Svetu stao dah! Počeo sveopšti udar Amerike na Rusiju - Srbija između čekića i nakovnja, svi strahuju od najgoreg scenarija

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici pojačali su kampanju za potiskivanje ruskih energenata sa svetskog tržišta, sa jasnim fokusom na izvoz nafte i gasa, ali i na ruske energetske kompanije koje se nalaze pod sve tvrđim sankcijama.

Strategija Zapada je otvorena i dugoročna: smanjenje prihoda Moskve od fosilnih goriva i slabljenje njenog geopolitičkog uticaja nakon eskalacije rata u Ukrajini.

Rusija, sa druge strane, pokušava da ublaži udar preusmeravanjem izvoza ka Istoku i jačanjem energetskih i političkih veza sa Kinom i Indijom, čime se formira nova energetska linija podele u svetu.

Pritisak Vašingtona na Evropu: prekid zavisnosti od ruske energije

Evropa je decenijama bila snažno oslonjena na rusku naftu i, posebno, prirodni gas, što je Moskvi obezbeđivalo stabilne prihode i važnu političku polugu. Nakon 2022. godine, transatlantski savez krenuo je u ubrzano presecanje te zavisnosti: Vašington je snažno gurao evropske partnere ka raskidu sa ruskim energentima, dok je Evropska unija usvojila planove diverzifikacije i postepenog gašenja uvoza ruskih fosilnih goriva.

Ovaj proces, međutim, nije samo ekonomski, već duboko politički i bezbednosni. Kako ističe politički analitičar Luka Stajić, energetska borba je deo šireg globalnog prekomponovanja moći.

Foto: Nora Šabanović

- Već duže vreme smo svedoci polarizacije sveta. Amerika na sve načine pokušava da zadrži uticaj koji ima decenijama unazad, a koji je bio poljuljan neodgovornom politikom koju je vodila administracija bivšeg predsednika, Džoa Bajdena - navodi Stajić.

On dodaje da je upravo u tom kontekstu potrebno posmatrati povratak Donalda Trampa na političku scenu i njegov fokus na jačanje američkog uticaja.

- Takva politika dovela je do pada standarda i narušavanja stabilnosti javnih finansija u SAD, pa je potrebno ispraviti sve te stvari, a Tramp je i u predizbornu kampanju ušao obećavajući baš to - ocenjuje Stajić.

Sankcije, zabrane i cenovni plafoni

Ključne mere Zapada pretočene su u kombinaciju zabrana, ograničenja i sankcija. Evropska unija je krajem 2022. godine uvela zabranu uvoza ruske sirove nafte morskim putem, a od početka 2023. i zabranu uvoza pojedinih naftnih derivata. Sjedinjene Američke Države su još ranije potpuno zabranile uvoz ruske nafte.

Paralelno je uveden i cenovni plafon G7 od 60 dolara po barelu, uz ograničenja u oblasti transporta i osiguranja, što je Rusiju primoralo da svoju naftu prodaje uz znatne popuste.

Foto: Shutterstock, Reuters

Najdramatičnija promena dogodila se u sektoru gasa. Evropska unija je ubrzano smanjivala uvoz ruskog gasa, povećavala kupovinu tečnog prirodnog gasa (LNG), uključujući rast isporuka iz Sjedinjenih Američkih Država, ali i iz Norveške, severne Afrike i Azerbejdžana. Istovremeno su mere štednje i zamena energenata oborile ukupnu potrošnju.

U političkom smislu, Brisel je zacrtao cilj potpunog energetskog razlaza sa Rusijom do 2027. godine. Taj cilj, međutim, nosi ozbiljne rizike, upozorava Stajić.

- Ukoliko se države članice EU, a pre svega Nemačka i Francuska, ne budu pridržavale međunarodnog javnog prava i ne budu vodile politiku u interesu mira, neće biti dobro ni za koga - ističe on.

Ko će platiti cenu energetske krize u Evropi?

Prema oceni analitičara, evropska energetska strategija može imati teške posledice po ekonomsku stabilnost kontinenta.

- Nemoguće je očekivati da svi drugi izvuku deblji kraj, a da vi ostanete netaknuti i da u nekom trenutku ne osetite posledice, pre svega, svog neodgovornog ponašanja - upozorava Stajić.

On posebno naglašava položaj manjih država.

- Mene najviše brine položaj ‘malih’ država koje se suočavaju sa sve većim pritiscima i mislim da su baš te države najugroženije u ovim trenucima - navodi Stajić.

Foto: Tanjug/AP

U takvom scenariju, smatra on, najveći dobitnici mogu biti akteri van Evrope.

- Ako se osvrnemo na slična dešavanja kroz istoriju, možemo zaključiti da će jedino Sjedinjene Američke Države profitirati - zaključuje Stajić.

Balkan kao nova tačka pritiska

Zapadni Balkan predstavlja posebnu tačku pritiska, jer je Rusija kroz energetiku godinama zadržavala snažan uticaj u regionu. Srbija se u tom kontekstu izdvaja kao ključna država, zbog visoke zavisnosti od ruskog gasa i snažne ruske vlasničke pozicije u naftnom sektoru.

Energetika tako postaje direktno političko pitanje.

- Balkan je strateški veoma važna tačka i ne čudi što se interesi velikih sila prepliću upravo kod nas. Pitanje energenata i zavisnosti manjih, slabijih država je svakako jedan od primarnih ciljeva svih velikih sila - ocenjuje Stajić.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

On podseća da su energetski resursi igrali ključnu ulogu i u drugim krizama.

- Mogli smo da vidimo, posebno od početka ukrajinsko-ruskog sukoba, ali i rata u Pojasu Gaze, da energenti igraju važnu ulogu. Država koja upravlja energentima, ta država ima ključnu ulogu i u geopolitičkim odnosima - ističe analitičar.

Pritisci na Srbiju sve veći

Najosetljivija tačka za Srbiju ostaje naftni sektor i status NIS-a, koji zbog vlasničke strukture i veza sa ruskim kompanijama može postati meta dodatnih ograničenja. Svaki poremećaj u tom sektoru direktno se preliva na cene goriva, sigurnost snabdevanja i stabilnost privrede.

- Što se tiče Srbije, pritisci bivaju sve veći, što se jasno vidi iz situacije oko NIS-a - kaže Stajić.

On ocenjuje da je prostor za manevar izuzetno uzak.

- Na nama je da i dalje vodimo maksimalno odgovornu politiku, u interesu građana Srbije, da ostanemo jedinstveni, svoji i da se ne zameramo nikome. Teško je, ali verujem u diplomatske sposobnosti državnog rukovodstva - naglašava Stajić.

Foto: Foto: Shutterstock

Druga velika tačka je gas. Evropski plan o potpunom prekidu ruskog gasa do 2027. godine znači da će i zemlje koje se oslanjaju na postojeće rute morati da pronađu alternative. Zbog toga diverzifikacija snabdevanja postaje ključna reč energetske politike.

Da li je realan potpuni prekid ruskih energenata do 2027?

Iako Evropska unija insistira na tom cilju, Stajić upozorava da takav scenario nosi ozbiljne rizike.

- Nije nerealno, ali ne bi trebalo da budu tako sigurni da je takvo razmišljanje ispravno. Ukoliko se zaustavi uvoz ruske nafte i gasa, evropske zemlje će doživeti strašan potres ekonomskih parametara, pre svega skok inflacije - ističe on.

Prema njegovim rečima, posledice bi mogle biti politički destabilizujuće.

- Obustavljanje uvoza nafte i gasa umnogome bi uticalo na skok cena, što bi moglo dovesti do neprilika koje bi ugrozile opstanak mnogih vlada širom Evrope - upozorava Stajić.

Ruski odgovor: Kina i Indija kao oslonac

Rusija na zatvaranje evropskog tržišta odgovara ubrzanim okretanjem ka Aziji. Kina i Indija postale su ključni kupci ruskih energenata, uz popuste, nove modele plaćanja i pokušaje da se zaobiđu zapadni finansijski i logistički kanali.

- Sporazumi Rusije sa Indijom i Kinom svakako remete planove kolektivnog Zapada, a pre svega SAD, ali je sasvim prirodno da Rusija traži izlaz iz teške situacije u kojoj se našla - ocenjuje Stajić.

Foto: Tanjug/AP

On ipak upozorava da evropsko tržište nije lako nadoknaditi.

- Smatram da Rusija ne može u potpunosti da nadoknadi gubitke nastale zatvaranjem evropskog tržišta, ali može osigurati stabilnost javnih finansija i dalji rast BDP - zaključuje analitičar.

Globalna borba oko ruskih energenata ulazi u fazu u kojoj se konture nove energetske mape sveta sve jasnije vide. Zapad nastoji da ruski uticaj kroz naftu i gas svede na minimum, dok Rusija ubrzano pomera težište ka Aziji.

Za Balkan, a posebno za Srbiju, energija postaje pitanje strateškog izbora, logistike i političkog balansa u svetu u kojem se energetske odluke sve manje donose isključivo po tržišnoj logici, a sve više kao deo otvorenog geopolitičkog nadmetanja.

BONUS VIDEO