Pored trenutnog sukoba sa Hezbolahom, izraelsko jednogodišnje uništavanje Hamasa u Gazi uveliko je smanjilo sposobnost Irana da predstavlja velik izazov u eventalnom ratu sa SAD i jevrejskom državom. To bi, međutim, moglo da podstakne Iran da se vrati svom drugom glavnom obliku odvraćanja - programu razvoja nuklearnog oružja, analizira britanski Ekonomist.
Sjedinjene Države i Izrael, navodi list, odavno govore kako Iranu neće dozvoliti da razvije nuklearnu bombu. Problem je i što Izrael. iako to nikad nije priznao, ima najmanje 90 nuklearnih glava. List podseća da je važno istaći da su nuklearne sile SAD i Sovjetski Savez bili saveznici nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata pre nego što su započeli svoj „nuklearni" sukob, a da su Indija i Pakistan imali i imaju dobro uspostavljene pozadinske kanale komunikacije koji stvari drže pod kontrolom. Izrael i Iran nemaju takvu istoriju, a njihov rat u senci u poslednjih nekoliko godina se razbuktao. Ekonomist je stoga zaključio da bi iranska nuklearna bomba bila opasan i nepredvidiv element u već zapaljivom regionu.
Njujork Tajms osvrnuo se na ovu temu iz drugačijeg ugla. List navodi da Iran, uprkos brojnim strahovima da je prešao dug put u razvoju svog nuklearnog programa (za koji Teheran uporno tvrdi da je isključivo u civilne svrhe) čeka najmanje godina teškog rada da savlada zamršene osnove izgradnje nuklearnog oružja.
Prema analizi Njujork Tajmsa, prvo pitanje u nedavnom potpredsedničkom obračunu na CBS-u bilo je da li će kandidati podržati ili se protiviti preventivnom udaru Izraela na Iran. Ovo pitanje je postalo prvorazredno i za demokratskog guvernera Tima Valca i republikanskog senatora Džej Di Vensa, jer je Teheran "drastično smanjio vreme potrebno za razvoj nuklearnog oružja" na „jednu ili dve nedelje".
Premisa iza tog pitanja jednog od moderatora panela, kako ističe NIT, naglašava široko rasprostranjeno nerazumevanje šta je potrebno da se napravi funkcionalna nuklearna bomba. Nuklearni stručnjaci, kako je istaknuto, procenjuju da Iranu neće biti potrebne nedelje da stvori nuklearno oružje, već meseci, a možda i godina. Stoga je pitanje moderatora pokrenulo diskusiju u kojoj se polazi od pogrešne premise.
- Mislim da nema opasnosti da Iran počne da ispaljuje nuklearno oružje ove godine - rekao je Hjuston G. Vud , profesor mašinstva i vazduhoplovstva na Univerzitetu Virdžinija.
Kao specijalista za atomske centrifuge i druga nuklearna pitanja, Vud je procenio da će Iranu biti potrebno do godinu dana da razvije oružje nakon što akumulira dovoljno nuklearnog goriva.
- To bi verovatno trajalo mnogo meseci, a ne nedelja - smatra Zigfrid S. Heker , bivši direktor laboratorije za oružje u Los Alamosu u Novom Meksiku.
- Potrebna je napredna metalurgija i inženjering. Proces je mnogo teži nego što bi se moglo očekivati. Na primer, radnici u procesu suočeni su sa zdravstvenim rizicima jer bi radioaktivne čestice nastale tokom oblikovanja nuklearnih delova mogle, ako ne budu pažljive, da se slegnu u njihova pluća i izazovu razvoj raka - rekao je Heker..
Široko rasprostranjeno nerazumevanje pravog stanja iranskih nuklearnih sposobnosti, navodi se, potiče od mnogih nedavnih javnih izveštaja koji su dali detaljne vremenske okvire za iransku proizvodnju goriva za nuklearnu bombu. Ali ti izveštaji nude malo detalja o drugim koracima koje Iran mora da preduzme da bi proizveo nuklearno oružje, uključujući nuklearno usavršavanje, inženjering, proizvodnju i testiranje.
S druge strane, izveštaj Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), nevladine organizacije koja nadgleda nuklearno širenje, izvestio je u avgustu da je Teheran razvio svoju stručnost u proizvodnji goriva do tačke u kojoj bi sada mogao brzo da dođe do proboja, „u roku od nekoliko dana", kako je navedeno.
Ali ako bi Teheran postigao nuklearni prodor, suočio bi se sa nizom drugih ključnih koraka pre nego što bi proizveo funkcionalnu nuklearnu bojevu glavu. Jedan od njih bi bio razvoj elektronskog sistema paljenja koji bi pokrenuo eksploziju grupe konvencionalnih eksploziva koji sabijaju nuklearno jezgro, čime bi se pokrenula lančana reakcija koja na kraju izaziva eksploziju atomske energije. Pored toga, kako piše NIT , bojeva glava mora biti rigorozno testirana kako bi se osiguralo da može da izdrži ekstremnu toplotu i vibracije pri ponovnom ulasku u atmosferu.
Nuklearni stručnjaci kažu da dugotrajan proces takođe obično kulminira podzemnim testiranjem eksploziva bombe kako bi se osiguralo da će bojeva glava detonirati kako se očekuje.
U martovskoj studiji koju je sprovela Istraživačka služba američkog Kongresa, citirani su savezni izveštaji koji govore da će Teheranu biti potrebno između jedne i dve nedelje da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma za bombu. Ali u toj studiji se takođe citira general Mark A. Millei , bivši predsednik Zajedničkog štaba američkih snaga, koji je rekao da će Iranu biti potrebno „nekoliko meseci da proizvede pravo nuklearno oružje". Takođe je navedeno da „američka obaveštajna zajednica procenjuje da Iran nije nastavio svoj rad na istraživanju oružja". Konačno, studija takođe navodi da izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA) sugerišu da Teheran „još nema održiv dizajn nuklearnog oružja ili adekvatan sistem za detonaciju eksploziva".
Foto: clipart
Hjuston G. Vud kaže da mnogi dodatni faktori ulaze u procenu stvarne pretnje koju bi iranski nuklearni program mogao da predstavlja za Izrael. Iran bi, sugerisao je, možda želeo da poseduje arsenal od pola tuceta ili više nuklearnih bombi pre nego što testira jednu pod zemljom ili je detonira u ratu. Ne želite da ispalite jedno oružje i ostanete bez municije", istakao je on, zaključivši da je najveći problem to što bi stvaranje jedne nuklearne bombe definitivno značilo promenu pravila igre.
Sa iranskim ispaljivanjem oko 180 balističkih projektila na Izrael preko noći, Posle iranskog raketiranja Izraela kada je na jevrejsku državu lansirano više stotina projktila Bliski istok je ponovo na ivici pogubnog regionalnog rata. Tim prfe jer je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao da će uzvratiti za napad. On je to nazvao "velikom greškom" koju će Iran "platiti".
U novom Info jutru o velikom raketnom napadu Irana na Izrael, ali i o tome kakve posledice očekuju Irance zbog tog čina, govorili su gosti Vladimir Dobrosavljević prof. dr Milan Petričković, prof. dr Miloje Pršić, istoričar.
Američki predsednik Džo Bajden sve više priznaje da nije u mogućnosti da utiče na vojno ponašanje Izraela, izvestio je u sredu Politiko, pozivajući se na dva neimenovana zvaničnika Bele kuće.
I Izrael i njegov najbliži saveznik SAD obećali su da će kazniti Iran zbog lansiranja više stotina projektila na Izrael. Izraelski stratezi trenutno raspravljaju ne o tome da li i kada da udare Iran, već koliko snažno.
O uzavrelom sukobu na Bliskom istoku koji ključa iz dana u dan i najnovijem napadu Irana na Izrael, govorili su gosti Otvorenog studija, istoričar i autor knjige "Efekat Tramp" Saša Adamović i Istoričar i autor emisije na Informer TV Goran Šarić.
Američki predsednik Džozef Bajden potvrdio je da je u toku ''aktivna diskusija'' američkih i izraelskih zvaničnika o tome kako bi trebalo da izgleda odgovor izraela na raketni napad iz Irana, dodajući da ''ostaje da se vidi'' kakve će posledice pretrpeti Teheran.
Američko ministarstvo odbrane saopštilo je da su razarači američke mornarice pozicionirani u regionu Bliskog istoka ispalili desetak projektila presretača na rakete koje su ispaljene iz Irana na Izrael. Pentagon nije naveo da li su iranski projektili oboreni! Da sve bude još indikativnije, Agencija „Šafakna" tvrdi da u napadu uništeno više od 20 izraelskih aviona F-35. Najmanje 80 odsto lansiranih projektila navodno je pogodilo predviđene mete!.
Iran je ispunio obećanje da će kazniti Izrael zbog ubistva više od 10 komandanata Hezbolaha. Na jevrejsku državu ispalio je više od 500 balističkih projektila. Očekuje se odgovor Izraela, a svet strepi da je rat Izraela i Irana neminovan.
Izrael je podelio obaveštajne podatke sa SAD o navodnoj novoj iranskoj zaveri za atentat na američkog predsednika Donalda Trampa, izveštava Volstrit žurnal.
Iran nastavlja sa nesmetanom realizacijom svog ambicioznog kosmičkog programa, sa fokusom na stvaranje složene satelitske mreže, demonstrirajući vojnu i tehnološku otpornost na polju na kom su Sjedinjene Američke Države i Izrael godinama pokušavale da stave veto.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sa iranskim ispaljivanjem oko 180 balističkih projektila na Izrael preko noći, Posle iranskog raketiranja Izraela kada je na jevrejsku državu lansirano više stotina projktila Bliski istok je ponovo na ivici pogubnog regionalnog rata. Tim prfe jer je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odmah je obećao da će uzvratiti za napad. On je to nazvao "velikom greškom" koju će Iran "platiti".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je najavu tužiteljke u penziji i druge na blokaderskoj listi Jasmine Paunović da će tužiti Informer i predsednicu Skupštine Anu Brnabić.
Dragan J. Vučićević urnisao je u jednoj rečenici poznatog NATO lobistu, vatrenog zagovornika nezavisnosti lažne države Kosovo i Kurtijevog poslušnika, Naima Lea Beširija, koji je kao miljenik tajkunskih medija za antisrpsku Novu S pokušao da bude duhovit, pa spomenuo i glavnog urednika Informera.
Odlukom Zmaja od Šipova da više ne učestvuje u Zadruzi, Farmi i sličnim emisijama, koje oduševljavaju desetine hiljada srpskih domaćica i da se posveti čuvanju krava na Velikom Vitorogu i Janjskim dolinama, Srbiji je pričinjena velika šteta.
Više od 3.260 zaposlenih suočeno je sa neizvesnom budućnošću nakon što je nemački proizvođač baterija Varta, koji posluje duže od 130 godina, potvrdio da je započeo postupak zaštite od bankrota.
"Suzuki svift" važi za jedan od najdugovečnijih gradskih automobila na tržištu, a nova generacija sa blagim hibridnim sistemom donosi 82 KS i promišljenu kombinaciju ekonomičnosti i stila.
Nezadovoljstvo putnika zbog uslova na Aerodromu Tivat ponovo je u centru pažnje, nakon što su putnici satima prinuđeni da čekaju napolju, izloženi velikim vrućinama, umesto da im budu obezbeđeni osnovni uslovi dok čekaju svoje letove.
Na društvenim mrežama osvanula je fotografija koja je privukla veliku pažnju korisnika, nakon što su roditelji na svom automobilu zalepili poruku zahvalnosti i zamolili ostale učesnike u saobraćaju za malo više strpljenja.
Na izlazu sa seoskih puteva na glavne saobraćajnice u Ratini kod Kraljeva, meštani i vozači sve češće nailaze na bale sena koje su ispale sa traktorskih prikolica.
Teška saobraćajna nesreća dogodila se 19. jula kod Gadžinog Hana, kada su se sudarili automobil "škoda" i kamion "zastava" koji je bio natovaren drvima za ogrev. U nesreći je poginula ženska osoba, dok su tri osobe povređene, među kojima je i dete. Prve informacije ukazuju da je do nesreće došlo najverovatnije zbog neprilagođene brzine.
Službenici Odeljenja bezbednosti Ulcinj su, po nalogu državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Ulcinju, lišili slobode sedamnaestogodišnjeg maloletnika iz Podgorice, povratnika u izvršenju krivičnih dela, zbog sumnje da je na području Ulcinja izvršio krivična dela teška krađa i teška krađa u pokušaju.
Odbegli vođa "kavačkog" klana Radoje Zvicer osuđen je na 40 godina zatvora u Crnoj Gori zbog organizovanja kriminalne organizacije, a izvor blizak crnogorskom pravosuđu objašnjava da se ređaju presude, a pomaka u pronalasku osuđenog nema, niti se o tome javno govori, jer su se po svemu sudeći pravosudni organi uplašili Zvicera.
Policijski službenici Policijske stanice Metković završili su kriminalističku istragu protiv dvojice državljana Bosne i Hercegovine, starosti 48 i 63 godine, zbog sumnje da su učestvovali u prevari.
Boranka Tatjana P. (54) poginula je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u četvrtak dogodila u Bugarskoj, dok se njen suprug Bratislav P.(52), prema nezvaničnim informacijama, i dalje nalazi u bolnici i lekari mu se bore za život.
Eksplicitne scene iz domaćih hit-serija poslednjih godina redovno podižu prašinu, dele publiku i otvaraju pitanje da li je reč o umetničkoj slobodi ili lovu na gledanost.
Od paničnog straha od gubitka erekcije i ženskog tela, pa sve do straha od poljupca i dodira, stručnjaci otkrivaju koje skrivene anksioznosti uništavaju intimni život i kako se sa njima izboriti.
Pevačica Ana Bekuta u ekskluzivnom intervjuu za Informer progovorila je o sećanjima na pokojnog supruga Milutina Mrkonjića, povlačenju iz javnosti, ali i podršci koju pruža koleginicama sa javne scene.
Razvodi na estradnoj sceni postali su sve učestalija pojava, a jedan od najčešće pominjanih razloga za kraj brojnih brakova jesu prevare i narušeno poverenje među partnerima.
Sanja Marinković ugostila je u emisiji pevača Darka Lazića i njegovu suprugu Katarinu, a tokom razgovora došlo je do varnica između voditeljke i folkerа.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.