NOVA MEDITERANSKA dijeta! NUTRICIONISTA otkriva SVE što treba da znate o TRENDOVIMA za stolom! (RECEPTI)

Svako može da se izbori sa svojim lošim navikama u ishrani, kaže nutricionista Branka Mirković i objašnjava šta je trenutno aktuelno u zdravoj ishrani...

Prejedanje i pothranjenost neki su od najvećih problema u svetu, a oktobar, kao mesec pravilne ishrane (i 16. oktobar, kao Svetki dan hrane) je podsetnik da svako može da se izbori sa lošim navikama u ishrani, kao i sa problemom bacanja hrane. Podsetnik i da treba jesti svesno i birati hranu prema realnim nutritivnim potrebama, kao i finansijskim mogućnostima, kaže nutricionista Branka Mirković i objašnjava koji su trendovi aktuelni u zdravoj ishrani. 

Pandemija gojaznosti 

- Svi parametri govore da mi kao nacija imamo problem sa ishranom. Mladi se sve gore hrane, neredovno, uglavnom je to brza i loša hrana, gazirani kola sokovi, grickalice... Gojazni su jer ne unose nutritivno kvalitetnu hranu, izbor povrća je veoma sužen, voće jedu retko, kao i kuvanu hranu. Srednja generacija se hrani usput, obroci ne postoje, nema svesti o količini obroka, broju kalorija, masnoći, količini šećera i soli koju unesu. Stari se retko hrane u skladu sa svojim godinama i zdravstvenim stanjem, a najčešće ih skromni budžet usmerava na pogrešnu ishranu - kaže Branka Mirković. 

Foto: Shutterstock

S druge strane mnogo se piše i razgovara o hrani, dodaje naša sagovornica, ali se često prihvataju pogrešne ili nepotpune informacije o zdravoj ishrani i dijetama.

- Pogrešno se daju saveti gojaznim ljudima, oni prihvataju da se hrane kao vegani ili vegetarijanci često ne znajući razliku između ta dva načina ishrane, biraju proteinsku ishranu, razne šejkove i slično - navodi nutricionista. 

Porcije prema uzrastu 

Prema rečima naše sagovornice, moramo se vratiti osnovima pravilne ishrane, a istraživanja kažu da je to mediteranska. U poslednje vreme se najviše govori i o novoj mediteranskoj ishrani, koja u odnosu na tradicionalnu uključuje više mesa.   

- Međunarodna istraživanja su dokazala da je nova mediteranska ishrana najzdravija. Ona promoviše da se crveno meso jede jednom, najviše dva puta nedeljno, kao i živinsko meso, dva dana nedeljno treba jesti ribu, a dva dana treba da budu bezmesna. Količine mesa i ribe, kao i ostalih proteina iz mlečnih proizvoda su manje nego dosad, zastupljeno je više različitog povrća, termički obrađenog, kiselog ili turšije, kao i svežeg kao salata... Prisutne su manje količine mahunarki i integralnih proizvoda u okviru svakog obroka, kao i voćne užine uz malo suvog i jezgrovitog voća, oraha, lešnika, badema i drugih semenki - navodi Branka.

Foto: Shutterstock

Ishrana treba da bude prilagođena uzrastu, polu, godinama, psihofizičkim naporima, zdravstvenom stanju.  

- Rešenja su jednostavna, nije mnogo ni naporno ni komplikovano, često postoje pogrešni zaključci da je zdrav način ishrane skup, da je komplikovano pripremati obroke i užine, da svi u kući treba da se se hrane isto! Mogu da se hrane slično, ali porcije moraju da se razlikuju. Deca i mladi u razvoju treba da jedu nakon buđenja i preporučuju se tri obroka i dve užine. Odrasli treba da jedu tek kada ogladne, oko 10-11 sati, manji obrok, uglavnom voće i povrće s malo orašastih plodova, do glavnog obroka kada stignu kući - poručuje nutricionista.

RECEPTI: 

Foto: Shutterstock

Čorba od pečuraka

Sastojci: pakovanje pečuraka, crni luk, šargarepa, stabljika celera, 4 čena belog luka, šolja žitarica po izboru, beli luk u prahu, majčina dušica, origano, lovorov list, šolja belog vina, 5 šolja bujona od povrća, pola šolje smrznutog graška, so, biber, ulje.
Priprema: Zagrejte ulje u velikom loncu na srednjoj vatri. Dodajte pečurke, luk, šargarepu, celer i beli luk. Dinstajte dok povrće ne omekša desetak minuta. Dodajte žitarice u lonac i kuvajte par minuta. Začinite belim lukom u prahu, timijanom, origanom, lovorovim listom, solju i biberom. Sipajte belo vino i kuvajte nekoliko minuta dok ne ispari, dodaje bujon, pustite da provri, pa na tihoj vatri kuvajte čorbu dok žitarice ne omekšaju, 20-25 minuta. Dodajte smrznuti grašak i kuvajte minut-dva. Posolite i pobiberite po ukusu.

Foto: Shutterstock

Zapečena testenina sa piletinom

Sastojci: 3 šolje nekuvane testenine, kašika maslinovog ulja, pileći file, mali luk, mala žuta paprika, mala crvena paprika, 8 čeri paradajza, četvrtina šolje zelenih maslina, majčina dušica, kašičica rendane kore limuna, mlevena crvena paprika, po četvrtina šolje rendanog pekorina i padana.
Priprema: Skuvajte testeninu da bude al dente. Zagrejte ulje u tepsiji za pečenje i propržite piletinu isečenu na trake dok ne porumeni, od tri do pet minuta. Dodajte luk, seckane paprike, čeri paradajz, masline, majčinu dušicu, koru limuna i mlevenu papriku. Dinstajte dok luk dok ne porumeni, oko pet minuta, i sklonite s vatre. Dodajte testeninu, pospite rendanim sirom i pecite u zagrejanoj rerni dok se sir ne istopi i ne porumeni, oko 15 minuta. 

Foto: Shutterstock

Čokoladna torta bez brašna

Sastojci: 200 g crne čokolade (70 odsto kakaoa), pola šolje ekstradevičanskog maslinovog ulja, 200 g smeđeg šećera, 5 velikih jaja, kašičica ekstrakta vanile, prstohvat soli, 4 kašike kakaoa, kašičica espreso kafe. 
Priprema: Istopite seckanu čokoladu i maslinovo ulje na laganoj vatri. Ostavite da se ohladi nekoliko minuta, stavite u posudu za mućenje, dodajte šećer i dobro umutite. Dodajte jaja, jedno po jedno, vanilu, so, kakao i espreso i sve sjedinite. Sipajte čokoladnu mešavinu u kalup za pečenje obložen papirom za pečenje i pecite na 180 stepeni od 25 do 28 minuta. Kad se prohladi, pospite tortu kakao prahom. Ovaj desert se lepo slaže sa sladoledom od karamele, struganom čokoladom i tostiranim lešnicima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.