Od sjaja do očaja! Kako je Demokratska stranka sa Davidovića i Đinđića spala na drekavca iz Kruševca

Demokratska stranka, jedna od najvažnijih političkih snaga u Srbiji tokom svog psotojanja a naročito poslednjih nekoliko decenija, prošla je kroz brojne promene, od trenutka kada je bila na vrhuncu svoje moći, do današnjih izazova. S toga se dovodi u pitanje, kako je stranka koja je uvažavala tako veliku moć koju je imala za vreme Davidovića i Đinđića, spala na to da je vodi drekavac iz Kruševca, Srđan Milivojević.

Osnovana je 1905. godine i bila je jedna od najvažnijih političkih snaga u to vreme, Demokratska stranka je predstavljala prosvetiteljski, liberalni pravac u politici i bila je usmerena na uvođenje parlamentarizma, građanskih prava i sloboda, kao i na političku i ekonomsku modernizaciju Kraljevine Jugoslavije.

Iako se mislilo da su Ljubomir Davidović i Milan Grol bilo njeni osnivači u suštini nije tako. Ali su bili značajni lideri, u vremenu kada je stranka bila suočena s različitim političkim izazovima, uključujući smanjenje moći parlamenta i jačanje autoritarnih vlasti u zemlji. Nakon uvođenja kraljevske diktature 1929. godine, mnoge političke stranke, uključujući Demokratsku stranku, bile su marginalizovane i potisnute.

Ljubomir Davidović koji je bio lider Demokratske stranke u Kraljevini Jugoslaviji i premijer zemlje u više navrata, bio je i jedan od najistaknutijih političara u periodu nakon Prvog svetskog rata i bio je poznat po svom zalaganju za parlamentarizam i demokratiju u Kraljevini Jugoslaviji.

Foto: wikipedia.org

Njegov politički pravac bio je liberalan, a kao lider stranke zalagao se za modernizaciju države, jačanje građanskih prava i sloboda. Davidović je igrao ključnu ulogu u formiranju vladavine parlamentarizma u Jugoslaviji i bio je protiv autoritarnih tendencija koje su se pojavile u zemlji, posebno tokom 1920-ih godina.

Sa druge strane Milan Grol bio je još jedan važan političar iz Demokratske stranke i jedan od vodećih figura tog perioda. Grol je bio blizak Davidoviću, a zajedno su delovali na oblikovanju politike stranke. Grol je takođe obavljao različite funkcije, uključujući ministra za unutrašnje poslove u nekoliko vlada. Iako su Grol i Davidović bili povezani u političkim ciljevima, Grol je imao specifičnu ulogu u stranci, zalažući se za progresivne reforme i demokratizaciju društva.

Foto: wikipedia.org

Demokratska stranka u Srbiji, nakon perioda socijalizma, prošla je kroz značajne promene, transformacije i političke izazove, kako bi postala jedno od ključnih političkih tela u postkomunističkom periodu. Na njeno čelo početkom devedesetih godina dolazi Dragoljub Mićunović. U vreme kada je stranka bila u opoziciji prema režimu Slobodana Miloševića. Kao član Demokratske stranke, Mićunović je bio politički aktivista koji se zalagao za demokratizaciju, parlamentarizam i evropske integracije Srbije.

Foto: Foto: ATA Images

Iako je bila stranka koja je vodila ključne reforme u zemlji i koja je bila u srcu mnogih političkih promena, od uspešnih lidera poput Zorana Đinđića i Borisa Tadića, došla je do tačke u kojoj je sada pod vođstvom Srđana Milivojevića, ličnosti čiji politički kredibilitet i uticaj izazivaju mnoge polemike.

Foto: Beta photo

Na početku 2000-ih, Demokratska stranka bila je simbol promena u Srbiji. Zoran Đinđić, koji je preuzeo liderstvo stranke, bio je ključna figura u rušenju Miloševićevog režima i otvaranju puta za demokratske reforme, ekonomsku tranziciju i evropske integracije.

Nakon atentata nad njim, stranku su vodili različiti lideri, ali je i dalje bila dominantna politička snaga. Boris Tadić, dugogodišnji predsednik stranke, uspešno je balansirao između unutrašnjih političkih pritisaka i strateških ciljeva, osiguravajući da stranka ostane relevantna u turbulentnom političkom okruženju.

Foto: printscreen/Rojters

Nakon Tadića, na XV vanrednoj skupštini Demokratske Stranke za novog predsednika izabrana je najveća štetočina Srbije novije istorije, tajkun Dragan Đilas, koji je u tom momentu obavljao funkciju gradonačelnika Beograda. 

Posle sednice glavnog odbora 4. novembra 2012, dotadašnji predsednik Boris Tadić, nije se ni kandidovao na funkiciju predsednika. Prvi put u istoriji stranke proširen je broj potpredsednika sa 5 na 7. Takođe prvi put je uvedena funkcija počasnog predsenika. Za počasnog predsednika izabran je Boris Tadić jednoglasno.

Međutim, poslednjih godina Demokratska stranka je doživela značajan pad. Promene na političkom pejzažu, gubitak poverenja birača i brojni unutrašnji sukobi, doveli su do slabljenja uticaja Demokratske stranke. 

Stranka je počela da se bori sa unutrašnjim razdorima, gde se dalo previše fokusa na unutrašnje borbe a premalo na vođenje politike koje bi privuklo nove simpatizere i vratilo stare članove.

Foto: Foto: Tanja Andric

U tom kontekstu, dolazak drekavca Srđana Milivojevića predstavlja, u određenom trenutku, simbolički trenutak. Drekavac Milivojević koji se do sada nije mogao istaći nekim velikim političkim iskustvom i političkim uspesima, postaje vođa Demokratske stranke u trenutku kada je stranka postala senka svoje nekadašnje moći. Iako je imao značajnu podršku pojedinih unutrašnjih struja, njegov politički angažman i sposobnost da stranci vrati staru slavu u Srbiji ostali su pod velikim pitanjem.

Danas, stranka pod vođstvom drekavca Srđana Milivojevića izgleda kao stranka koja se bori sa sopstvenom krizom identiteta nesigurnošću i političkom marginalizacijom. Stiče se utisak da će Milivojeviću biti potrebno mnogo više od liderstva kako bi stranka postala ponovo snažna kao što je to bilo 2000-ih.

Dakle, put Demokratske stranke od dominirajućeg političkog aktera do stranke koja se bori sa svojim ličnim opstankom, jasno pokazuje duboku političku krizu u kojoj se našla. Vođstvo Srđana Milivojevića, pokazuje trenutnu slabost stranke koja se uprkos bogatoj političkoj istoriji i uspesima na političkoj sceni, sada mogu suočiti sa teškim pitanjima o svojoj budućnosti i mogućnosti da ponovo izgrade poverenje birača.