Ovaj lekar spasao je mnoge živote, jedino nije uspeo da spasi svoj! Čuveni ruski pisac preminuo od tuberkuloze sa samo 44 godine

Ruski pisac Anton Pavlovič Čehov živeo je samo 44 godine, ali je za to kratko vreme uspeo da učini mnoga dobra dela, kao i da ostavi iza sebe 20 tomova vrhunske proze koju su čitale i izučavale generacije.

Na današnji dan 29. januara 1860. godine rođen je Anton Pavlovič Čehov, ruski pisac koji je najpoznatiji po svojim dramama "Ujka Vanja", "Tri sestre", "Galeb", ali i po kratkim pripovetkama "Tuga", "Šala", "Činovnikova smrt", "Dama s psetancetom" i mnogim drugim.

Ne samo da je napisao mnoga izuzetna dela za svoj kratak život, koji je trajao samo 44 godine, već je učinio mnoga dobra dela.

Sagradio je četiri seoske škole, zvonik, vatrogasnu postaju za seljake, put do Lopasnje, suprotstavljajući se pasivnom otporu zemstva, uobraženosti izvođača radova i ravnodušnosti seljaka.

Foto: wikipedia.org

Osnovao je u Taganrogu javnu biblioteku i poklonio joj preko 2000 svojih knjiga; tokom 14 godina neprestano je dopunjavao.

Požurivao je izgradnju prvog moskovskog javnog doma (s bibliotekom, čitaonicom, salom i pozorištem), brinuo da Moskva dobije kliniku za kožne bolesti, uz pomoć slikara Ilje Rjepina osnovao je Muzej slikarstva i lepih umetnosti u Taganrogu, pokrenuo je izgradnju prve stanice za biološka istraživanja na Krimu.

Dok je živeo u Melihovu, svake godine je kao lekar primao više od hiljadu bolesnih seljaka sasvim besplatno i snabdevao svakog od njih lekovima.

Foto: wikipedia.org

U vreme kolere, u svojstvu sreskog lekara, sam, bez pomoćnika, opsluživao je 25 sela.

Izveo je herojsko putovanje na ostrvo Sahalin, sam je uradio popis celog naselja na ostrvu, napisao knjigu "Ostrvo Sahalin" dokazavši brojevima i činjenicama da je prinudni rad u carstvu „bezvredno pražnjenje imućnih i sitih nad obespravljenom ljudskom ličnošću.“

Prvi je počeo da popisuje otvara zdravstvene kartone zatvorenicima, što do tada nije bila praksa.

U razorenom Melihovu posadio je oko hiljadu stabala višnje i zasejao ogoljene šumske parcele jelama, klenovima,borovima,hrastovima, arišima; na spaljenoj prašnjavoj zemlji na Krimu posadio je trešnje, palme, kiparise, jorgovane, višnje, dudove, ribizle i predivan cvetnjak.

Preminuo je 15. jula 1904. godine, nakon duge borbe protiv tuberkuloze.