ČUDESNA MOĆ LEKOVITE VODE! Evo zašto izvor kod male crkve Vodice POHODE I POBOŽNI I BEZBOŽNI! (FOTO)

Bunar zdravlja, nepresušni izvor izuzetno pitke vode kod Kikinde u okviru pravoslavne crkvice posvećene Ognjenoj Mariji, jednako pohode i pobožni i bezbožni, uvereni u isceliteljsku moć vode koja u njoj izvire

Mit o čudesnoj moći vode iz malene crkvice Vodice živi vekovima, podjednako dugo kao i njen izvor čiji mlaz vremenom ne utanjuje. "Po Božijoj volji je tako" komentarišu posetioci ove prelepe bogomolje nakon što sa napunjenim petolitarskimplastičnim balonima u rukama izlaze  iz crkvice.

Posvećena svetoj Velikomučenici Marini, u narodu poznatoj kao Ognjena Marija, smeštena jesredinom 19. veka duboko u istoimenom delu atara. Vekovi prolaze, a pažnja Banaćana , stiče se utisak,  ne prolazi. Naprotiv, vera u legendu o isceliteljskim svojstvima mlaza iz njenog bunara sve je jača.

Foto: V.N.

Prvi crkveni zapis u kojem se pominje ovaj pravoslavni hram potiče iz 1837. godine. U popisu crkvenog inventaranavodi se, između ostalog: „Na prostoru  zvanom Valov, gde iz brega voda suzi, nalaze se drveni krst i dve ikone i koliba  trskom pokrivena". Dovoljno jasna naznaka da se radi o nekakvom svetilištu, ali je nepoznanica da li je izvor uslovio podizanje religijskog objekta, ili je zahvaljujući crkvici  u narodu iskovana legenda o lekovitom mlazu.

Vera u blagotvorno dejstvo vode koja tu izvire stara je nekoliko vekova.  Potkrepljena usmenim predanjem koje kaže da je lekoviti izvor slučajno otkrio  bolešljivi pastir, koji jezastao kraj izvora pod brežuljkom da utoli žeđ, pa potom zagazio u vodu. Otok na nogama ubrzo je splasnuo, a bol u trenu minuo. Osetio je olakšanje, pa narednih dana zaređao sa terapijom.Zdravlje mu se naglo popravljalo, a potom je neumorno, od jutra do mraka, jurio za ovcama. 

Sadašnje crkveno zdanje, prema spisima SPC, podignuto je 1865. godine.Na njegovom  južnom zidu  odmah je ugrađena ploča od crvenog kamena, na kojoj  je uklesana kratka poruka: "Srpska  crkvena opština Velika Kikinda - bolesnicima, 1865. g."  Deceniju i po kasnije na bunar  je montirana  klasična  ručna pumpa, kakva je i danas. Krajem 19. veka na korak od crkve podignuto je arhitektonski zanimljivo sklonište  sa ulazom bez vrata i nezastakljenim prozorima. Da bolesni i nemoćni, hvatajući red pred česmom, tu, pod krovom konače. 

Dolaze ovde ljudi i iz drugih gradova i inostranstva.Crkvica svakodnevno ima goste. Pohode je svi, ne samo pobožni Srbi pravoslavci, već i rimokatolici,  a ponajviše Mađari i pripadnici drugih vera. Svraćaju i bezbožni, i svi se obavezno umiju, pokvase bolna mesta na telu. Ne odlaze praznih ruku. Pre polaska napune flaše i burad. Kikinđanin Dušan Bursać je među meštanima koji su tu barem jednom nedeljno. 
 

Foto: V.N.

- Voda iz gradskog vodovoda je loša, a ona iz prodavnice za većinu nas smrtnika nije baš jeftina. Crkvica na Vodicama  je svega tri kilometra  udaljena od grada. Njena voda je pitka, bez boje, mirisa i ukusa, pravi melem - otkriva nam  Dušan Bursać.

Ceo crkveni  kompleks 1980. godine stavljen je pod državnu zaštitu. Ovo svetilište i svojevrsno lečilište, 11 godina kasnije ozvaničeno je kao istorijsko  kulturno dobro od posebnog značaja.  

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.