Novi termin u zakonu - "Prevare u hrani"! Evo gde se najviše prodaju proizvodi sumnjivog kvaliteta i sastava

Ministarstvo poljoprivrede radi na izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane i donošenju Zakona o službenim kontrolama, pa bi trebalo da se uvede i novi termin - prevare u hrani.

Najčešći vid prevare je dodavanje jeftinije sirovine, koja će zameniti skuplju. Aleksandar Adamović, glavni tržišni inspektor kaže da spornih proizvoda ima najviše na pijacama. Svi gledaju da zarade, ali im inspektor poručuje da to strogo rade po zakonu.

U laboratoriji se ispituje kvalitet hrane koju kupujemo u prodavnicama: sastav, da li su svi sastojci navedeni na ambalaži, da li je neki zamenjen, ima li aditiva.

Ispituje se u stvari da li jedemo ono što mislimo da smo kupili ili, još jednostavnije rečeno, da li smo prevareni.

- Najčešći vid prevare u hrani je dodavanje jeftinije sirovine, koja će zameniti skuplju. Recimo, sastav u nekim proizvodima mesa nije onakav kako je deklarisan. Ukoliko je proizvod deklarisan sa 100 odsto junećeg mesa, često se deo tog mesa zamenjuje pilećim - ukazuje Dejan Bosančić iz Centra za ispitivanje namirnica. 

Zahtev za ispitivanje šalje inspekcija, a rade i po nalogu proizvođača ili trgovinskog lanca.

U svetu su prevare sve češće. Evropska komisija izdaje mesečnu statistiku incidenata. Mleko se razblažuje vodom ili se mešaju kravlje i ovčije, u med se dodaje šećerni sirup, u sokove aroma.

Da li potrošači veruju deklaracijama

Potrošači se ne žale na sastav, jer veruju deklaracijama.

Foto: Shuterstock

 

- Jedan sastav ti piše, a drugi ti je unutra, to je samo po sebi sumnjiva stvar. Kažeš mi da se unutra nalazi šećer, a stavio si nešto potpuno drugačije deseto. Možda je neko alergičan na to, moraš to da napišeš. To je stvarno prevara u hrani - upozorava Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva".

Krivotvorenje i namerna zamena supstanci radi sticanja ekonomske koristi – tako je američka vladina agencija za kontrolu hrane definisala pojam "prevare u hrani", koji će se uskoro naći i u našem zakonodastvu.

- Postoji u zakonu jedno načelo sledljivosti. Od prodavca do proizvođača, postoji ceo jedan lanac i mora da se zna ko je od koga nabavio šta i sa kojim sastavom. Ako se uvozi iz inostranstva, iz koje zemlje, carinska deklaracija, sve mora da se zna - naglašava Jovan Ristić.

Vesna Perinčić iz Republičke unija potrošača navodi da ima propusta i da je te propuste utvrdila i Državna revizorska institucija u svom izveštaju od 25. decembra prošle godine.

- Vezano baš za prehrambene, naglašeno je da institucionalni pravni okvir nije u potpunosti uspostavljen u pogledu bezbednosti hrane - ističe Perinčićeva.

Od 2013. Evropska unija ima razvijenu posebnu mrežu koja omogućava državama članicama da razmenjuju informacije i sarađuju u oblasti kršenja zakonodavstva u poljoprivrednom i prehrambenom lancu.

U Srbiji je od januara do oktobra ove godine obavljeno 6.098 inspekcijskih nadzora, a od prehrambenih proizvoda sa tržišta su bili povlačeni šećer i ulje.

Nedavno je tržišna inspekcija uklonila iz prodaje veće količine kafe, šećera i jestivog ulja, ali i cigareta.

Aleksandar Adamović, glavni tržišni inspektor potvrđuje da su cigarete redovno na tom spisku, duvan kao akcizna roba je deo kontrole koju inspekcija redovno sprovodi u cilju suzbijanja sive ekonomije. 

Što se tiče šećera, on je uklonjen u cilju sprečavanja špekulativnih delatnosti, dok su kod ulja bile sporne deklaracije.

- Svi gledaju da zarade, ali je moj savet svima da to rade u domenu koji zakon propisuje - izričit je inspektor.

Foto: Beogradske pijace

 

Gde najviše ima spornih proizvoda

Adamović ističe da spornih proizvoda ima najviše na pijacama. Može da bude sporan zato što ne ispunjava uopšte uslove da se nađe na srpskom tražištu u smislu standarda, kvaliteta, bezbednosti.

Drugi razlog je zato što je švercovan, pa je njegov ulazak na srpsko tržište potpuno nezakonit.

"Sporna roba može da bude i zato što status trgovica nije u skladu sa zakonom. Znači, on ne ispunjava one osnovne uslove u smislu registracije da bi prometovao bilo kojom vrstom robe. Sporni proizvodi, ne možemo reći da su oni i nelegalni. Znači sporni mogu biti i u smislu usaglašenosti i bezbednosti", objašnjava inspektor.

Električna bušilica nebezbedna

Napominje da proizvodi moraju ispunjavati i određene uslove, što se posebno odnosi na električne uređaje, odnosno imati sertifikate i prateću dokumentaciju.

- Za jedan električni proizvod, na primer, može biti komplikovaniji, može biti čak 30 standarda koji taj proizvod mora da ispuni da bi se našao na srpskom ili evroskom tržištu - ističe Adamović.

Kaže da je razočaravajuće što su jednom od onako popularnih trgovinskih lanaca u Srbiji pronašli proizvod koji ne samo da nije usaglašen nego je nebezbedan, a reć je o električnoj bušilici.

- Znači ona proizvodi visok rizik za potrošača ili korisnika tog proizvoda, mogućnost od električnog udara ili nekog drugog oštećenja koje može da nastupi - upozorava inspektor.

U Beogradu mesečno i do 2.600 prijava

Što se tiče informacije da je Europol zaplenio ogromnu količinu različitih vrsta robe kojima je menjan rok trajanja, Adamović navodi da do sada nisu imali takvo iskustvo da je neko promenio rok trajanja.

Takođe, navodi i da mesečno, kada je reč o Beogradu imaju oko 2.000-2.600 prijava i da pokušavaju da odrade ono što je u njihovoj najvećoj moći.Ali, ukazuje i da sve te prijave nisu u njihovoj nadležnosti. 

- Mi u tržišnoj inspekciji imamo negde oko 450 sistematizovanih radnih mesta. Stvarno odličan rezultatje da smo u proteklih godinu dana uspeli 32 novih inspektora da zaposlimo. Nijedna veštačka inteligencija neće uspeti da zameni inspektora i njegov posao - zaključuje Adamović.