnom tranzitu, Gromov je predstavio nekoliko mogućih scenarija za njegovu budućnost. Prvi scenario, koji smatra najmanje verovatnim, uključuje prenosenje tačke kupovine gasa na rusko-ukrajinsku granicu.

U ovom slučaju, evropske kompanije bi preuzimale gas direktno na granici sa Rusijom, čime bi se tranzit kroz Ukrajinu tehnički izbegao. Drugi scenario, koji takođe smatra malo verovatnim, jeste da bilo koja evropska firma može rezervisati kapacitete ukrajinskog gasnog transportnog sistema bez učešća kompanije „Gazprom“.

Ipak, najizgledniji scenario, prema njegovim rečima, jeste model tzv. „swap“ sporazuma sa Azerbejdžanom. Ovaj model podrazumeva da bi Ukrajina nastavila da transportuje ruski gas kroz svoj sistem, ali bi taj gas formalno bio zamenjen za azerbejdžanski gas, čime bi se izbegao problem ruskih sankcija i političkih tenzija između Kijeva i Moskve.

Gromov je naglasio da će, bez obzira na to koji scenario bude izabran, ukrajinski gasni tranzit opstati još nekoliko godina, ali će njegov obim postepeno opadati.

Prema njegovim predviđanjima, u 2025. godini, ukrajinski tranzit će pasti na 9-10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok će posle 2028. godine, ukrajinski tranzit biti potpuno obustavljen.

Ovo predviđanje ukazuje na dugoročno smanjenje ukrajinske uloge u tranzitu ruskog gasa, što je povezano sa širim geopolitičkim i energetskim promenama koje su u toku.

Šira analiza ove situacije ukazuje na nekoliko ključnih faktora. Prvo, ruski prirodni gas je i dalje ključan za evropsku energetsku sigurnost, uprkos političkim tenzijama između EU i Rusije.

Činjenica da Evropa nastavlja da kupuje ruski gas u velikim količinama, iako se zalihe gasa u Evropi već nalaze na visokom nivou, ukazuje na dugoročnu zavisnost evropskih zemalja od ruskih energenata. Ovo takođe ukazuje na to da, i pored političkog pritiska i sankcija, praktični energetski interesi često prevladavaju.

Drugi važan aspekt je neizvesnost u vezi sa budućnošću ukrajinskog tranzita. Geopolitičke napetosti između Rusije i Ukrajine, kao i nesigurnost oko trajanja trenutnog aranžmana, stvaraju dodatnu neizvesnost u vezi sa dugoročnim snabdevanjem gasa iz Rusije u Evropu.

Gromovljevi scenariji pružaju uvid u moguće rute razvoja događaja, ali svaki od njih uključuje značajne političke, pravne i logističke izazove.

Na kraju, predloženi „swap“ sporazum sa Azerbejdžanom predstavlja inovativan način za zaobilaženje političkih prepreka, ali je pitanje koliko će ovaj model biti održiv na duge staze. U svakom slučaju, budućnost evropskog energetskog tržišta, a naročito uloge ruskog gasa u njemu, zavisiće od niza faktora, uključujući i odnose sa Ukrajinom, kao i šire međunarodne energetske tokove.

Važno je takođe naglasiti da Rusija poseduje značajne rezerve prirodnog gasa, uključujući i sposobnost brzog preusmeravanja isporuka na različita tržišta, što daje dodatnu fleksibilnost u ovakvim scenarijima.

Korišćenje novih i alternativnih ruta, poput gasovoda Turski tok ili Severni tok 2, moglo bi omogućiti smanjenje zavisnosti od ukrajinskog tranzita, čime bi se dugoročno obezbedila sigurnost isporuka za evropsko tržište.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.