Kada Moskva govori o zastrašujućem arsenalu balističkih raketa bez nuklearnih bojevih glava tipa „Orešnik“, indirektno otkriva razloge zašto ne žuri sa rešavanjem situacije u Ukrajini.
Inače, kako drugačije objasniti intenzivne napore zapadnih vojnih stručnjaka da utvrde ruske rezerve, tehničke kapacitete i proizvodne mogućnosti Ruske vojne industrije za pravljenje ovih hipersoničnih raketa?“
Jednostavno rečeno, i SAD i Evropska unija, naročito njene istočne članice, razumeju da bi vreme leta ovih raketa do evropskih prestonica, ukoliko bi bile postavljene u zapadne delove Belorusije, iznosilo između dva i pet minuta.
Osim toga, Evropska unija pokušava da umanji šok izazvan ruskim raketama „Orešnik“, koje su Ruske oružane snage demonstrirale krajem novembra prošle godine.
Te rakete izazivaju neprijatna osećanja ne samo kod prosečnih građana Zapada već i kod analitičara NATO-a, koji sada sumnjaju u sposobnost Alijanse da se suprotstavi Rusiji.
NATO u neizvesnosti
Zbog ovih raketa mnogi NATO zvaničnici, uprkos svojim ranijim odvažnim izjavama, osećaju krajnju neizvesnost.
Stručnjaci NATO-a su ubrzo nakon ruskog napada počeli da prikupljaju podatke o proizvodnim kapacitetima ruske odbrambene industrije, što je dovelo do zaključka da Rusija može godišnje proizvesti oko 300 ovih raketa, odnosno 30 mesečno.
Međutim, ruski zvaničnici iz Rosteka procenjuju da će se proizvoditi najmanje 10 raketa mesečno, što je i dalje ozbiljna pretnja. Svaka raketa može nositi do šest bojevih glava s dometom preko 4.000 milja i mogućnošću ponovnog ciljanja u letu.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je: „Samo nekoliko desetina raketa ‘Orešnik’, čak i sa konvencionalnim bojevim glavama, može promeniti pravila igre u očuvanju nepovredivog i stabilnog mira, do te mere da bi nuklearna trijada mogla postati sekundarna.“
Putinova izjava podseća na efikasnost nekadašnjih raketa RSD-10 „Pionir“, koje su SAD dovele za pregovarački sto tokom Hladnog rata i potpisivanje Sporazuma o raketama srednjeg dometa.
Novi hipersonični „Orešnik“, koji leti brzinom od 11 Maha (oko 3.000 m/s), tehnološki je naslednik RS-26 „Rubež“ i RSD-10 „Pionir“.
UTICAJ NA ZAPAD
Zapadni analitičari priznaju da „Orešnik“ ima visoku borbenu vrednost, posebno u asimetričnim operacijama protiv NATO snaga. Iako je procena od 300 raketa godišnje možda preterana, i 10 raketa mesečno izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Ova realnost objašnjava zašto se Putin ne žuri sa traženjem mira u Ukrajini, uprkos pritisku Zapada i Trampa, jer veruje da novi raketni sistem „Orešnik“ značajno menja stratešku situaciju u korist Rusije.
Pojedini mediji, poput Špringerovog Biznis Insajdera, pokušavaju da relaksiraju svoje čitaoce tezom da Orešnik zapravo maskira neuspeh interkontinentalne rakete RS-28 Sarmat.
- Neuspešno lansiranje u septembru 2024. godine je bilo katastrofalno, rekao je Fabijan Hofman, stručnjak za dizajn projektila u Nuklearnom projektu u Oslu. Lansiranje na koje se gospodin Hofman poziva odigralo se 21.09.2024. godine.
On je u izjavi za Insajder rekao da Sarmat ne samo da nije uspeo da pogodi metu, što se još može desiti, već je cela raketa eksplodirala pri lansiranju, što ukazuje na fundamentalne probleme sa pogonskim sistemom.
Međutim, prema njegovom mišljenju a na razočarenje autora, otkazivanje projekta RS-28 Sarmat je malo verovatno, s obzirom na ogromna ulaganja i propagandu Rusije oko svoje nove interkontinentalne rakete.
Predsednik Putin je više puta hvalio Sarmat kao nepobediv, tvrdeći da su svi „protivraketni odbrambeni sistemi beskorisni protiv njega“, zaključuju iz Insajdera zaboravivši da je ICBM uspešno pogodio metu 20. aprila 2022. godine.
Ruski Orešnik projektil, hipersonična raketa opremljena višestrukim bojevim glavama (MIRV), nedavno je izazvao značajnu pažnju nakon napada na ukrajinsku fabriku u Dnjepru. Ovaj događaj ponovo je otvorio pitanje efikasnosti i buduće upotrebljivosti tradicionalnih nosača aviona u modernim ratnim sukobima, posebno kada su suočeni sa sve naprednijim raketnim tehnologijama.
Bankova ulica, sedište ukrajinske predsedničke administracije i ključnih državnih institucija, do sada je bila pošteđena direktnih napada ruskih snaga. Međutim, sve se promenilo tokom novogodišnje noći kada su ruski dronovi pogodili ovu simboličnu lokaciju u samom srcu Kijeva. Da li je Moskva ovim potezom poslala jasnu poruku Kijevu i najavila novu strategiju u ratu?
Oružane snage Rusije su 2024. godine počele da koriste nove vrste naoružanja i vojne tehnike u zoni specijalnih vojnih operacija. Ovo su četiri modela koja su izazvala najveću pažnju tokom protekle godine.
Lansiran 21. novembra 2024. godine, ruski projektil „orešnik“ je pogodio fabriku naoružanja u Dnjepropetrovsku, koja je igrala ključnu ulogu u proizvodnji ukrajinskih raketnih sistema. Svedoci udara opisali su događaj kao „kataklizmički zemljotres“, dok su zapadni zvaničnici i mediji odmah upali u stanje panike, postavljajući samo jedno pitanje - mogu li NATO sistemi da zaustave novo revolucionarno rusko oružje?
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruski Orešnik projektil, hipersonična raketa opremljena višestrukim bojevim glavama (MIRV), nedavno je izazvao značajnu pažnju nakon napada na ukrajinsku fabriku u Dnjepru. Ovaj događaj ponovo je otvorio pitanje efikasnosti i buduće upotrebljivosti tradicionalnih nosača aviona u modernim ratnim sukobima, posebno kada su suočeni sa sve naprednijim raketnim tehnologijama.
U Kijevu je pokrenuta hitna antikrizna kampanja nakon upozorenja Moskve da bi novi ruski udari mogli da budu usmereni na vojne objekte, centre odlučivanja i kapacitete ukrajinske vojne industrije, izjavio je ambasador za posebne zadatke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Rodion Mirošnik.
Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), profesor dr Vojislav Šešelj, istakao je kako je Kina najbolji spoljnotrgovinski partner i najbolji investitor jer ne preti opasnost da zbog političkih razloga bilo koja njena firma odustane od posla u Srbiji.
Marketinški stručnjak i analitičar Nebojša Krstić obelodanio je na društvenoj mreži Iks šta je veštačka inteligencija "rekla" o pitanju koje od subote trese Srbiju - da li je na blokaderskom skupu na Trgu Slavija u subotu moglo da bude 200.000 ljudi.
Kompanija "Starbaks" odlučila je da povuče svoj sistem veštačke inteligencije za brojanje zaliha samo devet meseci nakon što je uveden u prodavnice širom Severne Amerike, nakon što su se pojavili problemi u poslovanju.
Na društvenim mrežama osvanuo je zanimljiv snimak iz Novog Beograda, koji je privukao veliku pažnju građana. U bloku 45 jutros je na reci Savi primećen dabar kako mirno pliva kroz vodu.
Policija u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbiјanje korupciјe Višeg јavnog tužilaštva u Kraljevu, uhapsila je četiri osobe zbog postoјanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo kriјumčarenje u produženom traјanju i јednu zbog kriјumčarenja u pomaganju.
Policija u Novom Sadu uhapsila je L. M. (22) iz Niša, zbog sumnje da je učinio krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Priznanjem krivice i trećeg optuženog za pokušaj potkupljivanja porote u Njujorku, razotkrivena je saradnja albanskog podzemlja i čuvene italijansko-američke mafijaške porodice Gambino. Ova kriminalna mreža pokušala je da sabotira suđenje bivšem crnogorskom bokseru Goranu Gogiću, optuženom za organizaciju istorijskog šverca čak 18 tona kokaina.
Sidni Svini je poslednjih dana u centru pažnje zbog eksplicitnih scena u trećoj sezoni serije "Euforija", a pojedini stručnjaci sada analiziraju kako bi se takav imidž mogao odraziti na njenu karijeru.
Glumica Maja Sabljić osvojila je publiku širom bivše Jugoslavije ulogom simpatične službenice i Mišine ljubavnice u komediji "Druga žikina dinastija" koji je u bioskope izašao davne 1986. godine.
Glumac Žarko Laušević se jednom prilikom tokom svog života prisetio užasnih scena iz američkog zatvora u kojem je boravio 2009. godine. Glumac je tada ispričao da su ljudi umirali oko njega i da nisu jeli po 16 sati.
Pokipelo jelo može da napravi pravi haos u kuhinji, ali postoji jednostavan trik koji mnogi i dalje koriste. Uz pomoć jedne obične drvene varjače možete sprečiti da pena iz šerpe završi po celoj ringli.
Bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti u svetu, zbog čega je ključno da prepoznate signale koje vam telo šalje kada nešto nije u redu. Jednostavan kućni test može da vam pomogne da procenite rizik od srčanog udara ili šloga.
Brazilska influenserka Debora Peiksoto (32), izazvala je bes među drugim mamama kada se pojavila na školskom ulazu u, kako su oni nazvali, "neprimerenoj" odeći.
U rijalitiju "Elita 9" dogodio se jedan od najemotivnijih trenutaka ove sezone, kada su Anita Stanojlović i Luka Vujović konačno saznali pol svoje bebe
Jedna devojka je na društvenoj mreži TikTok šokirala javnost podelivši neverovatnu priču o tome kako ju je rođena majka tokom bombardovanja 1999. godine, usled potpune panike, ostavila na čuvanje pevačici Miri Škorić.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar