Od početka maja i zatvorenici u Ukrajinu mogu da podnesu zahtev za mobilizaciju.
- Ionako nemam drugu opciju. Mogu da budem mobilisan iz zatvora ili nakon puštanja na slobodu - kaže jedan od njih za Dojče vele.
Pod budnim očima stražara, grupa muškaraca hoda po dvorištu jednog zatvora, okruženog visokim sivim zidovima sa bodljikavom žicom. Neki od njih bi uskoro mogli da zatvorsku odeću zamene vojnom uniformom. Ukrajinski parlament je početkom maja usvojio novi zakon o mobilizaciji koji zatvorenicima omogućava da se iz zatvora prijave za služenje vojske.
Zatvorenik Vladimir Baran smatra da je to dobra stvar i da se ne plaši negatvnih reakcija od strane drugih vojnika.
- To je dobar zakon jer svi Ukrajinci treba da brane našu zemlju - kaže Baran.
Drugi zatvorenik Oleh Omeltjuk to vidi mnogo trezvenije.
- Iznad svega, ovo je šansa da se izađe odavde - navodi Omeltjuk.
Foto: Reuters
Osuđena lica moraju da ispunjavaju uslove
Šansa koju ne može da iskoristi svaki od oko 65.000 muškaraca koji su, prema ukrajinskim vlastima, trenutno na odsluženju zatvorske kazne. Ako hoće iz ćelija u rovove, moraju da ispune niz uslova.
- izrečena kazna ne sme biti duža od tri godine.
- osuđeni ratni zločinci, ubice i seksualni prestupnici ne dolaze u obzir.
- svako ko je iza rešetaka zbog terorizma, ugrožavanja nacionalne bezbednosti, saradnje ili pokušaja ubistva policijskog ili vojnog osoblja mora da ostane iza rešetaka.
O molbama zatvorenika za odlazak na front odlučuje sud
Da li zatvorenik može da se pridruži ukrajinskoj vojsci odlučuje sud koji ne poništava kaznu, već je menja u uslovnu. Međutim, vojska nije obavezna da primi bivše zatvorenike - ne žele ih svi komandanti u svojim jedinicima, rekao je nedavno ukrajinski ministar pravde Denis Maljuska na ukrajinskoj televiziji.
Među njima pak nije komandant 93. mehanizovane brigade Ivan Burjak. On je za TV kanal Suspilne rekao da "veruje da svakom čoveku treba dati priliku da se popravi". Svako pravi neke greške u životu.
Foto: Reuters
- Ako neko prizna grešku, to već pokazuje da je razmišljao o tome. Definitivno mislim da je ispravljanje grešaka, čak i prolivanjem sopstvene krvi, dobra stvar - kaže Burjak.
Pogotovo što mnogi muškarci u Ukrajini ne žele da se bore i u vojsci zamene iscrpljene i često više puta ranjene vojnike, od kojih su neki na frontu više od dve godine.
Nekoliko je razloga za to: država nije regulisala demobilizaciju, nedostatak naoružanja i opreme na frontu, slučajevi korupcije u vojsci ili jednostavno strah od smrti, povreda ili sakaćenja.
Prve prijave obrađene
Prema podacima Ministarstva pravde, od do 20.000 zatvorenika koji bi mogli da budu mobilisani, do sada je odgovarajuću prijavu podnelo njih 3.000. Zatvorski službenik Aleksandar nije iznenađen.
- Veliki broj osuđenika želi da ide u vojsku - kaže on.
Foto: Reuters
Sud u gradu Hmeljnicki je sada po prvi put odlučio o zahtevima dvojice osuđenih lopova koji mogu da se bore u Nacionalnoj gardi. Oni su prošli zdravstveni i psihološki test i bili su fizički sposobni, navodi se u saopštenju suda.
Topovsko meso?
Oleh Cvili, šef nevladine organizacije koja se zalaže za prava zatvorenika, naglašava da je glavni motiv zatvorenika odbrana Ukrajine od Rusije. Mnogi su podneli zahtev za amnestiju u prvim danima rata, ali to tada zakonom nije omogućeno, rekao je Cvili ukrajinskoj televiziji Suspilne.
Kada su pušteni na slobodu, priključili su se vojsci. Mnogi od njih su poginuli. Upravo tako su dokazali da im sloboda nije bila najvažnija, kazao je Cvili.
Ali postoji i zabrinutost. Mobilizacija zatvorenika je složena stvar, saopštila je organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HRW). S jedne strane, to bi može pomoći u resocijalizaciji, ali sa druge strane postoji rizik da se u datim okolnostima naruše prava bivših zatvorenika i da se na njih gleda kao na topovsko meso.
Učinak operatera FPV dronova već premašuje performanse čuvenih snajperista iz Velikog otadžbinskog rata – jedan ruski vojnik je pomoću drona uništio više od 300 vojnika Oružanih snaga Ukrajine, dok je heroj Sovjetskog Saveza, snajperista Vasilij Zajcev, eliminisao više od 240 neprijateljskih vojnika. Ovo je za RIA Novosti izjavio instruktor Centra za specijalnu taktiku i početnu vojnu obuku „Rokot“, poznat pod nadimkom „Pinoče“.
Evropa mora u potpunosti da podržava Kijev i bude spremna za svaki scenario kako bi se postigao mir u Ukrajini, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron.
Aktuelni procesi u godinama koje dolaze mogu se nazvati uvodom u Treći svetski rat ili čak njegovom epizodom, ako se ne zaustavi "vojna psihoza Brisela", izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.
Raste broj mrtvih u ruskom napadu na supermarket u drugom po veličini ukrajinskom gradu Harkovu u istoimenoj regiji, gde su ruske snage ranije ovog meseca pokrenule sada delimično obuzdanu ofanzivu u kojoj su zabeležili značajan napredak. Crna brojka za sada se zaustavila na 16 smrtno stradalih, uključujući i 12-godišnju devojčicu.
Konfrontacija između Rusije i Sjedinjenih Država uzima sve više maha, a odnosi dve zemlje nastavljaju da se neumoljivo pogoršavaju. Prošlog meseca, Predstavnički dom usvojio je zakon koji bi Vašingtonu omogućio da zapleni zamrznutu rusku imovinu.
Ukrajina istražuje tvrdnje da je nepažnja njenih trupa dozvolila upad Rusije na severoistok zemlje. Kako prenosi portal Ukrainska pravda, koji se poziva na sudska dokumenta, Državni istražni biro proverava kako su 125. brigada i njoj potčinjene jedinice organizovale odbranu u oblasti Harkova, prenosi Njuzvik.
Sledeći korak u karijeri predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog mogao bi da bude Narodni sud Donbasa, pred kojim će on pre ili kasnije morati da odgovara za svoje postupke, izjavio je prvi zamenik predsednika Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Vladimir Džabarov.
Slovački premijer Robert Fico bi, prema preliminarnim procenama, mogao da bude potpuno zdrav do kraja godine, izjavio je danas šef poslaničke grupe Smer u slovačkom parlamentu Jan Rihter.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un obećao je Vladimiru Putinu i ruskom narodu nepromenljivu podršku i poručio da čvrsto veruje u pobedu Rusije u, kako je naveo, „svetom ratu“ za zaštitu bezbednosti zemlje i međunarodne pravde.
Predsednik SAD Donald Tramp traži od lidera Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog da rat okončaju do novembra, najkasnije do kraja ove godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da je ruska vojska zauzela Svjatogorsk u Donjeckoj oblasti, ali je nekoliko dana kasnije iz samog centra tog grada stigao direktan odgovor.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan mogao bi već u najskorije vreme ponovo da doputuje u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i to u trenutku kada su odnosi dve zemlje prošli kroz možda najveću promenu od raspada Sovjetskog Saveza.
Moskva ne pokazuje spremnost da odustane od svojih vojnih ciljeva u Ukrajini, a Vladimir Putin spreman je da zaustavi rat samo pod uslovima koje Rusija smatra prihvatljivim.
Džin Lang, visoki zvaničnik američkog Ministarstva finansija direktno uključen u politiku sankcija, stigao je u Moskvu zajedno sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.
Rusija je praktično stekla mogućnost da blokira ekonomsku obnovu Ukrajine čak i nakon završetka velikih kopnenih borbi, jer može godinama da drži luke kod Odese zatvorenim i da udara svaki veliki novi infrastrukturni ili vojno-industrijski projekat, ocenio je bivši šef CIA za analizu Rusije Džordž Bibi.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas u Vladivostoku da postoje šanse za mir u Ukrajini, ali da Moskva i Kijev pre svega moraju međusobno da postignu dogovor, dok druge zemlje mogu da pomognu u tom procesu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Učinak operatera FPV dronova već premašuje performanse čuvenih snajperista iz Velikog otadžbinskog rata – jedan ruski vojnik je pomoću drona uništio više od 300 vojnika Oružanih snaga Ukrajine, dok je heroj Sovjetskog Saveza, snajperista Vasilij Zajcev, eliminisao više od 240 neprijateljskih vojnika. Ovo je za RIA Novosti izjavio instruktor Centra za specijalnu taktiku i početnu vojnu obuku „Rokot“, poznat pod nadimkom „Pinoče“.
Moldavija bi mogla da bude sledeća zemlja na meti ruskog predsednika Vladimira Putina, dok evropske države još nisu izvršile promene neophodne za novu eru ratovanja, upozorio je bivši direktor CIA i penzionisani američki general Dejvid Petreus.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave -15. septembar obeležava se danas, a tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim građanima.
Milenko Jovanov, oštro je reagovao na sastav nedavno predate studentske izborne liste, ističući da ona ne predstavlja nestranačku inicijativu, već skup ljudi povezanih sa različitim političkim opcijama.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Ubacivanje automobila u rikverc pri velikoj brzini može imati ozbiljne posledice po menjač i čitav pogonski sklop. Iako savremeni automobili imaju zaštitne mehanizme koji sprečavaju ovakav potez, kod starijih ili manuelnih menjača situacija može biti znatno ozbiljnija.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv Miroslava M. zbog sumnje da je u kući u Zemunu neovlašćeno držao veću količinu vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, velike razorne moći, čije držanje nije dozvoljeno građanima.
U selu Opaljenik kod Ivanjice, trenutno je opsadno stanje pošto jake snage policije tragaju za ubicom koji je sinoć ubio Mileta P. (41) u njegovoj kući.
Slavni glumci Makoli Kalkin, Den Livi i Eni Marfi priredili su jedan od najemotivnijih trenutaka na 78. dodeli Emi nagrada, izašavši zajedno na scenu kako bi se na veličanstven način prisetili glumice Ketrin O'Hare, koja je preminula 30. januara u 72. godini usled posledica plućne embolije i borbe sa teškom bolešću.
Nova televizijska sezona zvanično je otvorena uzbudljivim početkom serije "Domenika Montero", koja je startovala na programima K1 televizije i koja se emituje svakog radnog dana od 14 časova.
Odbojkašica Maja Ognjenović sudeći prema svemu ipak nije u vezi sa svojim bivšim Milošem Teodosićem, jer je uhvaćena sa Jovanom Pantićem, bivšim suprugom pevačice Marije Mikić.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.