ŠTA SE TO DEŠAVA, PUTIN PONUDIO BAJDENU RUSKE VOJNE BAZE U CENTRALNOJ AZIJI?! Komersant lansirao bombu, svet u neverici!
Podeli vest
Nedavno se u ruskom Komersantu pojavio izveštaj u kome se navodi da je Putin ponudio Bajdenu da SAD koriste ruske vojne baze u centralnoj Aziji. Šta se krije iza ovoga?
Analitičari pokušavaju da protumače izveštaj uglednog ruskog poslovnog lista Komersant od ovog vikenda koji tvrdi, pozivajući se na neimenovane izvore, da je predsednik Putin svom američkom kolegi ponudio pristup ruskim bazama u Kirgistanu i Tadžikistanu.
Američki novinar Mark Tisen u svom članku „Bajden je počinio zločin protiv Ukrajine dostojan impičmenta?" predložio da se razgovara o impičmentu američkog predsednika Džoa Bajdena zbog dogovora sa Nemačkom o "Severnom toku - 2"
25.07.2021
13:29
Zašto Putin nudi Bajdenu ruske vojne baze u centralnoj Aziji analizirao je Endrju Koribko, američki politički analitičar sa sedištem u Moskvi. Njegovu analizu prenosimo u celini!
Predlog je navodno dat tokom njihovog samita u Ženevi proteklog meseca i imao je za cilj da Sjedinjenim Državama obezbedi antiterorističke obaveštajne podatke o Avganistanu prikupljene iz bespilotnih letelica. Komersant dalje navodi da ruska strana još nije dobila jasan odgovor od SAD, koje nastavljaju da istražuju mogućnost jednostranog uspostavljanja sopstvenih vojnih postrojenja u regionu, uprkos tome što su centralnoazijske rpeublike (CARs) i Pakistan do sada to odbijali.
Kremlj još nije prokomentarisao ovaj medijski izveštaj, ali s obzirom na kredibilnost Komersanta moguće je da su ovi podaci tačni. U tom slučaju se valja zapitati zašto bi Rusija uputila ono što je neimenovani insajder opisao kao „velikodušnu ponudu". Jedino realistično objašnjenje jeste da je Rusija ozbiljna u vezi postizanja takozvanog „pakta o nenapadanju" sa Sjedinjenim Državama nakon sastanka njihovih lidera proteklog meseca.
Razume se da obe velike sile imaju legitimne antiterorističke interese u Avganistanu nakon povlačenja američke vojske usled zabrinutosti da bi ISIS i druge međunarodne terorističke grupe mogle da iskoriste tekući avganistanski građanski rat kako bi uspostavile trening kampove, proširile regionalni uticaj i planirale napade u inostranstvu.
Rusija je takođe želela da testira strateške namere Sjedinjenih Država predstavljajući im „velikodušnu ponudu" koja bi, ako bi bila prihvaćena, pokazala da nema skrivenih motiva u jednostranom traganju za regionalnim bazama. Moskva sumnja da Vašington jednostavno želi da iskoristi svoje legitimne antiterorističke interese u Avganistanu nakon povlačenja kao izgovor za zadržavanje vojnog uticaja u evroazijskom hartlendu, koji je sada spreman da postane središte ukrštanja koridora transregionalne povezanosti.
Ti koridori predstavljaju trilateralnu železničku prugu između Pakistana, Avganistana i Uzbekistana (PAKAFUZ) čija je izgradnja dogovorena u februaru, i koja bi se na kraju mogla proširiti čak i prema severu do Rusije i „persijskog koridora", između Kine i Irana preko Tadžikistana i Avganistana.
Sudeći po tome da je objavljeno kako Amerika zasad nije pristala na ovu „velikodušnu ponudu", svakako se čini da ona i dalje ima neke skrivene motive u regionu. Ipak, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov otkrio je prošle nedelje da njegova zemlja komunicira sa Sjedinjenim Državama oko mogućih posledica njihovog predstojećeg vojnog povlačenja.
To sugeriše da Sjedinjene Države i dalje nameravaju da pragmatično sarađuju sa Rusijom kad god poveruju da se njihovi interesi poklapaju, i pored toga što još uvek ne odustaju od potrage za zemljom koja bi bila voljna da im dopusti da zasnuju regionalnu vojnu bazu. S obzirom na verovatnoću da pomenuta potraga propadne, ne može se zanemariti mogućnost da će Vašington na kraju prihvatiti „velikodušnu ponudu" Moskve, što bi zauzvrat moglo da postavi osnovu za postepeno popravljanje međusobnih odnosa.
Idealan scenario koji Rusija priželjkuje jeste da se Moskva i Vašington upuste u ozbiljne „međusobne geopolitičke kompromise" svuda širom Evroazije - od Ukrajine do Sirije, Irana, Avganistana i Severne Koreje. Kremlj razume da Pentagon želi da preusmeri veliku većinu svoje pažnje i snaga prema „obuzdavanju" Kine, zbog čega bi uticajna frakcija američke permanentne vojne, obaveštajne i diplomatske birokratije („duboka država") mogla biti voljna da načini „politički neprijatne" kompromise sa Rusijom.
Ono što je saradnik RT-a u nedavnom uvodniku ispravno opisao kao „Ruski zaokret u sirijskom Idlibu" može se smatrati gestom dobre volje ka tom cilju na ruskoj strani u svetlu najnovijeg izveštaja Komersanta.
Ako Sjedinjene Države pristanu na „velikodušnu ponudu" Rusije, Moskva je uverena da Vašington u tom slučaju neće imati toliki uticaj u centralnoj Aziji kao što bi imao u slučaju uspeha u jednostranom uspostavljanju sopstvenih vojnih baza u nekoj od zemalja regiona.
To bi zauzvrat povećalo održivost ukrštanja koridora transregionalne povezanosti (malopre opisanih), čime bi se ojačala multipolarnost u evroazijskom hartlendu. Geopolitička konkurencija u kojoj se igra na sve ili ništa između SAD sa jedne, i Rusije i Kine sa druge strane mogla bi se tada pretvoriti u uzajamno korisnu geoekonomsku konkurenciju, budući da Amerika razmatra oslanjanje na PAKAFUZ kako bi proširila svoj ekonomski uticaj u regionu, što je sugerisano prošlonedeljnim stvaranjem okvira kvadrilateralnog povezivanja između SAD, Pakistana, Avganistana i Uzbekistana.
Pod uslovom da je izveštaj Komersanta tačan (što, naravno, ostaje da se proveri), onda bi „velikodušna ponuda" Rusije Sjedinjenim Državama da zajednički koriste njene centralnoazijske baze za pribavljanje antiterorističkih obaveštajnih podataka o Avganistanu posredstvom bespilotnih letelica bio veliki pomak u smeru postizanja željenog „pakta o nenapadanju". Lopta bi se tada našla na strani SAD, za koje bi bilo pametno da prihvate rusku ponudu jer je malo verovatno da će uspeti u nameri da uspostave sopstvene vojne baze u regionu.
Ukoliko SAD zaista prihvate ponudu, onda bi bliska vojna saradnja između ovih velikih sila mogla dovesti do sveobuhvatnijih „međusobnih geopolitičkih kompromisa" duž cele Evroazije - od Ukrajine, preko Sirije i Irana, do Severne Koreje. Takođe bi mogla da pomogne u prelasku međusobnih odnosa u evroazijskom hartlendu iz faze geopolitičkog nadmetanja na sve ili ništa u fazu obostrano korisne geokonomske konkurencije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Miro
pre 1 godinu
Komersant je " ugledni Ruski" časopis onoliko koliko je Danas " ugledni Srpski" časopis. Verovatno je i vlasnik isti :)
Donald Tramp srdačno govori o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu jer želi da postigne dogovor o Ukrajini, piše "Volstrit džornal", pozivajući se na bivšeg specijalnog predstavnika američkog Stejt departmenta za Ukrajinu Kurta Vokera.
Vrednost ruskih zlatnih rezervi je u oktobru prvi put u istoriji premašila 200 milijardi dolara, dok je udeo zlata u međunarodnim rezervama zemlje porastao na 32,9 odsto, pokazuju podaci centralne banke.
Američki novinar Mark Tisen u svom članku „Bajden je počinio zločin protiv Ukrajine dostojan impičmenta?" predložio da se razgovara o impičmentu američkog predsednika Džoa Bajdena zbog dogovora sa Nemačkom o "Severnom toku - 2"
Na pravcu Kupjansk, ukrajinske trupe su ponovo počele da koriste artiljeriju protiv ruskih snaga, međutim, ove pokušaje ukrajinske strane nisu dale rezultate, izjavio je komandant mešanog artiljerijskog diviziona dobrovoljačkog bataljona BARS-9 sa pozivnim imenom "Svarožić", za rusku agenciju RIA Novosti.
Ukrajina ima samo dve opcije za svoju bezbednost – NATO ili nuklearno oružje, smatra istoričar Mark Galeoti, britanski stručnjak koji je napisao više od 20 knjiga o ruskoj politici i istoriji.
Jedan od najistaknutijih srpskih preduzetnika Bogoljub Karić u emisiji "Poverljivo sa Latinovićem" na Informer TV kaže da svoju porodicu nikada nije hteo da uvlači u nečasne poslove sa drogom i oružjem i da je radio samo legalne poslove.
Predsednik pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović otkrio je istinu o istraživanjima koja opozicija predvođena predsednikom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom "sprovodi" uoči svakih izbora u Srbiji.
Kancelarija za KiM saopštila je da je hapšenjem M. D. (28) rodom iz Babinog Mosta, a nastanjenog u Kosovskoj Mitrovici, nastavljena hajka na Srbe naočigled međunarodne zajednice.
Maja Mrnuštik iz Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine potvrdila je da je cilj opozicije da tragediju u Novom Sadu zloupotrebi kako bi zaustavila svu gradnju u Srbiji, računajući i Ekspo.
Uvođenje i pojačao delovanje tehnologije u vidu dronova i tenkova na daljinsko upravljanje na ukrajinskom ratištu, govorili su gosti "Rata uživo", Vladimir Prebiračevič iz Srpsko ruskog centra "Majak" i direktorka PEP akademije za avijaciju Danka Nešović.
Strukturne promene u CIA od strane Donalda Trampa i potencijalne bezbednosne rizike koje to nosi sa sobom, analizirali su gosti "Otvorenog studijia", stručnjak za bezbednost Nikola Antić i bivši pripadnik Državne bezbednosti Dragan Radenović.
Gosti "Info dana" bili su novinarka Informera Branka Lazić, reporterka Dragana Ćendić i narodni poslanik Nebojša Bakarec. One su govorile na temu napada na našu redakciju.
Emisija "Info-jutro" na Informer televiziji bavila se večitom temom sukoba na Bliskom istoku, kršenjem ljudskih prava, ali tvrdnjama da će Evropska unija okrenuti leđa Izraelu.
Da li zaista znamo sve o atentatu na Zorana Đinđića? Da li postoje skrivene priče i neotkriveni detalji o ubistvu koje je promenilo tok srpske istorije?
Bojan Dragičević (43), svojevremeno jedan od najtraženijih evropskih begunaca, pravosnažno je osuđen na osam godina zatvora zbog pljačke zlatare u Požarevcu pre 15 godina iz koje je odneo 2,7 kilograma zlata.
Bizarna scena dogodila se tokom večeri u centru Čačka, kada je muškarac, za sada N.N lice potpuno nag protrčao kroz centar grada, što je izazvalo šok kod građana Čačka.
Mladić I.S. (23) iz Novog Pazara pokušao je sinoć da izvrši samoubistvo, izbovši se nožem deset puta u predelu grudnog koša stomaka, a u kući je pronađeno i oproštajno pismo.
Nikola M. (35) iz sela Veliko Središte kod Vršca nastradao je u teškoj saobraćajnoj nesreći kada se vozilom zakucao u kamion, sa njim je nastradao i njegov sin Mihajlo M. (2) kog je bez znanja bivše supruge uzeo iz vrtića.
Srpska pravoslavna crkva 16. novembra obeležava Đurđic - Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija za koje se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Cena oraha u sezoni slava otišla je nebu pod oblake. Kilogram ovog koštunjavog voća bez kog ni jedna slavska trpeza ne može da se zamisli košta i do 2.000 dinara!
Iz Fonda PIO su potvrdili da osiguranik koji je podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju, a trenutno se nalazi van radnog odnosa, od ovlašćenog lica iz Fonda može dobiti potvrdu u svrhu regulisanja zdravstvenog osiguranja.
Snežana Timotijević borila se sa alkoholizmom čitavih pet godina. Njen problem počeo je još u srednjoj školi, a vrlo brzo razvio se u psihičku zavisnost.
Košarkaške ekipe gimnazijalaca iz Paraćina, posvetili su svoje pobede sugrađanki Anji R. koja je teško povređena u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je nerešeno 1:1 u 5. kolu A4 grupe Lige nacija, ostala u igri za drugo mesto, a otpisala Švajcarce! Kakav gol Alekse Terzića u finišu, kakav gol za ludnicu na "Lecigrundu"!
Utakmica 5. kola C divizije Lige nacija između selekcija Rumunije i reprezentacije takozvane države Kosovo večeras je prekinuta u Bukureštu u 97. minutu pri rezultatu 0:0!
U srcu Beograda, na mestu gde se susreću umetnost, tradicija i inovacija, Palata umetnosti Madlena s ponosom poklanja gradu petodnevni kulturni mozaik – slavlje koje će od 19. do 23. novembra odisati elegancijom, strašću i raznolikošću umetničkog izraza.
Smeli modni komadi uklopljeni u prepoznatljiv stil s akcentom na neprolazno crno, bar kada je čuveni dizajner Bata Spasojević u pitanju, trend su za ovu sezonu. Najnovija kolekcija za jesen/zimu jednog od naših najpoznatijih dizajnera, premijerno će biti prikazana publici u Beogradu na modnom, scensko/vizuelnom spektaklu, koji je zakazan za ponedeljak u čuvenoj Kristalnoj dvorani pozatog prestoničkog hotela.
Druga po redu izložba "Tradicija kao kriterijum" čija je tema ove godine Moravska Srbija svečano će biti otvorena u Konaku kneginje Ljubice (ulica Kneza Sime Markovića 8, Beograd) u subotu 16. novembra 2024. sa početkom u 18 časova.
Mala scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta poznata kao "Studio JDP" sutra dobija novo ime - "Studio Ćirilov" povodom deset godina od smrti Jovana Ćirilova.
Firenca, jedan od najlepših italijanskih gradova, koji godišnje privuče milione turista, odlučio je da preduzme drastične mere u borbi protiv prekomernog turizma.
Dea Đurđević i Mladen Mijatović stavili su tačku na romansu nakon više od šest godina zabavljanja, a jedan od najupečatljivijih trenutaka njihove veze bio je rođendanski poklon koji je voditeljka dobila od svog izabranika - zvezdu u svemiru.
Mirza Selimović održao je večeras, 15. novembra, prvi od dva rasprodata koncerta u Beogradu. Pevač je nastup započeo jednim od najvećih hitova, a u publici ga je podržalo mnogo javnih ličnosti.
Ceca Ražnatović održala je večeras, 15. novembra, koncert u Dubaiju. Pevačica je nastupila u jednom luksuznom hotelu, a Informer vam donosi ekskluzivne kadrove iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Pevač Mirza Selimović uoči večerašnjeg koncerta u MTS Dvorani u razgovoru za Informer otkrio je detalje poruke koju je poslao kreativnom direktoru "Granda", Saši Popoviću, koji poslednjih meseci bije najtežu bitku.
Pevačica Milica Pavlović u petak veče oko 21 sat započela je svoj koncert u Laktašima, a na scenu je izašla u uzanom crno-zlatnom kombinezonu, koji je istakao njenu liniju dovedenu do savršenstva.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.