Zašto neke stvari pamtimo, dok druge potpuno zaboravimo? Evo kako tačno funcioniše memorija mozga

Naučnici su otkrili da se naše pamćenje oslanja na ponovno korišćenje, preklapanje i prilagođavanje, a ne na fiksni prostor za skladištenje, što daje odgovor na pitanje da li možemo trajno da izgubimo memoriju.

U današnjem digitalnom dobu često poredimo ljudski mozak sa računarom, pa se tako postavlja  pitanje da li mozak može da "popuni svoj kapacitet" i ostane bez mesta, kao USB ili hard disk.

Nauka ipak tvrdi da ljudski mozak funkcioniše na potpuno drugačiji način od digitalnih uređaja. On ne pamti informacije u obliku fajlova, već kroz složenu mrežu povezanih nervnih ćelija koje zajedno čine uspomene.

Da li možemo da istrošimo sav memorijski prostor u mozgu?

Bez obzira na to kako se osećate pre ispita ili posle neprospavane noći pred poslovni rok, neuroznanstvenici kažu da kapacitet pamćenja kod tipičnog, zdravog mozga nije fiksan niti se lako može "potrošiti".

- Ne postoji smisleno ograničenje u količini informacija koje mozak može da uskladišti - rekla je Elizabet Kensinger, profesorka psihologije i neuroznanosti na Bostonskom koledžu i dodala da se sećanja mogu posmatrati kao podaci koje mozak koristi da razume sadašnji trenutak, da pravi predviđanja o budućnosti i da gradi osnovu za buduće učenje.

To je zato što mozak ne skladišti sećanja kao izolovane fajlove u jednoj određenoj nervnoj ćeliji. Umesto toga, jedno sećanje je raspoređeno među mnogim neuronima koji čine engram - grupu moždanih ćelija koje su povezane i razbacane po različitim regijama mozga.

Foto: profimedia

Neuroznanstvenici ovu pojavu zovu distribuirana reprezentacija. Svaka od tih pojedinačnih moždanih ćelija učestvuje u više različitih sećanja.

Zamislite neko sećanje, recimo vaš 12. rođendan. Ono nije smešteno u jednu mentalnu fasciklu. Boja balona, ukus torte, zvuk prijatelja koji pevaju, i osećaj uzbuđenja - sve to aktivira različite senzorne i emotivne centre - vizuelni korteks, korteks za ukus, slušni sistem i regije zadužene za emocije. Te oblasti se istovremeno aktiviraju u specifičnom obrascu, i taj obrazac moždane aktivnosti čuva sećanje. Kada se kasnije prisetite te proslave, ponovo aktivirate isti obrazac.

Ovakav način ima značajne prednosti. Pošto neuroni mogu učestvovati u brojnim kombinacijama, mozak može kodirati ogroman broj sećanja. Kensinger navodi da povezana sećanja dele preklapajuće obrasce, što nam pomaže da generalizujemo i pravimo predviđanja - a mnogi neuroznanstvenici veruju da je to i osnovna funkcija pamćenja. A ako se neki neuroni oštete, sećanje može i dalje biti dostupno jer nije sačuvano samo na jednom mestu.

Zašto se onda ne sećamo svega?

Ako mozak nije ograničen prostorom za pamćenje, postavlja se pitanje zašto se onda ne sećamo svega. To je zato što sistem za pamćenje u mozgu funkcioniše mnogo sporije od samog života. Dok informacije stalno pristižu, samo mali deo uspeva da se prebaci u dugoročno pamćenje.

Reber predlaže da se memorija zamisli kao video-kamera koja radi na samo 10 odsto kapaciteta; možemo zapamtiti otprilike desetinu konkretnih događaja, iskustava i susreta koje doživimo. Informacije koje ipak uđu u naš memorijski sistem postepeno se učvršćuju u trajna sećanja - taj proces se zove konsolidacija.

Foto: Shutterstock

Šta određuje šta pamtimo, a šta zaboravljamo?

U svakom trenutku, ogroman broj informacija ulazi u naš mozak putem svih čula, ali nema potrebe da ih sve pamtimo.

Lila Davachi, profesorka psihologije i neuroznanosti na Univerzitetu Kolumbija, ističe da ljudsko pamćenje nije evoluiralo za savršeno prisećanje. Naš sistem pamćenja evoluirao je zarad preživljavanja, pa zato dajemo prioritet informacijama koje su korisne kako bismo se snašli u svetu, pišu u LiveScience.

- Sistem pamćenja je izgrađen da kodira samo ono što je adaptivno i neophodno - rekla je Davachi za Live Science.

Kensinger je objasnila da mozak ima efikasan način obrade i čuvanja informacija.

- Kada se slične informacije doživljavaju iznova i iznova "mozak prelazi sa skladištenja konkretnih detalja na čuvanje opštih sadržaja ili šema". To je efikasan način čuvanja informacija - kaže Kesinger.

 

Foto: Shuterstock

Na primer, pomislite na svoju svakodnevnu vožnju do škole ili posla. Ne pamtite svako putovanje, jer su većina njih slična. Umesto da čuva svaku vožnju kao posebno sećanje, mozak beleži opšte iskustvo.

- Mozak će skladištiti detalje pojedinih vožnji samo ako se desilo nešto posebno, recimo ako je put bio poplavljen, ili ste jedva izbegli nesreću - kaže  Kensinger.

Zaključak:

Za razliku od računara, mozak ne skladišti uspomene kao odvojene fajlove na jednom mestu - već ih širi po mreži neurona, tzv. engrama. Svaki neuron učestvuje u više uspomena, što značajno povećava ukupnu memorijsku sposobnost mozga.

Dakle, sledeći put kada zaboravite gde ste ostavili šolju kafe - ne brinite; ne ostajete bez memorije. Verovatno je vaš mozak samo imao važnije stvari da zapamti.