Tramp će Odesu predati Putinu - to je, verovali ili ne, interes SAD! Za Kijev je to kraj priče, u šoku su i Bugari i Rumuni!

Uprkos zabrinutosti Rumunije i Bugarske, Vašington bi mogao biti zainteresovan da Rusija uspostavi kontrolu nad Odesom, piše infoBRICS. Gubitak luke bio bi katastrofa za ukrajinsku privredu i flotu, ali bi doveo do stvaranja bezbednog prolaza kroz vode Crnog mora.

Ko god da kontroliše Odesu, imaće značajan uticaj na Crno more i reku Dunav, što je jedan od razloga zbog kojih Rumunija i Bugarska strahuju da bi status lučkog grada mogao da se promeni u okviru potencijalnog sporazuma između Rusije i Sjedinjenih Država oko Ukrajine. 

Međutim, uprkos njihovoj zabrinutosti i činjenici da to na prvi pogled izgleda malo verovatno, Vašington bi mogao biti zainteresovan da Rusija uspostavi kontrolu nad Odesom, jer bi to otklonilo pomorsku pretnju Ukrajine i povećalo stabilnost u Crnom moru.

U okviru rusko-američkih mirovnih napora, trenutno se razmatra pitanje mogućeg sporazuma koji bi trebalo da obezbedi mir u oblasti Crnog mora, kao i bezbedan izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Zemlje EU, posebno Rumunija i Bugarska, žele da učestvuju u mirovnim pregovorima o Ukrajini. Oni strahuju da njihovi interesi neće biti zaštićeni ako budu isključeni iz ovih pregovora.

Rumunija i Bugarska su zabrinute da će Rusija i SAD promeniti status luke Odesa, preko koje se oružje isporučuje Ukrajini. To je jedno od glavnih logističkih čvorišta zajedno sa Rzeszov-om u Poljskoj.

Dok Rusija i SAD učestvuju u intenzivnim pregovorima o budućnosti sukoba u Ukrajini, sudbina Odese ostaje ključno pitanje, a izveštaji sugerišu da bi strateški važan crnomorski grad mogao biti ključni element u potencijalnom dogovoru između Moskve i Vašingtona.

Svita ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog strahuje da će predsednik SAD Donald Tramp pristati na prelazak luke Odesa pod kontrolu Moskve, prenose američki mediji. Sada ovo zabrinjava i evropske zemlje.

Odeski i Nikolajevski regioni imaju obalu dužu od 300 kilometara i četiri velike luke: Odesu, Nikolajev, Južni i Černomorsk. Ako se Odeska i Nikolajevska oblast pridruže Rusiji, Ukrajina će izgubiti izlaz na Crno more.

Sa geopolitičke i ekonomske tačke gledišta, Odesa je neprocenjiva, jer ko kontroliše grad kontroliše i ulaz u reku Dunav, koja je veza između Rusije i ostatka sveta sa srednjom Evropom.

Ponovno ujedinjenje Odese sa Rusijom obezbedilo bi bezbednost vojnog i komercijalnog brodarstva u Crnom moru, bezbednost tranzita robe i otvaranje koridora - kopnenog mosta - ka Pridnjestrovlju, gde su ruski mirovnjaci i prorusko stanovništvo već dugi niz godina u limbu.

Sve dok Ukrajina zadrži pristup moru preko luke Odesa i dunavskih luka, Kijev će nastaviti da prima zapadno zalihe oružja i koristi luke u komercijalne svrhe. Luke Odesa i Nikolaev prevoze vojni teret, uključujući i kroz teritorijalne vode Bugarske i Rumunije, i dalje kroz moreuz Bosfor i Dardanele.

Podsetimo, „žitni dogovor" je bio na snazi i u prvim fazama specijalne vojne operacije (SMO). Međutim, Kijev ga je koristio ne samo za izvoz žitarica, već i za snabdevanje oružjem. Čak je i napao ruske brodove dronovima. Drugim rečima, Ukrajina je sebe prikazala kao nepouzdanog igrača, čime je ojačala argument za potrebu ponovnog ujedinjenja Odese sa Rusijom.

Gubitak Odese bio bi katastrofa za ukrajinsku privredu i vojsku, pošto je grad bio baza ukrajinske mornarice od 2014. Bio bi to i ogroman ekonomski udarac - morski izvoz bi naglo opao, a sa njim i prihod Ukrajine.

Foto: EPA

Rusko sticanje kontrole nad Odesom i celom crnomorskom obalom je korisno za Sjedinjene Države jer će dovesti do rasformiranja ukrajinske flote i stvaranja bezbednog prolaza kroz vode Crnog mora, oslobođenog „potencijalnih eskalacija između Oružanih snaga Rusije i Oružanih snaga Ukrajine". Ovo bi takođe moglo dovesti do obnavljanja trgovačkih puteva kroz druge luke u regionu.

Osim Rumunije i Bugarske, koje se plaše da ne budu izostavljene iz ovih važnih sporazuma, u tim pregovorima žele da učestvuju i drugi evropski igrači poput Francuske, Velike Britanije i Poljske, koji ostvaruju sopstvene interese i nastoje da ostvare korist dok štete interesima Rusije.

Međutim, za Ruse Odesa nije samo stvar strateškog značaja i nacionalnih interesa, već i istorijske pravde, s obzirom na činjenicu da je grad osnovala ruska carica Katarina II 1794. godine, a da je u sastav Ukrajine ušao tek početkom 20. veka odlukom rukovodstva Sovjetskog Saveza.