On je bio meta atentata?! Dušan Mihajlović upozoravao Đinđića na moguću likvidaciju! Isplivali do sada nepoznati detalji!

Nakon više od 20 godina od ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, snimljena je serija "Sablja", koja prati dane pre atentata i dane koji su usledili nakon ubistva premijera. Ključni akter istoimene akcije bio je tadašnji ministar policije, odnosno potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za unutrašnje poslove (u ovom periodu nije postojala funkcija ministra unutrašnjih poslova, pa je tu dužnost obavljao kao potpredsednik vlade), Dušan Mihajlović.

Dušan Mihajlović je u Đinđićevu vladu ušao kao kompromisno rešenje koalicije čije pukotine su se i te 2001. godine nazirale. Pukotine između DS-a i DSS-a će biti sve šire, ostavljajući Mihajlovića na tankom ledu. U više navrata je javno nudio ostavku, a barem jednom ju je i napisao. Isti papir će u Kuli, prilikom pregovora sa pobunjenom jedinicom JSO pocepati Čedomir Jovanović.

On je imao ključnu akciju u sprovođenju policijske akcije "Sablja", pokrenute kao odgovor na ubistvo premijera Đinđića, a usmerene na suzbijanje organizovanog kriminala i hapšenje osumnjičenih za atentat.

Foto: Foto: EPA Images

Veliki pritisak javnosti 

Tokom "Sablje" uhapšen je veliki broj kriminalaca i članova organizovanih kriminalnih grupa. Mihajlović se našao pod velikim pritiskom javnosti da ekspresno otkrije odgovorne za ubistvo Đinđića, ali i normalizuje situaciju u Srbiji koja se našla u haotičnom stanju nakon atenata.

Pamti se i njegovo gostovanje u Utisku nedelje pre 20 godina, kada je gotovo u dahu tokom pet minuta govorio o najvećim problemima naše države. Mihajlović je u jednom trenutku gotovo vikao u studiju pokušavajući da naglasi koliko je mafija postala opasna i u koje se sve društvene i državne strukture uvukla. I ne samo to, javno je prozvao Đinđića i tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunicu.

Foto: Foto: EPA Images

Na početku, govoreći o svojoj ostavci, Mihajlović je te 2004. rekao da je ona bila stalno otvorena ali da nije u tome bio problem.

- Problem je u tome što ona nije prihvaćena onda kada sam je davao. Ja sam odgovoran čovek za razliku od drugih. Nisam hteo da završim posao za mafiju. Ja sam bio njihov cilj, pobuna Crvenih beretki je osveta ministru koji je uhapsio Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma zbog otmice Miroslava Miškovića. To je osveta, zavera koja je dalje dovela do atentata na premijera Zorana Đinđića. Moj problem je što sam verovao mom premijeru i mom predsedniku. To je bio moj jedini problem. Problem je bio što im se nisam na vreme zahvalio i rekao... da ne kažem šta – radite vi to sami, bez mene. Ko sa decom spava, zna se kako ujutru ustaje - rekao je on tada u emisiji.

Na mestu ministra policije ostao je i nakon atentata, kada je formirana nova vlada na čelu sa Zoranom Živkovićem. Potpredsednik vlade bio je do 3. marta 2004. godine, odnosno do formiranja nove Vlade Srbije.

Ko je bio Dušan Mihajlović?

Foto: facebook.com/dusan.mihajlovic.79

Mihajlović je rođen u Valjevu u septembru 1948. godine. Funkciju ministra policije obavljao je u Đinđićevoj i Živkovićevoj vladi, a potpredsednik Vlade Srbije bio je od 2001. do 2004. godine. Završio je Pravni fakultet u Beogradu i obavljao dužnosti potpredsednika i predsednika Izvršnog odbora SO Valjevo, a nakon toga i predsednika Opštine Valjevo.

Politikom je počeo da se bavi tokom ranih devedesetih, kad je formirao stranku Nova demokratija. Početkom 1994. godine, nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, ND ulazi u novu Vladu Srbije, zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije i Jugoslovenskom levicom. Ova saradnja trajala je sve do 1997. godine.

Resor državne bezbednosti bio je mesto u kom je započeo profesionalnu karijeru, a na tu činjenicu su njegovi politički protivnici voleli da ga podsećaju. Zbog svojih početaka je zaradio i nadimak Dule CIA. On je na takve opaske voleo da odgovara rečenicom:

- Bolje profesionalno i javno raditi par godina za platu, nego doživotno, dobrovoljno i tajno, kao neki moji kritičari.

Foto: Foto: EPA Images

Za vreme svog ministrovanja suočio se sa brojnim nedaćama među kojima su divljanje "zemunaca", ubistvo Momira Gavrilovića, pobuna Jedinice za specijalne operacije (JSO), hapšenje i izručenje bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, kao i gorespomenuti atentat na premijera Đinđića.

Mihajlović je obećavao i rešavanja brojnih ubistava iz devedesetih, no, od najvećeg broja njih nije bilo ništa. Nudio je i ostavku ukoliko se ne reši otmica Miroslava Miškovića, ali je ostao na čelu ministarstva i nakon što je Dušan Spasojević pušten iz pritvora.

Opstao je i nakon pobune JSO, iako je njegova smena bila jedan od glavnih zahteva Milorada Ulemeka Legije.

Foto: Foto: EPA Images

Mihajlović se iz politike povukao nakon što mu se završio mandat 2004. godine. Nakon toga, odlučio je da se povuče i iz javnosti, pa je život nastavio daleko od medijske pažnje. On već godinama živi u kući ispod planine Mali Povlen, na nekih tridesetak kilometara od rodnog grada Valjeva. Budući da je odlučio da se u potpunosti skloni od medija, njegove izjave koje nisu stare petnaest i više godina je nemoguće pronaći.

Poslednjih godina isključivo objavljuje fotografije na svom "Fejsbuk" profilu na osnovu kojih se i može zaključiti kakav život vodi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.