RODITELJI SU KRIVI ŠTO SU IM DECA NASILNA! Njih treba edukovati, to što su im naslednici "siledžije" je proizvod njihovog neznanja!

Danas se u Srbiji i svetu obeležava Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja. Tim povodom, ekipa Informera porazgovarala sa andragogom Milenom Petrović kako o edukaciji dece, tako i o edukaciji samih roditelja

Uticaj roditelja na dete

- U prvim godinama života deteta, u predškolskom uzrastu, roditelji su subjekti koji najviše utiču na decu nevezano za oblast razvoja. Roditelji ili staratelji, porodica generalno, su osobe ka kojima su deca najviše usmerena, sa kojima provode najviše vremena, koje su njihov uzor. Deca u tom uzrastu najčešće uče upravo posmatranjem svog modela, identifikuju se s njim i oponašaju ga - ispričala je Milena za Informer.rs i dodala - Ukoliko posmatraju roditelje koji komuniciraju agresivno ili pasivno- agresivno, koji se često svađaju, viču, vređaju članove porodice, govore loše o drugima – deca će usvojiti takav način komunikacije, stavove, uverenja i početi da ih primenjuju u odnosu sa vršnjacima.

Foto: Pixabay

 Kako ona kaže, to sa godinama prelazi na nove nivoe, pa tako deca postaju agresivna u odnosu prema sebi, ali isto tako i prema roditeljima, jer ne znaju drugi način da se izbore. Tada se roditelji najčešće pitaju u čemu je problem i zbog čega su se njihova deca promenila - To je začarani krug koji mora stati, ako želimo promenu.

- Postoje teorije prema kojima agresivnost može biti nasleđena, ali se putem socijalizacije i vaspitanja to može svesti na prihvatljiv nivo koji nikog ne ugrožava. Postoji primer kojim se najčešće opisuje kako se agresivni obrasci ponašanja prenose. Roditelj dobije prekor na poslu, a onda nervozan jer negativna emocija nije usmerena ka izvoru, a mora biti ispoljena, taj roditelj prekori svoje dete. Kod deteta se ponavlja isti obrazac, s obzirom da dete ne može svoju frustraciju da ispolji ka autoritetu, ono ispoljava ka nekome za kog smatra da je slabiji.

Kada započne školski period, u životu deteta javljaju se novi agensi socijalizacije – drugovi iz škole, sa sportova, učitelji, treneri, pa čak I mediji koje deca prate. I isti je princip kao i sa roditeljima. Sve osobe koje dete posmatra, a koje doživljava kao uzore, biće model od kog deca uče. Razlika koja se javlja je to što vršnjaci, mediji, pa čak i učitelji nemaju tu količinu odgovornosti prema deci koliko roditelj ima. Sa roditeljima, da ne kažem u kući  sve počinje I sve se završava, objasnila je za Informer.rs Milena.

Foto: Shutterstock

Edukacija dece

- Da bi roditelji mogli da edukuju decu o bilo čemu, najpre moraju oni biti edukovani po tom pitanju. Kada dobijete dete, vaš najveći zadatak je da sa njim rastete i razvijate se, kao osoba i kao roditelj. Mnogo roditelja želi da uči o tome kako da sprema zdraviju hranu svom detetu, ali ne i o vršnjačkom nasilju, o kognitivnom razvoju dece, kako da detetu ne prenese svoja pogrešna uverenja, kako da detetu da podršku. Roditelj mora da nauči da će svaka njegova reakcija i ponašanje postati reakcija deteta i kako da to kontroliše - objasnila je ona i dodala da je to jedan viši nivo samosvesti - Moralni razvoj dece odvija se tako da prvenstveno izbegavaju određena ponašanja kako bi izbegli kritiku roditelja. Na sledećem nivou, dolazi do internalizacije I deca usvajaju uverenja da nešto nije poželjno raditi, kao svoja lična. U tome je ključ. Naučite decu koje ponašanje je poželjno, a koje nije, a ono će to vremenom ugraditi u svoj sistem.

Praktični saveti

Kako je Milena rekla, neki od praktičnih saveta su da roditelji provode što više kvalitetnog vremena sa decom, da čitaju i analiziraju bajke i priče, jer tako deca uče razliku između dobrog i lošeg, da deci ukazuju na pogrešne primere u svojoj okolini i odmah kao alternativu daju dobre primera, da pokušaju razgovorm da rešavaju problematične situacije beu povišavanja tona ili svađe.

- S obzirom da deca danas kao medij koriste internet, gledaju razne videe, igraju igrice, ugledaju se na osobe koje prate tim putem, savet je da roditelji to aktivno isprate. Aktivno znači da zajedno sa detetom odgledaju neki sadržaj, a onda I prokomentarišu ukoliko je nečije ponašanje bilo nedolično I kako bi trebalo to ispraviti. Na taj način provodite vreme sa detetom, ono zadovoljava svoju želju, samim tim I uči i razvija kritičko mišljenje. Razgovarati sa decom o svemu što se dešava u realnom ili virtuelnom okruženju je najbolji način da dete nauči šta je poželjno ponašanje, a šta ne - zaključila je ona.

Foto: Shutterstock

Kako primetiti nasilnika među decom

- Razgovor je uvek najbolja opcija. Roditelj mora da razvija otvoren i prisan odnos sa detetom. To počinje odmah sa rođenjem, a ne kada dete nauči da govori ili krene u školu. Razgovarajte sa detetom i pažljivo ga slušajte. Pitajte ga kako mu je bilo u vrtiću ili školi, šta su radili, neka opiše sve aktivnosti, kako se osećalo, da li se neko posvađao, da li je neko bio posebno srećan, da li je nekome pomogao. Postavljajući pitanja ukazujete mu nesvesno na ono što je važno, a kada se bude desila situacije zbog koje treba reagovati ono će je prepoznati kao bitnu i preneće vam. 

Milena za naš portal objašnjava kako nasilje ne počinje odmah od tuče ili maltretiranja, već od zadirkivanja, sitnih čarki, prepiranja...

- Ukoliko vam dete prizna da je uradilo nešto od toga, ispitajte uzroke, razumite ga, I postavite to kao poslednju granicu do koje sme da ide. Dozvolite da pogreši, a onda I da ispravi grešku. Prosto morate početi da imate što otvoreniji odnos ako želite na vreme da saznate da li je vaše dete maltretirano ili vrši nasilje nad nekim. Ukoliko je to otišlo malo dalje, uvek je rešenje potražiti stručnu pomoć.

Kako sprečiti nasilje

- Edukacijom i širenjem svesti pokušavamo da predupredimo da uopšte dođe do nasilja i agresije. Ukoliko ipak dođe do nekog oblika nasilja, ili se ono kasno prepozna, uvek je najbolje potražiti stručnu pomoć - i za dete koje trpi i koje vrši nasilje. Takođe, uključenost određenih institucija je neophodna. Odgovornost u većoj ili manjoj meri snosimo svi. Roditelj koji ne želi da prihvati da njegovo dete vrši nasilje, mora da zna da time samo šteti svom detetu, ne i da ga štiti.

Foto: Privatna arhiva

 

Istakla je da je edukacija roditelja preko potrebna, širenje svesti da je nasilje važna tema, kao i to da bez obzira koliko bili dobri roditelji, može se desiti svakome, ali da je od izuzetne važnosti reagovati na pravi način, bez prebacivanja odgovornosti.

- Edukacija učitelja, vaspitača, trenera, pedagoga, direktora škola I svih koji su u direktoj vezi sa decom je neophodnost. Borba protiv vršnjačkog nasilja je na svima nama, pojedincima, roditeljima, pedagozima, stručnim licima, ali I institucijama I sistemu. Bez sistemske podrške, krećemo se sporo. Vršnjačko nasilje prepoznato je kao problem, a sada moramo pokušati da ga maksimalno svedemo. 

Zamislite kada bi deca iz informatike npr. učila bonton na društevnim mrežama, komuniciranje, kada bi naučili da prepoznaju kvalitetan od nekvalitetnog sadržaja, objasnila je za Informer.rs i dodala - Kada bi se svuda i na svim poljima uključili po malo, mogli bi da očekujemo rezultate.

Način borbe protiv nasilja svakako moramo prilagođavati novim generacijama i njihovim potrebama i interesovanjima, kako bi oni to sutra prenosili na nove generacije. 

- U međuvremenu, mora se što više raditi na osvešćivanju svih odraslih, obaveznim edukacijama roditelja, pružanju razumevanja I podrške, savetovanju - zaključila je Milena.