printscreen
Vesti
Pamtićemo ih po velikim delima kojim su dokazali ljubav prema svom narodu i zemlji.
Najpoznatiji Brazilac u Srbiji čeka dete, ime ima posebno zanjačenje a on i majka Novosađanka su presrećni
31.12.2022
07:00
Foto: Branko Petrović
Književnik Radovan Beli Marković preminuo je iznenada 19. januara u 75 godini.
Beli Marković rođen je u selu Ćelije, kod Lazarevca 10. oktobra 1947. Školovao se u Lajkovcu, Lazarevcu, Beogradu. Kao mlad radio na benzijskoj pumpi, kasnije bio novinar u valjevskom listu „Napred“, a zatim, do penzionisanja bio je upravnik lajkovačke Gradske biblioteke. Bio je član redakcija „Književne reči“ i „Književnih novina“, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN-a.
Prvi roman "Palikuća i Tereza milosti puna“ objavio je 1976, zatim slede knjige pripovedaka: "Crni kolač" (1985), "Švapska kosa" (1989), "Godine raspleta" (1992), "Živčana Japija" (1994), "Setembrini u Kolubari" (1996), "Stare priče" (1999), "Aša" (2007) , "Ćorava kutija" (2007).
Između ostalih nagrada za knjige priča dobio je Andrićevu nagradu za "Septembrini u Kolubari", za "Male priče“ nagradu „Bora Stanković“, dok je za roman "Lajkovačka pruga" (1997) dobio Nolitovu nagradu za roman i nagradu „Branko Ćopić“. Za roman "Limunacija u Ćelijama" (2000) dobio je priznanje „Večernjih novosti“ za knjigu godine „Meša Selimović“. Autor je i romana: "Poslednja ruža Kolubare" (2001), "Knez Miškin u Belom Valjevu" (2002), "Devet belih oblaka" (2003), "Orkestar na pedale" (2004), "Kavaleri Starog premera" (2006), "Gospođa Olga" (2010). Poslednji roman „Stojna vetrenjača“ objavio je u julu 2021.
Foto: printscreen
Ksenija Vučić (devojački Janković) novinarka i prva supruga predsednika Srbije Aleksandara Vučića iznenada je preminula 29. januara u 56 godini.
Ksenija Vučić je rođena u Beogradu. Pohađala je Osnovnu školu „Darinka Pavlović“ u Starom gradu. Školovanje je nastavila u rodnom gradu. Radila je u brojnim medijima. Između ostalih, bila je deo redakcije radio „Indeksa“, lista „Srpska reč“, radija „Fokus“ i televizije „Studio B“.
U svojoj bogatoj karijeri radila je intervjue sa mnogim domaćim i stranim političarima i važnim ličnostima poput Vedrane Rudan, Nikole Gruevskog, Ivice Dačića, Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka, albanskog premijera Edija Rame kome je u emisiji pokazala tri prsta.
Od 1997. do 2011. godine bila je u braku s Aleksandrom Vučićem, aktuelnim predsednikom Srbije, nekadašnjim premijerom, potpredsednikom Vlade, ministrom odbrane i ministrom informisanja.
Iza sebe je ostavila dvoje dece, ćerku Milicu i sina Danila.
Foto: Beta/Dragan Gojić
Novinar, književnik i književni i filmski kritičar Milan Vlajčić preminuo je 9.februara u 83. godini u Beogradu.
Vlajčić je rođen 23. avgusta 1939. u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti beogradskog Filološkog fakulteta.
Književne kritike i oglede objavljuje od 1960. u časopisu „Delo“ i drugim publikacijama.Uređivao je kulturne rubrike „Studenta“ i „Mladosti“, književne listove i časopise „Vidici“, „Gledišta“ i „Književni glasnik“.
Od 1970. kao novinar i urednik dnevnog lista „Politike“ pisao je o pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a od 1985-2004. bio je stalni filmski kritičar tog lista. Od 2004-2017 bio je je filmski kritičar i kulturni komentator dnevnog lista „Blic“. Tokom poslednje dve godine, bio je kritičar portala i dnevnog lista „Nova“.
Na konkursu Morava-filma (Beograd) dobio je najvišu nagradu za najbolju jugoslovensku filmsku kritiku 1977. godine.
Dobitnik je još niza nagrada, među kojima su "Milan Bogdanović" za 1981. godinu za najbolju novinsku književnu kritiku u novinama, na radiju i TV, "Dušan - Duda Timotijević", koju dodeljuje nedeljni list TV novosti, za najbolju televizijsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1984. godini, "Zlatno pero”,koju dodeljuje Institut za film u Beogradu, za najbolju filmsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1988. godini i Zlatni beočug grada Beograda 2000. godine za trajni doprinos kulturi.
Bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Suda novinske časti u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), član Srpskog književnog društva (SKD) i srpskog Pen-Centra, Međunarodne asocijacije filmskih kritičara FIPRESCI (Minhen), akademija AFUN i PANU.
Foto: FacebookPrintscreen
Danilo Šotra, ugledni srpski sportski novinar i jedan od osnivača Sportskog žurnala preminuo je 20. februara u 80. godini.
Godinama je Šotra radio u časopisu Sport, a onda je postao jedan od osnivača čuvenog Sportskog žurnala.
U Sportskom žurnalu je uređivao košarkašku rubriku koja je bila najbolja u zemlji. Važilo je pravilo- ako nešto nije bilo objavljeno u Žurnalu bilo je kao da se nije ni dogodilo.
Zahvaljujući Šotri iz Francuske se „javljao“ Šarl Depre, iz Italije Dino Solario, iz Nemačke Dagmar Šreder…Ko pamti Sport pamti i ta imana iza kojih je bio – Danilo Šotra.
Danilo Šotra je bio jedan od onih koji su imali zadovoljstvo da prate naš basket u njegovim zlatnim godinama, da opisuje pobede u raznim finalima, da intervjuiše najveće igračke i trenerske zvezde.
Foto: printscreen
Istaknuti pesnik, prevodilac, pisac za decu, novinar i kulturni poslenik Dragan Mraović preminuo je iznenada 20. marta u 75. godini.
Iza sebe je ostavio impresivan opus od 185 knjiga, od čega su 22 autorske (pet ih je objavljeno na italijanskom jeziku), a ostalo knjige prevoda na italijanski i sa italijanskog, kao i sa francuskog.
U poeziji se oglasio zbirkom "Dolazak u sećanje" (1982) a zatim su usledile knjige "Najbolja pesma" (1991), "Noćas sam sanjao ljubav" (1994), "Timočke nesanice" (1998), "Prah srca" (2006). Objavio je i knjige za decu "Papirne lađe", "Živele male vragolije", "Mali saobraćajni bonton". U javnosti je sa posebnim simpatijama dočekana njegova "Boemska knjiga", koja je imala tri izdanja
Među najznačajnije prevode sa italijanskog izdvajaju se Danteova "Božanstvena komedija", celokupna dela Đakoma Leopardija "Počivaj zauvek umorno srce moje", Bokačov "Dekameron", poema "Oda srpskom narodu" Gabrijela D`Anuncija koju je prvi put preveo u celini na srpski jezik, roman Rafaela Nigra, pesme Pjetra Aretina, Danijela Đankanea i Sandre Pene...
Mraović je radio kao novinar, generalni konzul SRJ u Italiji, profesor italijanskog jezika i književnosti u gimnaziji u Sremskim Karlovcima, docent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Bariju. Obnovio je i vodio "Pesničke novine", bio je predsednik upravnih odbora Udruženja književnika Srbije, Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, KPZ Srbije.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Pisac Milovan Vitezović preminuo je 22. marta u Beogradu u 78. godini.
Vitezović je bio dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti.
Pisao je pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme. Objavio je više od četrdeset knjiga u više od 180 izdanja.
Autor je 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku.Za televiziju je pisao scenarija za drame "Šešir profesora Koste Vujića", i "Snohvatice I i II"; za igrane televizijske serije "Dimitrije Tucović" (8 epizoda), "Pripovedanje Radoja Domanovića" (8 epizoda) i "Vuk Karadžić" (16 epizoda). Pisao je scenarija za igrane celovečernje TV filmove: "Mesto susreta Beograd" i "Srebro na Odisejevom putu" za evropske televizije ORF i ZDF.
Sa Zdravkom Šotrom radio je scenarija po svojim romanima "Lajanje na zvezde (nagrada festivala Herceg Novog i Zlatna novosadska arena).
Dobitnik je brojnih nagrada. Jedan je od priređivača Sabranih dela Sime Milutinovića Sarajlije. Bio je predsednik je Udruženja književnika Srbije.
Foto: sanu.ac.rs
Miroslav Gašić, jedan od naših najistaknutijih hemičara i redovni član Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU preminuo je 29. marta u 90 godini u Beogradu.
Diplomirao je 1959, doktorirao 1964. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a postdoktorske studije završio je pri Vusterskoj fondaciji za eksperimentalnu biologiju, Šrusberi, SAD 1965. i na Kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu gde je studirao od 1965. do 1967. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1985. godine, a za redovnog 1994. Bio je sekretar Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU od 2002. do 2017, član Predsedništva SANU i član Saveta Galerije SANU.
Autor je više od 90 naučnih članaka u međunarodnim naučnim časopisima prvenstveno o prirodnim proizvodima mora (izdvajanje struktura, biološka aktivnost), esencijalnih ulja, organskih reakcija, itd. Za uspešan višegodišnji naučno-istraživački rad dobio je brojne nagrade i priznanja, među kojima su: Okrobarska nagrada grada Beograda (1988); Orden rada sa crvenom zastavom (1988); Medalja Srskog hemijskog društva za trajan i izvanredan dopirnos nauci (1997); Počasni predsednik Srpskog hemijskog društva (2006)
Foto: Informer
Bivši visoki srpski funkcioner i predsednik Predsedništva Republike Srbije Dušan Čkrebić preminuo je 7. aprila u 95. godini.
Učestvovao je kao dobrovoljac na Sremskom frontu, kao i u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije u Trećem kragujevačkom bataljonu Prve proleterske udarne brigade, a iz rata se vratio odlikovan Ordenom za hrabrost i oficirskim činom. Bio je podsekretar u Republičkom sekretarijatu za privredu, pri čemu se posebno bavio energetskim razvojem Srbije, a bio je i predsednik Privredne komore Srbije.
Tokom političke karijere bio je i predsednik Izvršnog veća SR Srbije (1974-1978.), predsednik Skupštine SR Srbije (1978-1982), predsednik CK Saveza komunista Srbije (1982-1984.) i predsednik Srbije (1984-1986.) Čkrebić je nosilac više domaćih i stranih odlikovanja, među kojima Jugoslovenskog ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, kao i najvišeg ordena Srpske pravoslavne crkve Orden Svetog Save prvog stepena.
Foto: printscreen
Arhitekta i dugogodišnji profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Zoran Bulajić preminuo je u 73. godini 18. aprila.
Bulajić je bio je glavni arhitekta nastavka gradnje i uređenja enterijera Hrama Svetog Save, a zaslužan je i za enterijer kripte Hrama Svetog Save.
Projektovao je i realizovao više objekata različitog sadržaja - reprezentativnih i poslovnih objekata, turističko ugostiteljskih, muzeja, izložbenih postavki, trgovačkih i prodajnih prostora, u zemlji i inostranstvu i veći broj jugoslovenskih privrednih izložbi u svetu.
Bio je član arhitektonske sekcije ULUPUDS-a od 1980. godine i predsednik Upravnog odbora ULUPUDS-a od 2000-2004. godine. Bio je član Saveza arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda. Od 2011-2015. godine bio je glavni arhitekta nastavka gradnje i uređenja enterijera Hrama Svetog Save u Beogradu, a bio je zadužen i za enterijer kripte Hrama Svetog Save. Od 2012. godine bio je dekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.
Foto: Tanjug
Novinar i urednik Veselin Vesa Simonović napustio nas je 8. maja u 63. godini života.
Veselin Simonović bio je jedan od najpoznatijih srpskih novinara i urednika.
Bio je urednik u redakcijama „Borbe“, nedeljniku „Vreme“, a potom dugogodišnji urednik dnevnog lista „Blic“.
Od 2020. bio je osnivač, direktor i glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs i direktor lista Nova.
Foto: wikipedia.org
Bivši predsednik Narodne skupštine i jedan od vodećih ljudi Socijalističke partije Srbije, Dragan Tomić preminuo 21. juna u 86 godini života.
Dragan Tomić je 1994. godine sa mesta šefa poslaničke grupe SPS izabran za predsednika republičke Narodne skupštine i na tom mestu ostao do oktobarskih promena 2000. godine.
Rođen je 1936. godine u Prištini, a školovao se u Beogradu. gde je i završio Tehnološko-metalurški fakultet. Po diplomiranju 1962. godine zaposlio se u rakovačkom „Rekordu“ gde je počeo kao inženjer-tehnolog i došao do mesta generalnog direktora. Bio je delegat u SO Rakovica i u Veću opština Skupštine Srbije. Usledila je funkcija predsednika Gradske konferencije SSRN (1986 — 1989). Posle Rekorda zaposlio se u „Jugopetrolu“ na mestu generalnog direktora. Biran je za predsednika Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije. Sa mesta šefa poslaničke grupe SPS izabran je 1994. godine za predsednika republičke Narodne skupštine i na tom mestu ostao do oktobarskih promena 2000. godine. Bio je na mestu Vršioca dužnosti Predsednika Republike Srbije od 23. jula 1997. godine do 29. decembra 1997. godine.
Foto: printscreen
Nekadašnja ministarka Bratislava Buba Morina preminula je 2. avgusta u Nišu u 76. godini.
Rođena je u Nišu, 4. marta 1947. godine, od oca Milana i majke Jelene.
Osnovnu školu Ivo Andrić završila je u Nišu, a zatim gimnaziju Svetozar Marković. Tokom srednjoškolskih dana pokazuje afinitet i interesovanje prema sportu i u toku srednjoškolskih i ranih studentskih dana bila je aktivna kao golman u ženskom rukometnom klubu Železničar Niš. Završila je Pravni fakultet. Svoje prvo radno angažovanje ostvaruje u tadašnjem Niškom SUP-u, a zatim prelaskom u Beograd radi u SIV-u (Saveznom Izvršnom Veću).
Početkom 80-ih godina prelazi u Prištinu i obavlja poslove u Pokrajinskom komitetu Kosova i Metohije. Početkom raspada bivše SFRJ bila je iskreni zagovornik opstanka tadašnje Jugoslavije i te svoje stavove je artikulisala kroz organizaciju "Pokret žena za očuvanje Jugoslavije".
Rasplamsavanjem ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije početkom 90-ih godina i velikim prilivom ratom ugroženog stanovništva na teritoriju Srbije Vlada Srbije imenuje je za Komesara za izbeglice Republike Srbije Radila je na zbrinjavanju preko 700 hiljada prognanih i raseljenih lica. Kasnije je obavljala funkciju Ministra za brigu o porodici u Vladi Republike Srbije. Ratne 1999. godine bila je na funkciji Saveznog ministra za izbeglice i interno raseljena lica i u tom periodu se aktivno bavila dopremanjem humanitarne pomoći Srbiji i SR Jugoslaviji. Poslednji radni angažman bio je na mestu saveznog poslanika u Saveznoj Skupštini SR Jugoslavije. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja za humanitarni rad od kojih treba istaći nagradu “Melina Merkuri” koja je jedno od najvećih priznanja koje dodeljuje Vlada Grčke.
Foto: printskrin/jutjub
Profesor Zoran Krivokapić preminuo je 10. septembra u 68 godini. Bio je vodeći naš stručnjak u oblasti kolorektalne hirurgije i proktologije
Prof. dr sc. med. Zoran Krivokapić, rođen je u Zvečanu 27. avgusta 1955. godine.
Bio je čuveni srpski kolorektalni hirurg, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i načelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike. Takođe, bio je član je Kraljevskog udruženja hirurga Engleske (FRCS).
U Prvoj hirurškoj klinici je uveo veliki broj novih dijagnostičkih metoda i operativnih procedura.
Organizovao je brojne međunarodne projekte i kongrese.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1. novembra 2012. godine, a za redovnog 8. novembra 2018. godine.
Doktor Krivokapić bio je gostujući profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, Keck School of Medicine - SAD, Medicinskom univerzitetu u Krajovi, Rumunija, Medicinskom fakultetu u Nišu, Medicinskom fakultetu u Podgorici, Medicinskom fakultetu u Foči i Medicinskom fakultetu u Skoplju, počasni doktor nauka Medicinskom univerzitetu u Krajovi. Osnivač je Društva koloproktologa Jugoslavije.
Njegov međunaroni ugled potvrđen je izborom za punopravnog člana Engleskog Kraljevskog Koledža hirurga. Bio je član brojnih domaćih i inostranih udruženja i predsednik hirurške sekcije SLD-a, kao i član medicinske akademije SLD-a.
Profesor Krivokapić bio je direktor i generalni sekretar Svetskog udruženja univerzitetskih kolorektalnih hirurga. Takođe je bio Predsednik Evropskog udruženja koloproktologa (ESCP). Član je Američkog koledža hirurga i počasni član Američkog udruženja kolorektalnih hirurga.
Foto: Printscreen You Tube
Profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji Srbijanka Turajlić preminula je 25. septembra iznenada u 76. godini
Srbijanka Turajlić bila je penzionisani vanredni profesor sa Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Krajem devedesetih bila je aktivan član Narodnog pokreta Otpor. Dobitnica je nagrade Osvajanje slobode za 2009. godinu koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić za doprinos pobedi demokratije u Srbiji. Bila je i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004.
Foto: Printscreen/You Tube
Poznata radio-voditeljka i novinarka Gorica Nešović preminula je 6. oktobra u 59. godini.
Početkom devedesetih vodila je emisije na Trećem kanalu.
Vratila se na Studio B, pa kao programska direktorka Radija B92 i voditeljka jutarnjeg programa u Srbiji Dizanje.
Slušaoci Prvog programa Radio Beograda mogli su da prate emisiju Buđenje koju je uređivala i vodila sa prijateljem i kolegom Draganom Ilićem, odakle su se preselili na radio Indeks.
Gorica je autor tri knjige, ima sina Marka.
Rođena je 15. maja 1964. u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Karijeru radijske voditeljke započela je 1982. godine na Studiju B.
Foto: Printscreen
Milovan Mića Danojlić srpski književnik i pesnik, član SANU preminuo je posle kraće bolesti 23. novembra u Francuskoj.
Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga.
Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.
Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.
Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost).
Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.
Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima.
Foto: Youtube printscreeen
Rajko Petrov Nogo, srpski pesnik, esejista i književni kritičar preminuo je 28. novembra u 77 godini.
Poznati srpski esejista rođen u Zagorju, u Hercegovini. Nakon osnovne škole završio je Učiteljsku školu u Sarajevu, diplomirao je Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na sarajevskom Filozofskom fakultetu, a magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Od 2000. godine predaje poeziju i kritiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran je 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004. godine. Član je Udruženja književnika Srbije. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. godine predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Član je prvog saziva Senata Republike Srpske od 1997, a ponovo je izabran 9. aprila 2009. godine.
Dobitnik je 23 nagrade, a do kraja 2007. godine objavio je 52 knjige.
Foto: youtube.com
Latinka Perović jugoslovenska istoričarka i političarka preminula je 12. decembra u Beogradu u 89. godini.
Sa samo 27 godina bila je predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije (AFŽ). Obavljala je dužnost sekretara Saveza komunista Srbije od 1968 do 1972 godine. Perović se posvetila istorijskom istraživanju i postala poznata kao stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.
Od 1976. do 1998. radila je na Institutu za noviju istoriju Srbije.
Foto: printscreen
Dejan Tiago Stanković srpski i portugalski pisac i književni prevodilac preminuo je 21. decembra u 58. godini života.
Rođen je u Beogradu 1965, gde je živeo dok nije diplomirao arhitekturu kojom se potom, kako je naveo u svojoj biografiji nikada nije bavio.
Živeo je i voleo Lisabon, pa je dobio i njihovo državljanstvo, a kako je pisao "gledali su ga kao svog”.
Prema vlastitim rečima spisateljski zanat je naučio od najboljih, prevodeći književna dela.
Objavio sam knjigu pripovedaka „Odakle sam bila, više nisam“ i roman „Eštoril“, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru – naveo je Tiago između ostalog u svojoj biografiji.
Foto: Tanjug/DIMITRIJE GOLL
Dugogodišnji direktor Savezne Uprave carina Savezne Republike Jugoslavije Mihalj Kertes preminuo je 29. decembra u 75. godini života.
Rođen je 29. avgusta 1947. godine u Bačkoj Palanci. Završio je osnovnu i srednju školu, kao i višu „Školu za Upravljanje“, smer socijalni rad, u rodnom gradu.
Počeo je da radi kao socijalni radnik u gradskoj administraciji, postao član Saveza komunista Jugoslavije 1974. Na lokalnom nivou je napredovao do pozicije sekretara gradskog komiteta Saveza komunista, za koga je postavljen 1986. godine.
Kao dugogodišnji direktor Savezne Uprave carina Savezne Republike Jugoslavije, obezbeđivao je logističku i finansijsku podršku za navodno razne tajne operacije tadašnjeg režima
Tokom transformacije Komunističke partije u Socijalističku partiju Srbije, postao je pobornik Miloševićeve politike. Njegov uspon u visoku politiku je počeo tokom Antibirokratske revolucije, ustanka protiv „starog režima“ i podržavajući Miloševićevu politiku - započeo proteste u Bačkoj Palanci i vodio proteste do Novog Sada.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
107. 02. 2026. u 17:31
207. 02. 2026. u 17:31
107. 02. 2026. u 16:34 >> 17:09
207. 02. 2026. u 16:34 >> 17:09
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Najpoznatiji Brazilac u Srbiji čeka dete, ime ima posebno zanjačenje a on i majka Novosađanka su presrećni
31.12.2022
07:00
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da se vode "vrlo dobri razgovori" u vezi sa ratom između Rusije i Ukrajine, navodeći da bi kao rezultat pregovora "nešto moglo da se desi", bez iznošenja dodatnih detalja.
07.02.2026
08:12
Reditelj Srđan Dragojević, danas jedan od glavnih ideologa blokaderskog pokreta, nastavio je da vređa svoje kolege, nazivajući ih "debilima" i "Ćacijima".
07.02.2026
09:03
Blokaderka N. M. iz Novog Pazara "proslavila se" pojavljivanjem na blokaderskim protestima propagirajući "prave vrednosti", ali ubrzo nakon toga pojavile su se njene fotogafije sa marihuanom čime je razotkrivena.
07.02.2026
17:25
Željko Jakovljević, istaknuti blokader iz Kosjerića predstavnik NVO Čisti ljudi za čist Kosjerić, u zagrljaju kod Severine u Hrvatskoj, dok je pre toga javno podržao i hvalio Tonina Piculu pripadnika najgore ustaške jedinice "Crne Mambe".
07.02.2026
17:50
GOSI služba Informera došla je u posed audio snimka sa sastanka plenuma iz kog se jasno vidi da su blokaderi u totalnom rasulu.
07.02.2026
16:44
Koliko Mladen Nenadić laže najbolje govori lažni podatak "o uspešnosti JTOK" u predmetima u kojima postupaju koji je izneo na tribini koja je organizovana kako bi mu se omogućilo da održi konferenciju za štampu.
07.02.2026
14:28
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin poručio je danas na radnom sastanku lokalnih sampouprava iz regiona da Novi Sad predstavlja most povezivanja u regionu.
07.02.2026
17:13
Influenser Jovan Radulović Jodžir sinoć je napustio Exatlon, a društvene mreže usijali su komentari gledalaca koji ne mogu da prežale što je baš on ispao.
07.02.2026
16:30
Influenser Jovan Radulović Jodžir eliminisan je iz Exatlona, a tokom svog učešća pokazao je izuzetnu spretnost, brzinu, borbenost, ali i prepoznatljivi humor.
07.02.2026
15:30
Plavi tim zapevao je poznati hit Baje Malog Knindže nakon pobede u Exatlonu!
07.02.2026
07:26
Član Plavog tima Jovan Ikić još jednom je pokazao fer-plej prema Jovanu Raduloviću Jodžiru tako što mu je rekao da je najspremniji u celom Exatlonu, iako ima blizu 40 godina.
06.02.2026
23:45
Plavi tim je pobedio u borbi za eliminaciju nakon čega su se za život borili takmičari oba tima, a Exatlon je napustio Jovan Radulović Jodžir.
06.02.2026
23:20
Na Informer TV stiže najgledanija ruska serija svih vremena - "Katarina Velika".
07.02.2026
10:34
Prošle sedmice u Informerovoj spektakularnoj emisiji “Na merama” otkrili smo vam kako izgleda kad se okoreli opozicionar Miki Aleksić prepusti gastronomskim užicima, na koji način popularno TV lice Žika Šarenica “krcka” penziju, gde provodi vreme perjanica Đilasove stranke Branko Miljuš, šta kupuje pevač Dragan Kojić Keba…
06.02.2026
09:53
Gledajte Informer TV, sve najvažnije vesti saznaćete prvi!
05.02.2026
13:57
Gosti Info jutra govorili su motivima za bacanje bombe na kuću pop zvezde Zdravka Čolića.
04.02.2026
10:33
Muškarac na zvezdari je napadnu od strane maskiranih osoba i nanete su mu teške telesne povrede udarcima čekićem.
07.02.2026
17:30
Pripadnici policije uhapsili su, pri rutinskoj kontroli saobraćaja, N.R. (38) i A.M. (32), jer su pri pretresu vozila naišli na nedozvoljene supstance i hladno oružje.
07.02.2026
17:29
Ubica koji je ubio Aleksandru Š. u Nišu je uhapšen, kao i njegovi pomagači, ali se za pištoljem kojim je počinio ovo delo i dalje traga.
07.02.2026
17:20
Niška policija u saradnji sa Upravom kriminalističke policije uhapsila je A.M. (44) zvanog Jojka iz sela Moravac zbig nasilničkog ponašanja.
07.02.2026
15:09
Pripadnici policije u Odžacima uhapsili su P.M. (33) zbog sumnje na pokušaj ubistva.
07.02.2026
16:47
Dve osobe teško su ranjene kada je muškarac nožem napao pet osoba u studentskom domu Medicinskog fakulteta u ruskom gradu Ufa.
07.02.2026
14:38
Rusija je noćas prvi put pogodila najveću evropsku električnu trafostanicu od 750 kV u Lavovskoj oblasti, što će se odraziti na snabdevanje strujom u celoj zemlji.
07.02.2026
14:06
Japan intenzivira pripreme za mogući sukob sa Kinom, naročito u svetlu potencijalne krize oko Tajvana.
07.02.2026
13:43
Američka ambasada je saopštila da je u subotu ujutro došlo do kontrolisane eksplozije u centru za „diplomatsku podršku“ koji se nalazi u okviru ambasadnog kompleksa u Bagdadu.
07.02.2026
12:31
Striming platforma Netfliks potvrdila je emitovanje druge setone serije "Finding Her Edge" i najavio nove drame i ljubavne zaplete.
07.02.2026
16:04
Na snimku, koji se munjevito proširio internetom, u kadru su 23 godine mlađa Bojana Radić i njen partner, popularni glumac Vahidin Prelić, dok opis videa glasi: "Tata kad mu kažem da mi je dečko njegovo godište". J
07.02.2026
15:17
Filmovi nosioci 12 nominacija za Oskara i nagrađeni na svetskim festivalima biće premijerno prikazani publici u Beogradu u okviru dvodnevnog događaja FEST Intro, 25. i 26. februara 2026. u Sava centru.
07.02.2026
14:30
Kultni film Radivoja Andrića dobio je neočekivano, ali brutalno tačno čitanje, kroz horoskopske znakove.
07.02.2026
13:45
Italijanska manekenka Vitorija Sereti, devojka holivudske zvezde Leonarda Dikaprija, pojavila se na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara kao nosilac nacionalne zastave i svojom pojavom zasenila čitavu ceremoniju
07.02.2026
12:47
Štenci istražuju svet ustima, pa nije ni čudo što često grickaju sve što im padne pod šapu. Iako je to prirodan deo odrastanja, ponekad može biti opasno po njihovo zdravlje.
07.02.2026
15:40
Brend Balensijaga je ponovo dospeo u centar pažnje zahvaljujući odevnom komadu koji je izazvao lavinu komentara, jakna koja namerno izgleda pohabano, iznošeno i pocepano, a čija cena dostiže oko 805 evra.
07.02.2026
16:14
Mokaisne su najmodernije cipele za proleće ove godine, ne samo zbog stila, već i zbog izuzetne udobnosti koja ih čini savršenim izborom za svaku priliku.
07.02.2026
15:00
Rerna je omiljeni saveznik svake kuhinje, a većinu posla obavlja sama. Zato je korisno poznavati mali trik koji može smanjiti potrošnju električne energije dok pripremate jela.
07.02.2026
13:40
Većina ljudi misli da je pranje kose jednostavan proces, ali frizerka upozorava da često pravimo veliku grešku, zbog čega izgledamo neuredno.
07.02.2026
12:20
Milica Todorović oženjenog partnera N.M. sa kojim je dobila dete upoznala je kada ih je zajednički prijatelj povezao kako bi pevačica od njega kupila automobil.
07.02.2026
09:42
Ni koncert u Rijeci osvedočenog srbomrzca Marka Perkovića Tompsona nije mogao proći bez ustaških pokliča i fašističkih pozdrava.
07.02.2026
09:06
Pevačica Marija Šerifović pružila je podršku Milici Todorović, koja se našla u centru skandala nakon što je u javnost dospela informacija da je otac njenog deteta oženjen.
07.02.2026
17:00
Danas se navršava sedam godina od nezgode u kojoj je Dea Đurđević, voditeljka televizije Pink, zadobila tešku povredu ruke.
07.02.2026
16:19
Voditeljka Jovana Jeremić smatra da je jedini krivac za situaciju u kojoj se našla pevačica Milica Todrović njen oženjeni partner.
07.02.2026
15:51
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar