KOLAPS U DOMOVIMA ZDRAVLJA, GRAĐANI DOLAZE ISCRPLJENI, MALAKSALI... A NIJE VIRUS! Stručnjaci savetuju kako da pobedimo prolećni umor!

Malaksalost, glavobolja, bezvoljnost, ovo su tri sigurna znaka da vas muči takozvani prolećni umor koji se javlja skoro kod svih meteoropata. Vremenske prilike i oscilacije, toplo-hladno utiču na kardiovaskularni sistem, ali i na raspoloženje kod pojedinih ljudi, te stručnjaci savetuju da se više krećete, zdravije hranite i vodite računa o tome da više spavate.

Dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula izjavio je da ima pacijenata koji se sve češće javljaju zbog malaksalosti.

Dr Stojanović: Dolaze nam malaksali, iscrpljeni, anemični

- Povećan je broj ljudi koji dolaze u dom zdravlja sa raznim tegobama i opšti je haos. Javlja se neki umor, iscrpljenost, anemični su. Da li je u pitanju slabo kretanje ili nešto drugo, ne znam, definitivno nije virus, ali jeste neka infekcija koja je aktuelna za ovo doba godine. Takođe može biti i post kovid sindrom, alergije još nisu počele, ali dolazi kijavica, nema temperature kod nekih, ali je zamor prisutan - objašnjava dr Stojanović.

Iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" navode da se dnevna rutina sastoji iz pravilne ishrane, fizičke aktivnosti, dovoljnog unosa vode i kvalitetnog sna, te da ima važnu ulogu u sprečavanju pojave prolećnog umora.

Tokom prelaznog perioda, između zime i proleća, kada postaje sve toplije, mnogi ljudi se žale na umor i nedostatak energije. Našem telu je potrebno određeno vreme da se prilagodi promeni klime i upravo u tom periodu prilagođavanja, najizraženiji su simptomi takozvanog prolećnog umora. U Savetovalištu za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" kažu da, da bismo sprečili prolećni umor, moramo početi sa zdravom dnevnom rutinom.

- Tokom zime smanjena nam je fizička aktivnost tako da je jedan od koraka u savladavanju prolećnog umora – šetnja. Umerenom fizičkom aktivnošću, šetnjom ili laganim vežbama, povećaćemo snabdevanje tela kiseonikom, i samim tim, imaćemo više energije. Pored fizičke aktivnosti, odmora u toku dana i dovoljnog sna, pomoć u borbi protiv prolećnog umora nam pruža i ishrana. Da bismo obezbedili našem telu energiju, ishrana mora da bude raznovrsna i bogata hranljivim materijama - navode u Savetovalištu.

Laganija hrana

Pre svega, kako kažu, moramo zameniti jaku, masnu, začinjenu hranu, koja je uobičajena u zimskom periodu, hranom koja je bogata vitaminima i dijetnim vlaknima.

- U ishrani treba da bude zastupljeno sezonsko i jezgrasto voće, zatim povrće, kao što su mahunarke, zelena salata, spanać, zelje, blitva, mlad luk i rotkvice. Masne vrste mesa treba zameniti piletinom ili ćuretinom i ribom. Treba unositi što više vode, ograničiti unos kofeina i izbaciti iz ishrane prerađenu hranu - kažu u Savetovalištu i dodaju da dnevna rutina koja se sastoji iz pravilne ishrane, fizičke aktivnosti, dovoljnog unosa vode i kvalitetnog sna ima važnu ulogu u sprečavanju pojave prolećnog umora.

Ishrana i to mediteranska

Kako navode iz "Batuta" danas je poznato da je mediteranska ishrana povezana, pre svega, sa smanjenim rizikom obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, ovaj vid ishrane povezan je sa smanjenim rizikom obolevanja od metaboličkog sindroma, dijabetesa tip 2, bolesti masne jetre, pojedinih malignih bolesti, depresije i anksioznosti, održavanjem zdrave telesne težine, poboljšanom kognitivnom funkcijom i prevencijom demencije, kao i povećanim kvalitetom i dužinom života.

- Кada govorimo o mediteranskoj ishrani treba imati u vidu da se radi o izbalansiranom načinu ishrane, a ne o vrsti dijete. Mediteranska ishrana se pre svega bazira na unosu hrane biljnog porekla i zdravih masti. Кarakterišu je namirnice kao što su povrće (masline, paradajz, paprika, luk, brokoli itd), voće (kajsija, breskva, malina, jagoda itd), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak), orašasti plodovi (orah, lešnik, badem), integralne žitarice, ribe poput skuše, sardine, lososa, začinskog bilja (peršun, bosiljak, ruzmarin), ekstradevičansko maslinovo ulje koje sadrži mononezasićene masne kiseline - kažu u "Batutu".

Foto: google maps

Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi, živinsko meso i jaja su takođe deo mediteranske ishrane, ali u umerenim količinama. Crveno meso i slatkiši se jedu u malim količinama. Iako se vino tradicionalno konzumira u mediteranskoj ishrani, treba ga piti u umerenim količinama jer pored smanjenja rizika od srčanih bolesti, alkohol nosi sa sobom druge zdravstvene rizike. U toku dana treba piti što više vode.

- Unosom zdravih mononezasićenih (iz orašastih plodova i maslinovog ulja) i polinezasićenih masti (omega-3 masne kiseline iz ribe), kao i hrane bogate vlaknima, vitaminima, mineralima i antioksidativnim jedinjenjima (iz žitarica od celog zrna i njihovih proizvoda, voća, povrća) a ograničenim unosom zasićenih masti (prisutne u punomasnom mleku i sirevima, puteru, masnom mesu) i rafinisanih šećera, ostvaruju se povoljni efekti na zdravlje. Zdravstvene koristi proizilaze iz kombinacije različitih nutrijenata koju mediteranska ishrana obezbeđuje a ne pojedinačnih nutrijenata, te je stoga važno usvojiti ovaj način ishrane u celini - poručuju iz "Batuta".