U ovom srpskom manastiru kao da je vreme stalo! Ništa se nije promenilo skoro 700 godina

Ovaj srpski manastir ni jedan rat nije mogao da uništi zato što se nalazi u steni. Na obroncima Mokre Gore, ušuškan u šumi između Kosovske Mitrovice, Crne Gore i Novog Pazara, manastir Crna Reka ostao je zaštićen od svih potencijalnih napadača.

Neverovatno je da je ovakav manastir, na ovako nepristupačnom mestu, sagrađen pre čak 700 godina. Iako se ne zna pouzdano ko je ktitor manastira, pretpostavlja se da je neko iz dinastije Nemanjić, u periodu između 13. i 14. veka.

Manastir Crna Reka posvećen je Svetim Arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Kao celina predstavlja nepokretno kulturno dobro, kao i spomenik kulture od velikog značaja. Crna Reka je muški manastir, aktivan je i o njemu brinu monasi.

Vreme gradnje

Najpreciznije datiranje manastira dao je Stojan Novaković. Po njegovim rečima manastir je na ovom mestu postojao još od ranog 13. veka, a tvrdi da je crkvu u Crnoj Reci sazidao arhiepiskop Danilo. Ako je podatak o ktitoru tačan, onda bi manastir morao biti sazidan u prvoj polovini 14. veka. Ipak, narodno predanje vezuje izgradnju ovog manastira za period posle Kosovske bitke.

O istoriji manastira gotovo i da nema podataka sve do druge polovine 17. veka. Šta se na ovom mestu događalo od 14. do 17. veka, možemo samo da pretpostavljamo. Prema nekim podacima ikonostast datira sa samog početka 17. veka, odnosno za godinu 1601. u vreme igumana jermonaha Đenadija.

Foto: wikipedia.org

Priča o pećini gde se nalazi manastir možda je interesantnija od same istorije bogomolje. Naime, u ovoj steni podvizao se veliki srpski čudotvorac Joanikije Devičanski. Kada je otkriven, on je pobegao i sakrio se od ljudi u šume Drenice gde je produžio svoj bogougodni život. Svoj život završio je na mestu gde se sada nalazi Devič.

Crna Reka bila je centar pismenosti

Dozvola za otvaranje škole u manastiru Crna Reka dobijena je od turskih vlasti 1891. godine u vreme kada je pop Jerotije Stanić bio nastojatelj. Podaci govore da je škola počela sa radom 1898. godine, a njen prvi upravnik bio je pop Pavle Stanić koji je bio Jerotijev sin. Deca koja su pohađala ovu školu tu su i živela; funkcionisala je slično internatu.

Prema nekim svedočenjima, veliki broj ljudi obrazovao se u Crnoj Reci i pre otvaranja ove škole. Obrazovanje omladine vršili su sveštenici i kaluđeri koji su bili pod konstantnom prismotrom turskih zulumćara.

Foto: wikipedia.org

Biblioteka i prepisivačka škola manastira Crna Reka

O biblioteci ovog manastira vekovima su brinuli monasi i sveštenici. Manastir je posedovao bogatu biblioteku i rukopisanih i štampanih knjiga, uglavnom bogoslužbene tematike. Prema rečima Giljferdiga, najviše je bilo mineja, službenika i oktoiha.

 

 

Freske

U manastiru se čuva najdragoceniji srpski freskopis iz 16. veka. Ktitor živopisa i donator slikara manastira Crna Reka bio je bogati vlastelin Nikola koji je naslikan u prirodnoj veličini na zapadnom zidu niše. Ipak, najveće blago manastira predstavljaju svete i celebne mošti prepodobnog Petra Koriškog, srpskog podvižnika iz 13. veka. Njegovo sveto i čudotvorno telo preneto je u ovaj manastir negde u 16. veku.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.