Putin ga otpisao! Rusi otkrili ko stoji iza Trampa: Pravi plan moćnika mnogo je opasniji za Moskvu - ovo je spremila elita iz senke

Američka elita ne planira nagli obračun sa Rusijom, već dug, višeslojan pritisak koji bi istovremeno udarao na njenu ekonomiju, političku stabilnost i sposobnost da finansira rat, tvrdi ruski ekonomista Mihail Hazin.

Prema njegovoj oceni, predsednik SAD Donald Tramp nije tvorac tog kursa, već čovek koji unutar već postavljenog sistema sprovodi odluke mnogo moćnijih finansijskih i političkih krugova.

Hazin je u emisiji „Solovjev lajv“, u razgovoru sa voditeljem Vladimirom Solovjevom, izneo tvrdnju da se prava američka politika prema Moskvi ne menja smenom predsednika, jer ključne odluke ne donosi jedan čovek, već aparat koji povezuje banke, obaveštajne službe, Ministarstvo finansija, Kongres i krupni kapital.

Prema njegovim rečima, cilj nije samo da se Rusija iscrpi u Ukrajini, već da se oslabi toliko da izgubi ekonomsku samostalnost i sposobnost da vodi nezavisnu politiku.

Tramp i Ursula samo ljudi za izvršenje

Hazin je predsednika SAD Donalda Trampa i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen opisao kao najamne upravljače sistema koji je mnogo stariji i moćniji od njih.

Po njegovom tumačenju, političari mogu da menjaju retoriku, stil i tempo pritiska, ali ne i osnovni pravac u kojem ih guraju finansijske elite.

Foto: Tanjug AP PHOTO

On tvrdi da čak ni Trampovo bogatstvo i ogromni prihodi ne znače da američki predsednik pripada krugu stvarnih vlasnika sistema. Prema Hazinu, novac političara nije isto što i kontrola nad bankama, emisijom dolara, investicionim tokovima i međunarodnim institucijama.

Upravo zbog toga, ocenjuje on, očekivanja da će Tramp napraviti istorijski zaokret prema Moskvi nemaju čvrsto uporište.

Plan je da se Rusija udari kroz novac i energente

Jedan od glavnih pravaca udara, prema Hazinu, vodi preko ruskih prihoda od nafte i naftnih derivata.

On tvrdi da američki ministar finansija Skot Besent želi da smanji priliv novca u ruski budžet, ograniči izvoz energenata i pojača pritisak na države i kompanije koje nastavljaju poslovanje sa Moskvom.

Takav potez ne bi trebalo da Rusiju slomi preko noći, već da joj postepeno smanji prostor za finansiranje vojske, državnih programa, investicija i socijalnih obaveza.

Hazin smatra da bi Vašington istovremeno pokušavao da dodatno pojača unutrašnje nezadovoljstvo, koristeći svaki pad životnog standarda, svaku nestašicu i svaki rast cena kao političku polugu protiv Kremlja.

Bankari preuzeli sistem, kriza ulazi u ćorsokak

Hazin je američki i zapadnoevropski finansijski poredak opisao kao sistem koji je izmakao kontroli jer su bankari tokom prethodnog veka preuzeli dominantan deo imovine i političkog uticaja.

Prema njegovoj tvrdnji, udeo finansijskog sektora u ukupnoj imovini porastao je sa oko pet odsto 1913. godine na približno 70 odsto danas.

Taj proces povezao je sa osnivanjem Federalnih rezervi, stvaranjem Bretonvudskog sistema i kasnijim jačanjem finansijskog kapitala na račun industrije.

Problem je, tvrdi Hazin, što sada više nema dovoljno novca da se pokriju svi gubici, dugovi i pukotine u sistemu, dok svako novo štampanje dolara dodatno ubrzava inflaciju.

Kao jedan od pokazatelja naveo je rast industrijske inflacije u SAD, za koju tvrdi da je od početka godine skočila sa 3,5 na 13,1 odsto.

Američka elita mora da sruši sopstveni aparat

Hazin smatra da je sistem selekcije zapadnih elita građen kroz specifične škole, univerzitete, fondacije, korporacije i karijerne mreže.

Zbog toga, prema njegovoj oceni, stvarni centri moći ne mogu jednostavno da zamene jednog predsednika i očekuju da će aparat poslušno pratiti novu politiku.

Foto: EPA/Shutterstock

Ako žele da sačuvaju kontrolu u uslovima velike krize, moraće da menjaju čitav upravljački sloj, a ne samo ljude na vrhu.

Upravo zato Hazin govori o mogućem velikom potresu unutar samih Sjedinjenih Američkih Država, gde se liberalni model urušava, a stari mehanizmi više ne daju rezultate.

Solovjev: Tramp nije slučajan, ali nije ni slobodan

Vladimir Solovjev je tokom razgovora odbacio sliku Trampa kao površnog i neozbiljnog političara.

Podsetio je da je Tramp pohađao vojnu akademiju, izgradio poslovnu imperiju, vodio televizijsku emisiju „Šegrt“, organizovao izbore za Mis univerzuma, glumio u filmu „Sam u kući 2“ i godinama gradio medijski uticaj.

Solovjev ga je opisao kao inteligentnog, načitanog i krajnje prilagodljivog čoveka, ali je prihvatio Hazinovu osnovnu tezu da ni takav političar ne može sam da promeni pravila sistema.

Prema njihovoj oceni, Tramp može da bira način na koji će pritisak biti sproveden, ali ne i da potpuno odbaci interese američke elite.

Rusija sebi otežava položaj visokim kamatama

Hazin i Solovjev deo razgovora posvetili su i ruskoj Centralnoj banci, koju su optužili da visokom kamatnom stopom dodatno koči domaću privredu u trenutku kada je zemlji potreban snažan investicioni ciklus.

Hazin je posebno kritikovao ideju da se rast cena benzina suzbija podizanjem kamata.

Prema njegovim rečima, poskupljenje goriva nije posledica toga što građani imaju previše novca, već problema sa proizvodnjom, rafinerijama, logistikom i snabdevanjem.

Zbog toga, tvrdi on, skuplji krediti neće proizvesti više benzina, ali mogu da zaustave ulaganja, uguše privredu i dodatno povećaju nezadovoljstvo.

Na kraju je predložio da zvaničnici Centralne banke odu na pumpe i neposredno pitaju vozače šta misle o njihovoj politici.

Poruka razgovora bila je jasna: prema Hazinu, najveća opasnost po Rusiju ne dolazi samo sa fronta. Pravi plan američke elite zasniva se na tome da se Moskva istovremeno pritisne spolja i oslabi iznutra, dok se Tramp koristi kao lice operacije, a ne kao njen stvarni tvorac.

BONUS VIDEO