Nije dobro! Rusija upozorila Kinu na stravičnu vest iz Amerike: Peking bi mogao da plati ogromnu cenu

Iz Moskve stiže upozorenje koje je posebno odjeknulo u Pekingu – američki državni dug premašio je 40 biliona dolara, a ruski ekonomisti smatraju da bi Vašington mogao da pokuša da smanji njegovu realnu vrednost na način koji bi najveći strani poverioci, među njima Kina, skupo platili.

Kineski mediji poslednjih dana prenose ruske procene prema kojima najveća opasnost nije klasičan američki bankrot niti otvoreno odbijanje vraćanja duga. Mnogo realniji scenario bio bi postepeno obezvređivanje obaveza preko inflacije, slabljenja realne vrednosti dolara i drugih finansijskih mehanizama, pri čemu bi Amerika formalno nastavila da vraća dug, ali bi poveriocima vraćala novac manje kupovne moći.

„Ako pažljivo pogledate knjige Ministarstva finansija SAD, pronaći ćete nešto zastrašujuće“, ocenjuju kineski autori koji analiziraju američku dužničku situaciju.

Kina među onima koji imaju najviše da izgube

Američki državni dug prvi put je ovog avgusta probio granicu od 40 biliona dolara. Krajem marta iznosio je oko 39,1 bilion, što znači da je za približno pet meseci dodato još gotovo hiljadu milijardi dolara.

Ali svih 40 biliona ne duguje se stranim državama.

Prema najnovijim podacima Ministarstva finansija SAD za jun, strani investitori držali su američke državne hartije vredne oko 9,3 biliona dolara. Najveći strani vlasnik bio je Japan sa 1,116 biliona, druga Velika Britanija sa 939,9 milijardi, dok je Kina držala oko 633,4 milijarde dolara.

Upravo je kineska pozicija posebno zanimljiva. Peking je godinama bio jedan od dva najveća stranа poverioca Vašingtona, ali sistematski smanjuje izloženost američkom dugu. Kineske pozicije u junu pale su za četiri odsto samo tokom jednog meseca, na najniži nivo od 2008. godine, a za godinu dana smanjene su oko 13 odsto.

To pokazuje da Peking već godinama pokušava da smanji rizik, ali 633 milijarde dolara i dalje predstavlja ogroman iznos.

Zato upozorenje koje prenose kineski mediji ima vrlo jednostavnu poruku: ako Amerika promeni način na koji upravlja svojim dugom, Kina će biti među zemljama koje će posledice prve osetiti.

Foto: EPA/ALEXANDER KAZAKOV/SPUTNIK/KREMLIN / POOL MANDATORY CREDIT

Amerika sada plaća ogromnu cenu samo za kamate

Još veći problem od samog iznosa duga predstavljaju kamate.

Tokom prvih osam meseci američke fiskalne 2026. godine rashodi za kamate dostigli su oko 723 milijarde dolara, dok se očekuje da neto godišnji trošak servisiranja duga premaši bilion dolara.

Drugim rečima, Vašington više ne mora samo da pronalazi kupce za nove bilione obveznica kako bi pokrivao budžetske minuse. Sve veći deo novog novca potreban mu je da bi plaćao kamatu na dug koji je već napravljen.

Američki dug se zato pretvara u svojevrsnu petlju: država izdaje nove obveznice, investitori zbog rizika traže veće prinose, veći prinosi povećavaju troškove kamata, a veći troškovi dodatno povećavaju budžetski deficit i potrebu za novim zaduživanjem.

Dugoročni prinosi već su pod snažnim pritiskom. Tridesetogodišnje američke obveznice ovog meseca dostigle su prinose kakvi nisu viđeni od 2007. godine, dok rast duga i strah od inflacije dodatno potresaju tržište.

„Tramp možda razmatra udar na najveće poverioce“

Kineski autori u svojim analizama idu mnogo dalje i spekulišu da bi administracija predsednika SAD Donalda Trampa mogla da traži način da smanji realni teret obaveza prema velikim vlasnicima američkih državnih papira.

„Tramp možda već razmatra udar protiv svojih najvećih poverilaca“, navodi se u toj interpretaciji.

Za takav plan nema dokaza niti zvanične potvrde Bele kuće. Reč je o scenariju koji iznose ruski ekonomisti i kineski komentatori, a ne o objavljenoj politici američke administracije.

Ali mehanizam o kojem govore nije nepoznat ekonomiji.

Država čiji je dug denominovan u sopstvenoj valuti može da ga realno smanjuje kroz inflaciju. Ako investitor poseduje obveznicu od milijardu dolara, Amerika mu može vratiti tačno milijardu dolara – i formalno ispuniti svaku obavezu – ali će taj novac za deset godina moći da kupi mnogo manje nego kada je obveznica kupljena.

To je ono čega se poverioci plaše.

Dug tada nije izbrisan, ali je deo njegovog realnog tereta prebačen na vlasnike obveznica.

Takve strahove dodatno podstiču razgovori na tržištima o mogućem „obezvređivanju dolara“, dok investitori pažljivo prate poteze Ministarstva finansija kojim Vašington pokušava da spusti dugoročne troškove zaduživanja.

Šta ako Kina, Japan i Britanija prestanu da kupuju

Najdramatičniji scenario nastao bi ukoliko najveći strani kupci odluče da po dospeću više ne obnavljaju velike količine američkih obveznica.

Kineski komentatori to opisuju krajnje oštro.

„Sjedinjene Države znaju bolje od bilo koga drugog da, ako jednog dana njihovi poverioci – Japan, Kina, Velika Britanija i Kanada – više ne budu želeli da obnavljaju obaveze, ono što je važilo za najpouzdaniju imovinu na svetu može početi da gubi tu poziciju“, navodi se u kineskoj analizi koju prenose ruski mediji.

Tvrdnja da bi čitavih 40 biliona dolara tada preko noći postalo „bezvredna hartija“ jeste preterivanje. Najveći deo američkog duga nije u rukama tih država, a američke državne obveznice i dalje su jedan od temelja svetskog finansijskog sistema.

Ali problem bi ipak bio ogroman.

Masovnija prodaja ili odbijanje kupovine novih obveznica oborilo bi njihove cene i podiglo prinose. To bi Vašington primoralo da nudi još veću kamatu budućim kupcima, čime bi servisiranje već ogromnog duga postalo još skuplje.

Upravo se taj proces sada pomno prati. Podaci za jun pokazuju da su Japan, Velika Britanija i Kina – tri najveća strana vlasnika – svi smanjili svoje pozicije u američkim državnim obveznicama.

Peking već beži od prevelike zavisnosti

Kina već duže vreme šalje signal da ne želi da joj stotine milijardi dolara nacionalnih rezervi potpuno zavise od odluka Vašingtona.

Sa rekordnih približno 1,32 biliona dolara američkih obveznica iz 2013, kineski portfolio se spustio na nešto više od 633 milijarde. Istovremeno Peking povećava zlatne rezerve i menja strukturu devizne imovine.

Dodatnu lekciju za Kinu predstavljalo je zamrzavanje približno 300 milijardi dolara rezervi ruske centralne banke nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine. U Pekingu je taj potez otvorio mnogo širu raspravu o tome koliko je bezbedno ogromne nacionalne rezerve držati u finansijskom sistemu države koja ih u slučaju geopolitičkog sukoba može blokirati.

Zbog toga rusko upozorenje sada u Kini pada na veoma plodno tlo.

Problem nije tvrdnja da će Amerika sutra prestati da plaća svoje dugove. Za to trenutno nema dokaza.

Problem je mnogo suptilniji: šta ako Vašington zaključi da je politički lakše dozvoliti da inflacija i finansijska politika postepeno pojedu deo realne vrednosti duga nego drastično smanjiti državnu potrošnju ili povećati poreze?

U tom slučaju najveći strani poverioci možda neće gledati klasičan američki bankrot, ali bi mogli da gledaju kako stotine milijardi dolara njihove imovine realno vrede sve manje.

Za Peking, koji još drži više od 600 milijardi dolara američkog duga, upravo je to upozorenje iz Moskve koje ne može tek tako da ignoriše.

BONUS VIDEO