"Spremajte zalihe krvi..." NATO objavio najstrašniju svetsku vest: Evo ko je prvi na udaru, rat koji će zbrisati planetu samo što nije

NATO je prvi put javno objavio kompletne zahteve prema kojima države članice treba da pripreme civilni sektor za funkcionisanje u velikoj krizi ili oružanom sukobu.

U zahtevima se navodi širok spektar poteza - od masovne evakuacije stanovništva i zaliha hrane, vode, lekova i krvi, do zaštićenih centara iz kojih bi vlast nastavila da radi i saobraćajne infrastrukture sposobne da istovremeno primi civilne tokove i velike pokrete savezničkih jedinica.

Dokument „Osnovni zahtevi za otpornost 2026“, objavljen 15. septembra, praktično opisuje kako civilni deo država NATO-a mora da funkcioniše ako mirnodopski sistem bude ozbiljno poremećen. Alijansa naglašava da pripreme nisu vezane samo za rat, već i za sabotaže, sajber napade, prirodne katastrofe i druge velike krize, ali se u samom dokumentu više puta izričito govori o funkcionisanju „u krizi i sukobu“ i podršci vojnim operacijama.

Evakuacija stanovništva, krv za ranjenike i zaštićeni centri vlasti

Jedan od najkonkretnijih delova odnosi se na moguće masovno pomeranje stanovništva.

Države treba unapred da imaju planove za kontrolisanu evakuaciju civila iz područja zahvaćenih krizom ili sukobom, kao i sisteme za situaciju u kojoj bi priliv ili kretanje ljudi premašilo dva odsto ukupnog stanovništva zemlje. NATO posebno traži planiranje situacije u kojoj se istim ograničenim putevima istovremeno kreću civilne kolone i vojne snage.

Foto: profimedia

Za zdravstvo su zahtevi još konkretniji. Civilni i vojni zdravstveni sistem treba da budu pripremljeni za veliki broj žrtava, a države da naprave sigurne zalihe medicinske opreme, lekova, aktivnih farmaceutskih sastojaka, krvi i krvnih proizvoda. Potrebne su i zajedničke civilno-vojne vežbe na kojima bi se proveravalo kako bolnice i druge službe funkcionišu u slučaju masovnog priliva ranjenih.

NATO traži i da vlast može da nastavi da donosi odluke čak i ako dođe do velikih napada ili prekida komunikacija. Predviđeni su fizički zaštićeni krizni centri, rezervni sistemi i alternativne lokacije sa kojih država može da nastavi da funkcioniše ukoliko osnovna infrastruktura bude pogođena.

U dokumentu su obuhvaćene i zalihe hrane i vode. Nacionalni sistemi treba da budu sposobni da nastave snabdevanje stanovništva, ali i da istovremeno podrže vojne operacije NATO-a tokom produžene krize ili rata.

Putevi, luke i železnica moraju da prime i NATO snage

Poseban deo plana odnosi se na transport.

Civilni putevi, železnice, luke i druge transportne mreže moraju da budu dovoljno otporni da nastave osnovno funkcionisanje, ali i da omoguće brzo prebacivanje nacionalnih i savezničkih vojnih snaga. NATO traži da države unapred utvrde prioritetne pravce, rezervne sisteme i procedure za prelazak granica kako bi jedinice mogle da se kreću u rokovima predviđenim vojnim planovima.

To ne znači da će svaki civilni put automatski biti zatvoren za stanovništvo čim počne kriza. Dokument traži mehanizam kojim bi se uskladili i, po potrebi, razdvojili civilni i vojni tokovi kada isti putevi više nisu dovoljni za oba.

NATO otvoreno navodi zbog čega mu je civilna infrastruktura toliko važna: moderne armije zavise od privatnog i civilnog sektora za transport, energiju, komunikacije, hranu, vodu i veliki deo logistike. Bez funkcionisanja tih sistema ni velike vojne operacije ne mogu dugo da traju.

Alijansa je ove zahteve sada prvi put u celini stavila pred javnost. Na samitu u Hagu 2025. saveznici su već dogovorili da se do 1,5 odsto BDP-a može računati na šire bezbednosne troškove, među kojima su civilna zaštita, otpornost infrastrukture i pripreme koje omogućavaju sprovođenje vojnih planova.

Tusk: Rusija bi mogla da pokuša udare na teritoriji NATO-a

Objavljivanje dokumenta poklopilo se sa naglim pooštravanjem upozorenja iz pojedinih evropskih prestonica.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da obaveštajni podaci kojima raspolažu Poljska i njeni saveznici ukazuju na mogućnost da Rusija pokuša napade dronovima ili raketama na države NATO-a koje podržavaju Ukrajinu. Njegova procena je da bi takvi incidenti mogli biti predstavljeni kao slučajni kako bi se testirala reakcija Alijanse i njeno jedinstvo.

Foto: Reuters

Tusk se pozvao na podatke Poljske, Ukrajine, NATO-a i SAD i posebno upozorio na mogućnost udara na logističke tačke preko kojih zapadna pomoć ulazi u Ukrajinu. Moskva takve tvrdnje odbacuje.

Francuski predsednik Emanuel Makron javno je stao iza poljskog premijera.

- Reči premijera Donalda Tuska su čvrste i dokumentovane - rekao je Makron, povezujući upozorenje i sa incidentima za koje evropske vlasti optužuju ruske službe, uključujući događaje u Nemačkoj.

Šef češke službe: Meseci, a ne godine

Još dalje otišao je direktor češke Bezbednosno-informativne službe Mihal Koudelka.

Prema njegovoj proceni, ozbiljnije rusko testiranje granica NATO-a moglo bi da se dogodi „za nekoliko meseci, a ne godina“. Kao moguće scenarije pomenuo je ograničen upad, operaciju pod lažnom zastavom ili veliku kampanju političkog uticaja.

To ne znači da evropske službe imaju jedinstvenu procenu da neposredni ruski napad dolazi.

Upravo su predstavnici baltičkih država, koje bi geografski bile među najizloženijima u slučaju sukoba, javno pokušali da spuste temperaturu. Šef letonske službe bezbednosti Normunds Mežviets rekao je da trenutno nema znakova neposrednog napada, dok je predsednik Letonije Edgars Rinkevičs ocenio da bi klasičnu kopnenu invaziju u ovom trenutku isključio, ali da ostaje velika opasnost od sabotaža, sajber napada, dronova i drugih oblika pritiska.

Evropa već menja civilne planove

NATO dokument ne dolazi u vakuumu.

Nemačka je ovog meseca ponovo sprovela nacionalni dan upozorenja, kada su širom zemlje testirani mobilni telefoni, sirene, radio, televizija i drugi sistemi za masovno obaveštavanje stanovništva. Berlin je ranije najavio deset milijardi evra ulaganja u civilnu zaštitu do 2029. godine, uključujući komunikacije, upozoravanje građana i pripreme za prekide kritične infrastrukture.

Britanska vlada građanima preporučuje da kod kuće imaju osnovnu količinu vode, hrane koja ne zahteva kuvanje, baterijske lampe, radio, rezervne baterije, prvu pomoć i prenosive punjače kako bi nekoliko dana mogli da funkcionišu bez normalnih usluga. Britanske preporuke odnose se na različite vanredne situacije, a ne samo na rat.

Čak je i neutralna Švajcarska 18. septembra usvojila novu bezbednosnu strategiju koja predviđa jačanje otpornosti, zaštite i sposobnosti odbrane. Bern naglašava da direktan napad na Švajcarsku trenutno smatra malo verovatnim, ali upozorava da bi zemlja mogla da bude pogođena dronovima ili raketama dugog dometa u širem evropskom sukobu.

Vežbe kod Suvalkija i Retklifov put u Moskvu

Napetost dodatno podižu vojna kretanja na istoku Evrope.

Belorusija je ovog meseca izvela četvorodnevne vežbe u blizini granica sa Poljskom i Litvanijom, uključujući područje kod Suvalkijskog koridora – uskog kopnenog pojasa koji povezuje Poljsku i Litvaniju i predstavlja jedinu kopnenu vezu baltičkih članica NATO-a sa ostatkom Alijanse. U vežbama su učestvovale mehanizovane i tenkovske jedinice, a Minsk ih je opisao kao odbrambene.

Istovremeno je potvrđeno da je direktor CIA Džon Retklif prošlog meseca boravio u Moskvi, gde se sastao sa visokim predstavnicima ruskih obaveštajnih struktura. Detalji razgovora nisu objavljeni, ali je jedan izvor Rojtersa naveo da je među temama bila Ukrajina. Retklif se potom 21. septembra na aerodromu u Irskoj sastao i sa Volodimirom Zelenskim.

Kremlj: Nema nikakve namere da napadnemo NATO

Moskva kategorično odbacuje zapadna upozorenja da priprema napad na neku članicu NATO-a.

Peskov je krajem avgusta, odgovarajući na slične izveštaje, rekao da se objavljuje veliki broj „alarmističkih vesti“ i da tvrdnje o mogućem ruskom napadu „nemaju nikakve veze sa realnošću niti sa namerama Ruske Federacije“.

Kremlj je i ove nedelje ponovio da Rusija nema neprijateljske namere prema evropskim državama, dok zapadne vlade tvrde da niz sajber napada, sabotaža i incidenata sa dronovima pokazuje da se bezbednosno okruženje već promenilo.

BONUS VIDEO