Kada Moskva govori o zastrašujućem arsenalu balističkih raketa bez nuklearnih bojevih glava tipa „Orešnik“, indirektno otkriva razloge zašto ne žuri sa rešavanjem situacije u Ukrajini.
Inače, kako drugačije objasniti intenzivne napore zapadnih vojnih stručnjaka da utvrde ruske rezerve, tehničke kapacitete i proizvodne mogućnosti Ruske vojne industrije za pravljenje ovih hipersoničnih raketa?“
Jednostavno rečeno, i SAD i Evropska unija, naročito njene istočne članice, razumeju da bi vreme leta ovih raketa do evropskih prestonica, ukoliko bi bile postavljene u zapadne delove Belorusije, iznosilo između dva i pet minuta.
Osim toga, Evropska unija pokušava da umanji šok izazvan ruskim raketama „Orešnik“, koje su Ruske oružane snage demonstrirale krajem novembra prošle godine.
Te rakete izazivaju neprijatna osećanja ne samo kod prosečnih građana Zapada već i kod analitičara NATO-a, koji sada sumnjaju u sposobnost Alijanse da se suprotstavi Rusiji.
NATO u neizvesnosti
Zbog ovih raketa mnogi NATO zvaničnici, uprkos svojim ranijim odvažnim izjavama, osećaju krajnju neizvesnost.
Stručnjaci NATO-a su ubrzo nakon ruskog napada počeli da prikupljaju podatke o proizvodnim kapacitetima ruske odbrambene industrije, što je dovelo do zaključka da Rusija može godišnje proizvesti oko 300 ovih raketa, odnosno 30 mesečno.
Međutim, ruski zvaničnici iz Rosteka procenjuju da će se proizvoditi najmanje 10 raketa mesečno, što je i dalje ozbiljna pretnja. Svaka raketa može nositi do šest bojevih glava s dometom preko 4.000 milja i mogućnošću ponovnog ciljanja u letu.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je: „Samo nekoliko desetina raketa ‘Orešnik’, čak i sa konvencionalnim bojevim glavama, može promeniti pravila igre u očuvanju nepovredivog i stabilnog mira, do te mere da bi nuklearna trijada mogla postati sekundarna.“
Putinova izjava podseća na efikasnost nekadašnjih raketa RSD-10 „Pionir“, koje su SAD dovele za pregovarački sto tokom Hladnog rata i potpisivanje Sporazuma o raketama srednjeg dometa.
Novi hipersonični „Orešnik“, koji leti brzinom od 11 Maha (oko 3.000 m/s), tehnološki je naslednik RS-26 „Rubež“ i RSD-10 „Pionir“.
UTICAJ NA ZAPAD
Zapadni analitičari priznaju da „Orešnik“ ima visoku borbenu vrednost, posebno u asimetričnim operacijama protiv NATO snaga. Iako je procena od 300 raketa godišnje možda preterana, i 10 raketa mesečno izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Ova realnost objašnjava zašto se Putin ne žuri sa traženjem mira u Ukrajini, uprkos pritisku Zapada i Trampa, jer veruje da novi raketni sistem „Orešnik“ značajno menja stratešku situaciju u korist Rusije.
Pojedini mediji, poput Špringerovog Biznis Insajdera, pokušavaju da relaksiraju svoje čitaoce tezom da Orešnik zapravo maskira neuspeh interkontinentalne rakete RS-28 Sarmat.
- Neuspešno lansiranje u septembru 2024. godine je bilo katastrofalno, rekao je Fabijan Hofman, stručnjak za dizajn projektila u Nuklearnom projektu u Oslu. Lansiranje na koje se gospodin Hofman poziva odigralo se 21.09.2024. godine.
On je u izjavi za Insajder rekao da Sarmat ne samo da nije uspeo da pogodi metu, što se još može desiti, već je cela raketa eksplodirala pri lansiranju, što ukazuje na fundamentalne probleme sa pogonskim sistemom.
Međutim, prema njegovom mišljenju a na razočarenje autora, otkazivanje projekta RS-28 Sarmat je malo verovatno, s obzirom na ogromna ulaganja i propagandu Rusije oko svoje nove interkontinentalne rakete.
Predsednik Putin je više puta hvalio Sarmat kao nepobediv, tvrdeći da su svi „protivraketni odbrambeni sistemi beskorisni protiv njega“, zaključuju iz Insajdera zaboravivši da je ICBM uspešno pogodio metu 20. aprila 2022. godine.
Ruski Orešnik projektil, hipersonična raketa opremljena višestrukim bojevim glavama (MIRV), nedavno je izazvao značajnu pažnju nakon napada na ukrajinsku fabriku u Dnjepru. Ovaj događaj ponovo je otvorio pitanje efikasnosti i buduće upotrebljivosti tradicionalnih nosača aviona u modernim ratnim sukobima, posebno kada su suočeni sa sve naprednijim raketnim tehnologijama.
Bankova ulica, sedište ukrajinske predsedničke administracije i ključnih državnih institucija, do sada je bila pošteđena direktnih napada ruskih snaga. Međutim, sve se promenilo tokom novogodišnje noći kada su ruski dronovi pogodili ovu simboličnu lokaciju u samom srcu Kijeva. Da li je Moskva ovim potezom poslala jasnu poruku Kijevu i najavila novu strategiju u ratu?
Oružane snage Rusije su 2024. godine počele da koriste nove vrste naoružanja i vojne tehnike u zoni specijalnih vojnih operacija. Ovo su četiri modela koja su izazvala najveću pažnju tokom protekle godine.
Lansiran 21. novembra 2024. godine, ruski projektil „orešnik“ je pogodio fabriku naoružanja u Dnjepropetrovsku, koja je igrala ključnu ulogu u proizvodnji ukrajinskih raketnih sistema. Svedoci udara opisali su događaj kao „kataklizmički zemljotres“, dok su zapadni zvaničnici i mediji odmah upali u stanje panike, postavljajući samo jedno pitanje - mogu li NATO sistemi da zaustave novo revolucionarno rusko oružje?
Masovni napadi ukrajinskih dronova na Moskvu nisu samo vojni pokušaj udara na rusku prestonicu, već i psihološka operacija kojom Kijev pokušava da utiče na predsednika SAD Donalda Trampa, ocenio je vojni analitičar i penzionisani pukovnik specijalnih snaga Anatolij Matvijčuk.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruski Orešnik projektil, hipersonična raketa opremljena višestrukim bojevim glavama (MIRV), nedavno je izazvao značajnu pažnju nakon napada na ukrajinsku fabriku u Dnjepru. Ovaj događaj ponovo je otvorio pitanje efikasnosti i buduće upotrebljivosti tradicionalnih nosača aviona u modernim ratnim sukobima, posebno kada su suočeni sa sve naprednijim raketnim tehnologijama.
Opozicioni korisnik društvene mreže Iks Vukša Dragović, koji je prethodne nedelje uzdrmao javnost Srbije objavivši detaljnu listu NVO hidre, kao i detalje na koji se način u našoj zemlji finansiraju neke od najpoznatijih i najvećih nevladinih organizacija, ali i onih blokaderskih, sada je otišao korak dalje.
Uticajni briselski list blizak najvišim instancama vlasti u srcu Evropske unije (EU) objavio je analizu kojom je žestoko udario na Hrvatsku, optuživši tu zemlju da čak ni više od tri decenije nakon sticanja nezavisnosti ona nije raščistila sa ustaškom prošlošću!?!
Asocijacija novinara Srbije (ANS) najoštrije je danas osudila, kako je navela, skandalozan, primitivan i mizogin tvit predsednika stranke "Srbija centar - SRCE" Zdravka Ponoša, kojim je, dodaju iz ANS, brutalno uvredio novinarke i sve žene.
Draža Petrović, glavni urednik propagandnog tajkunskog tabloida Danas sramno je ismejao humanu odluku države da drastično smanji cene lekova za astmatičare, a u naletu očaja brutalno je ponizio blokaderski skup u Kraljevu.
Dok se opoziciona elita već godinama bezuspešno vrti u krug, a ulični blokaderi lutaju bez ikakvog jasnog plana i programa, iz političke penzije se javio Velimir Ilić koji je rešio da napadne istu tu opoziciju.
Lider Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević zahvalio je građanima Novog Sada na podršci i, kako je naveo, doprinosu u očuvanju stabilnosti Srbije.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov obišla je danas u Pirotu Regionalni centar za upravljanje otpadom i navela da ovaj okrug prednjači u upravljanju otpadom po najvišim evropskim standardima.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Uprava carine jasno je propisala koliko cigareta i duvanskih proizvoda smete da unesete u Srbiju ili iznesete iz nje, a mnogi putnici to ne znaju, pa svakog leta plaćaju ogromne kazne na granicama.
Čuveni italijanski proizvođač superautomobila predstavio je ekskluzivni model „ferari“ 12Cilindri Manuale, opremljen inovativnim digitalnim sistemom koji simulira rad klasičnog mehaničkog manuelnog menjača.
Svadbeno veselje kod Loznice proticalo je u najboljem redu, sve do otvaranja poklona pred zvanicama. U jednoj koverti, umesto novca i čestitke, nalazila se poruka koja će se dugo prepričavati.
Penzionisani zastavnik Radiša Paunić (57) koji je donirao kožu i spasao život Milu Ivanoviću (30) iz Branjeva u Republici Srpskoj, vratio se sa Klinike za opekotine su rodno selo Badovince.
Avio-kompanije i aerodromi traže hitnu obustavu EES sistema zbog haosa i praznih sedišta u avionima. YUTA apeluje na putnike da na aerodrome dolaze znatno ranije.
Pre četiri dana, 1. jula, oko dva sata iza ponoći, muškarac Lj. G. (47) napadnut je nožem u porodičnom domu svoje ćerke na Zvezdari u Beogradu, u Bulevaru kralja Aleksandra, a njegova trudna ćerka K. G. bila je svedok brutalnog nasilja.
Nezapamćena drama dogodila se jutros oko 10 sati na Zvezdari u ulicu Braće Srnića, a kada je, kako se saznaje, pretučen vozač trolejbusa Jovan R. (42) od strane starijeg muškarca.
Požar na planini Rujište nadomak Mostara zahvatio je minirani teren, odjekuju detonacije i vatru je nemoguće gasiti, saopštio je zamenik komandira Profesionalne vatrogasne jedinice Mostar.
Stojanka Stojanović (70), poznatija kao baka Coka, 02. septembra 2018. godine, ubila je građevinskog investitora Zorana Trifunovića (59) u Vučićevom prolazu na Zvezdari, stotinak metara od kuće u kojoj je živela sa sinom Markom u ulici Olge Ivanović 2.
Jedan od glavnih likova serije "Tajne malog grada" je ruski glumac Maksim Bitjukov, koji tumači lik policijskog načelnika i iskusnog istražitelja Porfirija Petroviča Parfjonova.
Godinama je border koli važio za najpametnijeg psa na svetu, ali novo naučno istraživanje pokazalo je da ga je malinoa nadmašila i preuzela prvo mesto.
Putnici širom sveta sve češće se susreću sa strožim pravilima o ručnom prtljagu, jer avio-kompanije pokušavaju da ubrzaju ukrcavanje, smanje kašnjenja i povećaju bezbednost letova.
Muzička zvezda Jelena Karleuša ponovo je izazvala ogroman interes javnosti, ovog puta povodom promocije velikog koncerta koji će biti održan u Banjaluci 17.07.2026. godine.
Ekipa Informera zabeležila je zanimljiv trenutak na Avali, gde se večeras održava koncert Adija Šoše. U centru pažnje našle su se pevačice Džejla Ramović i Milica Pavlović, koje su susretom privukle veliku pažnju prisutnih.
Fotografija unutrašnjosti "Bele kuće", koja se proširila društvenim mrežama, izazvala je lavinu komentara i nevericu među gledaocima rijalitija "Elita 9".
Pevač i harmonikaš Milanče Radosavljević rođen je sa deformitetom - paralizom šake, zbog čega jedan učitelj harmonike nije želeo da ga primi na učenje sviranja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.