Grajf: Rezolucija o Srebrenici opasan presedan, njeno usvajanje bi moglo da otvori Pandorinu kutiju sličnih optužbi u drugim delovima sveta!

Izraelski istoričar i stručnjak za holokaust i ratne zločine Gideon Grajf uoči zasedanja Generalne skupštine UN o rezoluciji o Srebrenici ocenio je da je duboko zabrinjavajući trend politizacije istorijskih tragedija i da bi izglasavanje ovog dokumenta bio opasan presedan koji ne bi podstakao na pomirenje i mir, već proizveo posledice i to ne samo po regionalnu bezbednost Zapadnog Balkana.

- Štaviše, otvaranje vrata rezolucijama ove prirode postavlja opasan presedan koji bi zaista mogao dovesti do proliferacije sličnih rezolucija usmerenih na različite sukobe širom sveta. Ovo bi moglo dodatno politizovati istorijske tragedije i ometati napore ka istinskom pomirenju i razumevanju - ističe Grajf koji je bio i predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebreničkoj regiji u periodu 1992. do 1995. godine.

Podrivanje integriteta UN

U kojoj meri će zakulisne radnje i pritisci na male države uticati na ishod glasanja o rezoluciji u Generalnoj skupštini?

- Zaista je zabrinjavajuće da zakulisne radnje i pritisci na određene članice UN mogu uticati na proces donošenja odluka i glasanja u Generalnoj skupštini. Takav neprikladan uticaj podriva integritet procesa odlučivanja i ugrožava objektivnost konačnog ishoda. Zato je od suštinskog značaja da se odluke ove veličine donose na osnovu činjeničnih dokaza, temeljne analize i razmatranja širih implikacija na regionalnu stabilnost i međunarodne odnose. Svaki pokušaj da se izvrši neprikladan pritisak ili manipuliše procesom donošenja odluka podriva principe transparentnosti, pravičnosti i poštovanja prava suverenih nacija da donose nezavisne presude - rekao je Grajf u intervjuu za Kosovo onlajn.

Da li je to i moguće?

- Moraju se uložiti napori da se osigura da proces donošenja odluka ostane slobodan od spoljnog uticaja i da sve države članice imaju priliku da izraze svoje perspektive i zabrinutosti otvoreno i bez straha od odmazde ili prinude. Na kraju krajeva, kredibilitet i legitimitet odluka Generalne skupštine zavise od integriteta procesa i posvećenosti poštovanju principa pravde, nepristrasnosti i poštovanja međunarodnog prava.

Pandorina kutija

Plašite li se da bi ova rezolucija mogla da otvori Pandorinu kutiju sličnih optužbi u drugim delovima sveta?

- Apsolutno. Kao neko duboko posvećen sprečavanju zločina i promovisanju mira, zaista sam zabrinut zbog potencijalnih posledica ove rezolucije na globalnu stabilnost i unapređenje pomirenja i razumevanja među narodima. Postoji istinska zabrinutost da bi usvajanje takve rezolucije zaista moglo da otvori Pandorinu kutiju sličnih optužbi u drugim delovima sveta. Označavanje čitave etničke grupe kao genocidne na osnovu spornih istorijskih događaja postavlja opasan presedan koji bi potencijalno mogao biti iskorišćen u političke svrhe u različitim sukobima širom sveta. Uspostavljanjem presedana u kojem su čitave nacije oklevete i označene kao genocidne, rizikujemo dalje politizovanje istorijskih tragedija i održavanje podela i neprijateljstava. Ovo bi moglo potkopati napore ka pomirenju i izgradnji mira ne samo u regionu Balkana već i u drugim regionima koji se bore sa nasleđem prošlih sukoba. Štaviše, takve rezolucije imaju potencijal da pogoršaju postojeće tenzije i podstaknu nove sukobe, što na kraju dovedi do dalje ljudske patnje i gubitaka. Imperativ je da pitanjima istorijske odgovornosti pristupamo sa oprezom, objektivnošću i posvećenošću istini i pravdi, a ne da pribegavamo pojednostavljenim pričama koje izazivaju podele.

Foto: printscreen

Zbog čega se insistira na izglasavanju ovakve rezolucije? Postoji li skriveni cilj?

- Insistiranje na označavanju srpskog naroda kao genocidnog u kontekstu Srebrenice odražava duboko zabrinjavajući trend politizacije istorijskih tragedija za različite agende. Krajnji ili skriveni cilj iza ovakvog insistiranja može varirati, ali često uključuje geopolitičke interese, domaće političke obzire i pokušaje oblikovanja istorijskih narativa za stratešku prednost. Bitno je prepoznati da su sukobi poput onog u Bosni i Hercegovini bili višestruki, uključivali su više aktera i zločine koje su počinile različite strane. Fokusiranjem samo na jedan aspekt i pripisivanjem kolektivne krivice čitavoj etničkoj grupi, ignorišu se nijanse i složenost sukoba, što na kraju može ometati istinsko pomirenje i napore za izgradnju mira. Štaviše, takvo insistiranje može da podstakne ogorčenost i produbi podele, održavajući cikluse sukoba umesto da promoviše razumevanje i isceljenje. Umesto pripisivanja krivice i produbljivanja pritužbi, napore treba usmeriti ka negovanju dijaloga, priznavanju patnje svih žrtava i radu ka zajedničkoj budućnosti zasnovanoj na međusobnom poštovanju i razumevanju.

Nepristrasni izvori

Zašto međunarodna javnost, uključujući i zemlje kosponzore, prilikom donošenja odluke nije želela da konsultuje Izveštaj koji ste sačinili o događajima u Srebrenici?

- Zabrinjavajuće je da određene strane mogu odlučiti da previde ili zanemare sveobuhvatne izveštaje u procesima donošenja odluka, posebno u kontekstu osetljivih i složenih istorijskih događaja. Proces donošenja odluka u vezi sa rezolucijama ili radnjama u vezi sa događajima kao što je Srebrenica bi u idealnom slučaju trebao uključivati temeljno ispitivanje svih dostupnih dokaza i izveštaja, uključujući i one iz verodostojnih i nepristrasnih izvora. Ignorisanje ili odbacivanje takvih izveštaja ne samo da podriva traganje za istinom, već i rizikuje da se odrazne na nove nesporazume i podele

Šta je po Vama ključan problem kada je reč o tragičnim događajima u Srebrenici?

- Ključno je kontekstualizovati događaje u Srebrenici u okviru šireg bosanskog rata, u kojem su zločini počinjeni od strane više strana tokom nekoliko godina. Koliko god da su događaji u Srebrenici bili tragični, oni se moraju shvatiti u širim okvirima sukoba, gde su sve strane pretrpele gubitke i činile zločine. U zaključku, iako priznajem stradanje svih žrtava rata u BiH, verujem da je rezolucija kojom se jedna etnička grupa izdvaja kao genocidna kontraproduktivna i da bi mogla podstaći dalje tenzije i podele.

Ipak, predlagači rezolucije se pozivaju na pravosnažne presude MKSJ u kojima je decidno navedeno da je u Srebrenici počinjen genocid. Kome verovati, sudskim presudama ili istoričarima?

- Kao stručnjak za holokaust i ratne zločine, čvrsto verujem da je u pitanjima istorijske analize ključno osloniti se na procene i nalaze istoričara i stručnjaka iz ove oblasti. Iako sudske presude imaju važnu funkciju u sprovođenju pravde u okviru pravnog okvira, one nisu uvek sposobne da pruže sveobuhvatno i nijansirano razumevanje istorijskih događaja. To je posao istoričara i stručnjaka. U pitanjima istorijskog tumačenja, istoričari i stručnjaci su ti koji daju najpouzdanije i najsveobuhvatnije uvide. Istoričari, uključujući mene i grupu međunarodnih eksperata, sproveli su opsežna istraživanja i analize događaja u Srebrenici, oslanjajući se na širok spektar izvora i metodologija. Naš kolektivni zaključak je nedvosmislen: genocid se nije dogodio u Srebrenici.

Ukidanje RS i tužba tzv. Kosova

Koliko bi donošenje rezolucije bilo ključan argument za ukidanje Republike Srpske?

- Takva odluka Generalne skupštine UN bi nesumnjivo podstakla tenzije i podele u regionu, što bi potencijalno dovelo do dalje nestabilnosti i sukoba. Dok je pitanje statusa Republike Srpske složeno i višestruko, usvajanje rezolucije kojom se srpski narod proglašava genocidnim moglo bi poslužiti kao katalizator za one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske. Posledice takve rezolucije prevazilaze njene neposredne implikacije, jer bi mogla da ohrabri nacionalistička osećanja i pogorša postojeće nezadovoljstvo među različitim etničkim grupama. Ovo bi, zauzvrat, moglo ponovo zapaliti uzavrele tenzije i potkopati krhki mir i stabilnost koji su mukotrpno građeni u regionu od potpisivanja Dejtonsko-pariškog mirovnog sporazuma.

Može li donošenje rezolucije o Srebrenici biti "vetar u leđa" kosovskim zvaničnicima da pokrenu tužbu protiv Srbije jer tvrde da je Srbija izvršila genocid nad Albancima 1998. i 1999. godine?

- Donošenje rezolucije o Srebrenici bi zaista moglo dati zamah kosovskim zvaničnicima da pokrenu sudski postupak protiv Srbije u vezi sa događajima iz 1998. i 1999. Ova potencijalna eskalacija u pravnim postupcima je duboko zabrinjavajuća, jer bi mogla da pogorša postojeće tenzije i dodatno zaoštri odnose između dve strane. Štaviše, takve akcije imaju potencijal da ponovo podstaknu istorijske optužbe i produže cikluse sukoba i animoziteta. Kao neko ko je bio svedok razornih posledica rata i genocida, duboko sam zabrinut zbog mogućnosti daljih pravnih konfrontacija koje bi mogle da destabilizuju region i ometaju napore ka pomirenju i izgradnji mira. Od suštinskog je značaja da sve strane pokažu uzdržanost i daju prioritet dijalogu i diplomatiji kako bi se sporna pitanja i sukobi rešili mirnim putem. Pravnim postupcima treba pristupati sa oprezom i ne bi trebalo da služe kao sredstvo za produbljivanje podela ili održavanje ciklusa nasilja. Umesto toga, trebalo bi uložiti zajedničke napore da se podstakne razumevanje, pomirenje i međusobno poštovanje među svim zajednicama u regionu.

Deo javnosti je napao Vaš izveštaj tvrdeći da ne daje objektivnu sliku i da zataškava zločin. Kako im odgovarate?

- Ko je napadao zaključke naše komisije verovatno nije pročitao naš izveštaj, a verovatno se nije ni potrudio da se udubi u tekst koji smo mukotrpno pisali oko dve godine. Predočiću samo neke od jasnih zaključaka iz konačnog izveštaja navodeći i broj strana iz konačnog izveštaja gde se veoma lako mogu pronaći svi odogovori. Komisija u svom konačnom izveštaju nedvosmisleno osuđuje ubice i poziva na njihovo kažnjavanje u punoj meri zakona (str. 1290). Komisija izražava duboko žaljenje zbog nevinih žrtava koje su ubijene u incidentu. Komisija u svom izveštaju poziva narode tog područja koji su u dugotrajnim sukobima da pronađu zlatni put pomirenja i mira (str. 1293). Komisija izražava duboko žaljenje zbog nevinih žrtava koje su ubijene u incidentu. Komisija u izveštaju eksplicitno i nedvosmisleno, crno na belo, poziva narode tog područja, koji su godinama u sukobu, da dođu do razumevanja, pregovora i pomirenja (str. 1293). Komisija poziva narode regiona da pronađu zlatni put ka miru, pomirenju i negovanju prijateljskih odnosa (ibid.). Ovaj izričit poziv dolazi nakon što komisija odlučno konstatuje da je u Srebrenici počinjen težak zločin i da njegovi počinioci moraju biti strogo kažnjeni. Komisija najoštrije osuđuje zločin počinjen u Srebrenici (str. 1290). Iz toga proizilazi da jedna od tvrdnji upućenih komisiji, prema kojoj komisija pokušava da zataška zločin i njegove izvršioce, nema osnova u stvarnosti.