Gotovo je! Putin prelomio posle poslednje izdaje Trampa: Vašington zapečatio sudbinu Ukrajine, gledaće uživo nezapamćenu katastrofu

Period u kojem je Moskva verovala da rat u Ukrajini može da završi kompromisom sa Vašingtonom praktično je završen, ocenjuje bivši američki obaveštajac Skot Riter

On tvrdi da je niz događaja od 2025. učvrstio rusko uverenje da pregovori sa SAD ne znače i odustajanje Zapada od pokušaja strateškog slabljenja Rusije.

Prema njegovoj analizi, posledica je mnogo tvrđa ruska pozicija: ako Moskva više ne veruje da politički dogovor može da joj donese ono što smatra svojim ključnim bezbednosnim ciljevima, a istovremeno procenjuje da NATO nema snagu da preokrene stanje na frontu, razlog za velike ustupke praktično nestaje.

Tramp je u početku probudio drugačija očekivanja

Dolazak administracije predsednika SAD Donalda Trampa u početku je u Moskvi otvorio prostor za drugačija očekivanja.

Još kao novoizabrani predsednik, Tramp je krajem 2024. javno kritikovao dozvolu Ukrajini da američkim raketama gađa ciljeve duboko u Rusiji.

- Veoma se snažno protivim slanju raketa stotinama kilometara u Rusiju. Zašto to radimo? Samo eskaliramo ovaj rat i činimo ga još gorim - rekao je tada Tramp za magazin Tajm.

Riter smatra da je Moskva takve poruke shvatila kao razlog da novoj američkoj administraciji pruži šansu i proveri postoji li stvarna mogućnost političkog dogovora.

Foto: Reuters/shutterstock

Veliki test stigao je 15. avgusta 2025. na Aljasci, gde su se Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin sastali u Enkoridžu. Samit je završen bez sporazuma i bez dogovorenog prekida vatre, iako su obe strane govorile o napretku.

Riter tvrdi da je Rusija tada bila spremna da razgovara o kompromisu koji je prethodno nagovešten sa američke strane, ali da Vašington posle sastanka nije preduzeo korake koje je Moskva očekivala.

Upravo tu on vidi jednu od tačaka posle kojih je rusko poverenje u američki mirovni proces počelo ozbiljno da se topi.

„Paukova mreža“ pogodila deo ruske nuklearne trijade

Istovremeno sa diplomatijom odvijale su se operacije koje je Moskva mogla da posmatra mnogo ozbiljnije od običnih udara na frontu.

Najveći primer bila je ukrajinska operacija „Paukova mreža“ 1. juna 2025, kada su dronovi skriveni u konstrukcijama na kamionima lansirani u neposrednoj blizini ruskih vojnih aerodroma i napali strateške bombardere hiljadama kilometara od Ukrajine.

Američki zvaničnici kasnije su procenili da je pogođeno do 20 ruskih vojnih aviona, od kojih je oko deset uništeno. Meta su, između ostalog, bili bombarderi Tu-95 i Tu-22M3, koji mogu da nose nuklearno naoružanje, ali ih Rusija koristi i za konvencionalne raketne napade na Ukrajinu.

Zbog toga napad iz ruske perspektive ima posebno značenje: nije gađana samo konvencionalna vojna infrastruktura, već i avioni koji čine deo ruskih strateških snaga.

Riter tvrdi da su CIA i britanski MI6 sarađivali sa ukrajinskim službama u pripremi operacije. Za tu njegovu tvrdnju, međutim, nema javno dostupne nezavisne potvrde. Ukrajinska Služba bezbednosti operaciju je predstavila kao sopstvenu akciju pripremanu više od godinu i po dana.

Valdaj dodatno zaoštrio priču

Drugi događaj koji Riter uklapa u istu sliku jeste navodni napad na Putinovu rezidenciju kod Valdaja krajem decembra 2025.

Ovde je važna razlika između tvrdnje i potvrđene činjenice.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov saopštio je da je Ukrajina prema rezidenciji poslala 91 dron, a ne 98, kako se pojavljuje u pojedinim verzijama priče. Moskva tvrdi da su svi oboreni i da nije bilo štete. Kijev je napad negirao, a nezavisni dokazi koji bi potvrdili da je sama rezidencija zaista bila cilj nisu objavljeni.

Putin je potom o tom događaju razgovarao sa Trampom i upozorio da će Moskva zbog njega preispitati svoju pregovaračku poziciju.

Riter ide dalje i tvrdi da je američka obaveštajna podrška bila uključena i u tu operaciju, posmatrajući je kao mogući pokušaj atentata ili zastrašivanja ruskog predsednika. Ni za tu tvrdnju nema nezavisne potvrde.

Za njegovu širu tezu važnije je nešto drugo: ako rusko rukovodstvo takve događaje zaista vidi kao deo zajedničke zapadne strategije, onda pregovori sa Vašingtonom za Moskvu prestaju da izgledaju kao put ka miru, a počinju da liče na samo još jedan element pritiska.

Riter ponovo govori o „moskovskom Majdanu“

Riter smatra da je krajnji cilj zapadne politike godinama bio mnogo širi od same odbrane Ukrajine.

On tu strategiju opisuje kao kombinaciju sankcija, vojničkog iscrpljivanja Rusije, udara duboko unutar zemlje i pokušaja izazivanja unutrašnjeg nezadovoljstva koje bi na kraju ugrozilo vlast Vladimira Putina.

Za takav zamišljeni scenario koristi izraz „moskovski Majdan“.

Riter je i ranije tvrdio da Zapad računa na to da vojni i ekonomski pritisak izazove političku krizu u Rusiji, a ovog leta ponovo je odbacio mogućnost da bi talas ukrajinskih udara mogao da proizvede takav rezultat.

Ako Kremlj zaista smatra da se američki strateški cilj nije promenio, onda iz ruske perspektive kompromis sa Vašingtonom više ne rešava glavni problem.

Menja se i procena NATO

Riter uočava još jednu promenu – rastuće uverenje u Rusiji da NATO više nema dovoljno vojne i političke snage da Moskvi nametne drugačiji završetak rata.

Kao znak promene raspoloženja u ruskim spoljnopolitičkim krugovima pominje Fjodora Lukjanova, predsednika Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i glavnog urednika časopisa „Rusija u globalnoj politici“.

Lukjanov nije tradicionalno pripadao najtvrđoj ratnoj struji, ali njegove novije analize pokazuju znatno pesimističniji pogled na mogućnost vraćanja odnosa Rusije i Zapada na staro. On već govori o „veoma oštrom sukobu“, jačanju NATO na istočnom krilu i rastućem riziku da konfrontacija izađe van granica Ukrajine.

Istovremeno naglašava da Rusiji nije potreban „mir po svaku cenu“, već završetak sukoba koji bi Moskva mogla da predstavi kao ostvarenje svojih ciljeva.

Riter upravo takvo pomeranje vidi kao signal šire promene: čak i ruski krugovi koji su dugo ostavljali otvorena vrata za dogovor sa Zapadom sve više polaze od pretpostavke da će ishod morati da bude izboren, a ne ispregovaran na osnovu ranijih formula.

BONUS VIDEO