Kako se približava 80. godišnjica Dana pobede, odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da proglasi humanitarno primirje od 8. do 11. maja izazvala je snažne reakcije u svetskoj javnosti.
Zapadni komentari: oprez, priznanje i pokušaji umanjivanja značaja
Britanski Telegraf ovu odluku opisuje kao „paradni gest“, ali priznaje da je Kremlj tim potezom preuzeo ideološku inicijativu od Kijeva i Vašingtona. List navodi da će trodnevna pauza poslužiti kao „test iskrenosti“ ukrajinskih vlasti kada je reč o mirovnim namerama.
Tajms ide korak dalje, ističući da primirje za Moskvu neće biti vreme „besposličarenja“, već strateški predah koji će ruska strana iskoristiti racionalno i taktički. NATO, primećuje list, za sada ne reaguje — tišina koja možda govori više od reči.
Gardijan ukazuje na povezanost međunarodne dinamike sa unutrašnjom političkom tenzijom u SAD. List smatra da je primirje tempirano u trenutku kada Donald Tramp zaoštrava retoriku i da Moskva pokušava da iskoristi podele u Vašingtonu. Politiko, u sličnom tonu, navodi da je reč o „gestu dobre volje“, ali uz ozbiljne političke zahteve — pre svega priznavanje teritorijalnih realnosti i ograničavanje aktivnosti NATO-a.
Francuski Figaro naglašava simboličku dimenziju – Putin, pišu oni, „deluje komotno“, dok je Tramp navodno popustio. Posebnu pažnju privlači prisustvo kineske delegacije na Paradi pobede, koje list opisuje kao „diplomatski naklon Pekingu“.
Žurnal di Dimanš ističe da je Bela kuća formalno spremna da podrži trajni prekid vatre, ali i da je Moskva jasno poručila da će, u slučaju kršenja dogovora, „odgovoriti na adekvatan način“. U tekstu se dodaje da Rusija ostaje otvorena za direktne pregovore.
Foto: Tanjug/AP
Sever Evrope i Azija: balans i tihi optimizam
Norveški poslovni portal E24 fokusira se na telefonski razgovor Putina i Trampa, koji je prema saopštenju Bele kuće bio „pozitivan“. Analitičari spekulišu da bi Moskva mogla ciljati na ekonomsko popuštanje i eventualno ublažavanje sankcija, a pominje se i potencijalna uloga Norveške kao posrednika, s obzirom na njeno članstvo u NATO-u i geografski položaj.
Dagbladet, norveški dnevnik, razmatra bezbednosne implikacije za Skandinaviju. Putinovu izjavu da je primirje „gest dobre volje“ pred Dan pobede tumače kao signal stabilizacije. Danska je zvanično podržala trodnevni prekid vatre, a u analizi se razmatra kako bi ovo moglo uticati na odbrambene strategije u severnoj Evropi.
Kineski Global tajms odluku Moskve naziva „pragmatičnim potezom“ i povezuje je sa najavljenom posetom predsednika Sija Đinpinga Rusiji. Kineski komentatori ocenjuju da Zapad deluje iscrpljeno i nejedinstveno, dok Rusija pokazuje „stratešku fleksibilnost“. Poruka je jasna — ovo je izazov globalnoj hegemoniji u trenutku njenog zamora.
Indijski Hindustan tajms nudi najoptimističniju sliku: primirje se tumači kao „retka šansa za humanitarne koridore“, ali i kao politički kapital za Rusiju u zemljama globalnog juga. List sugeriše da bi to moglo imati i pozitivan efekat na stabilnost cena nafte.
Američki mediji: razočaranje i sumnje
Vašington post prenosi da je američka administracija nezadovoljna, jer smatra da je trodnevni prekid sukoba „nedovoljan“ i insistira na najmanje 30 dana. List piše da je Tramp, koji se ranije nudio kao posrednik, sve frustriraniji i preti povlačenjem iz posredničke uloge.
Njujork tajms ostaje pri svojoj tradicionalno skeptičnoj liniji – primirje vidi kao ruski manevar usmeren ka sopstvenim interesima, bez iskrenih mirovnih namera, ali sa težnjom ka „dubljim bezbednosnim ciljevima“.
Volstrit žurnal prenosi da ukrajinska strana ne veruje u kratkoročne pauze, ali navodi i da obe strane mogu iskoristiti ovu priliku – Rusija za konsolidaciju položaja, a Ukrajina za jačanje protivvazdušne odbrane.
Nemački mediji: prvi znak deeskalacije?
Di Velt u ovom potezu vidi mogući početak deeskalacije, iako upozorava na izostanak bilo kakvih verifikacionih mehanizama. List ostavlja prostor za umereni optimizam, naročito ako bi u proces bili uključeni Kina i Indija.
Bild, u svom prepoznatljivom stilu, piše: „Putinov mini-mir razbesneo Trampa“. U tekstu se ističe da je Moskva jasno upozorila na posledice kršenja primirja, ali i pokazala spremnost na dijalog.
Podsetimo, Kremlj je 28. aprila objavio humanitarno primirje povodom 80 godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu, koje je na snazi od 8. do 11. maja. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio je rusku inicijativu, zahtevajući trenutni i potpuni prekid rata.
Šta sledi nakon 11. maja — ostaje neizvesno. Dok Zapad traži produžetak, a Kina i Indija opipavaju teren za potencijalnu pregovaračku platformu, Putinov potez ostaje kao momenat koji je — makar nakratko — naterao sve strane da zastanu i preispitaju svoje pozicije.
Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da su pokušaji zapadnih političara da ponize bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera licemerni, ističući da se istovremeno veličaju nacisti poput ukrajinskog saradnika SS divizije Jaroslava Hunke, koji je prošle godine dobio ovacije u kanadskom parlamentu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je brazilskom predsedniku Luisu Inasiju Luli da Silvi reizbor na funkciju šefa države, ističući njegov ogroman doprinos jačanju strateškog partnerstva Moskve i Brazilije.
Rusija ima ukupan javni dug od svega 17,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je u Italiji zaduženost dostigla gotovo 140 odsto, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, optuživši evropske vlasti da su sopstvenim ekonomskim odlukama dovele države u ozbiljne probleme.
Evropske kompanije nisu želele da napuste rusko tržište, ali su mnoge bile primorane da to učine pod pritiskom svojih vlada, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.
Predsednik Finske Aleksander Stub jedan je od glavnih kandidata za predstavnika Evrope u mogućim mirovnim pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, piše nemački Berliner cajtung.
Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da teritorije koje je Ukrajina izgubila tokom rata ne pripadaju Kijevu, već predstavljaju istorijske ruske zemlje.
Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Ilon Mask, vlasnik kompanije Spejs eks, ponovo omogućio Ukrajini pristup satelitskom sistemu Starlink, čije je ograničavanje ozbiljno otežalo komunikaciju ukrajinskih snaga i upotrebu borbenih dronova, prenosi Rojters.
Evropski lideri mogli bi uskoro da započnu direktne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ponude mu dva moguća rešenja za završetak rata u Ukrajini.
Američki izaslanik Stiv Vitkof predao je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu paket predloga za okončanje rata u Ukrajini, koji uključuje bezbednosne garancije po uzoru na član 5 NATO, delimično energetsko primirje i obustavu borbenih dejstava u Crnom moru.
Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je posebnu zahvalnost prvoj dami Sjedinjenih Američkih Država Melaniji Tramp zbog njenog angažovanja na ponovnom spajanju dece sa porodicama razdvojenim tokom rata u Ukrajini.
Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.
Vršilac dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić gost je emisije "Kolegijum" na Informer TV gde otvoreno govori o daljim potezima i budućoj političkoj borbi nakon jučerašnjih izbora.
U jednom noćnom klubu u Dubaiju osvanula je šokantna video poruka kojom se vođa "kavačkog" klana obraća doskorašnjem predsedniku, sada lideru opozicije Aleksandru Vučiću i slavi pobedu blokadera na izborima u Srbiji.
Ilija Srdanović, prvi na blokaderskoj listi koja je pobedila na oktobarskim izborima, po svoj prilici namera da se izvinjava političkom Sarajevu i političkom Zagrebu.
Marko Simov se oglasio na svom Instagram profilu i u emotivnom tekstu objasnio šta zaista predstavlja politika Aleksandra Vučića i zašto je borba za Srbiju iznad svakog uličarskog mešetarenja.
Sonja Biserko, osvedočena antisrpkinja i ideolog blokadera, jedna od najglasnijih promoterki takozvane Studentske liste, već je otkrila u kom smeru će se kretati blokaderska politika sada kada su se dokopali fotelja.
Član Glavnog odbora SNS Janko Langura oglasio se na svom Instagram nalogu uz snimak koji prikazuje haos i teror koji su blokaderi napravile nakon proglašenja izbornih rezultata.
Zbog napada na zgradu televizije Informer i promene programske šeme, emitovanje večerašnje epizode najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija je odloženo, a na programu naše televizije do daljnjeg će se emitovati specijalni program.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. oktobra obeležavaju praznik Svete Petke, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u našem narodu. Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji i verovanja, a posebnu simboliku ima veče uoči same svetkovine.
Lukovska Banja, smeštena na obroncima Kopaonika, sve je privlačnija destinacija za odmor, zahvaljujući toplim termalnim vodama, prelepoj prirodi i povoljnom smeštaju, koji se može pronaći već od oko 20 evra po noćenju.
Pripadnici policije u Sopotu uhapsili su u subotu uveče M. Z. (61) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, nakon što je u alkoholisanom stanju brutalno pretukao svoju majku R. Z. (83).
Cetinjaninu Vladislavu Paju Jabučaninu, privremeno je oduzeto 11 automobila i 26 umetničkih slika, a zabranjeno mu je raspolaganje zemljištem u katastarskoj opštini Konak, ukupne površine 13.411 kvadratnih metara, i suvlasničkim udelom od 1/20 u garaži površine 349 kvadrata.
Beogradska policija intenzivno traga za trojicom nepoznatih razbojnika koji su tokom vikenda u Surčinu opljačkali baku, odnevši joj veliku sumu novca, zlatni nakit, ali i psa.
Lazar Ristovski jedan je od najprepoznatljivijih glumaca domaće kinematografije, igrao je u kultnim filmovima, oprobao se kao reditelj, producent i pisac, a njegov životni put obeležili su veliki snovi, upornost i ljubav prema umetnosti.
Iza nekih holivudskih promašaja stoje desetine ili čak stotine miliona dolara gubitaka, pogrešne odluke producenata, skupi nastavci koji nikome nisu bili potrebni i filmovi u koje su studiji uložili ogromne pare, a publika ih nije prihvatila.
Dugometražni igrani film "Saligia" reditelja Petra Ristovskog imaće domaću premijeru 30. novembra u MTS dvorani, dok će se od 4. decembra naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije.
Stare komode, trpezarijski stolovi i masivni ormari nose sentimentalnu vrednost. Godine upotrebe ostavljaju ožiljke, a jedno pogrešno čišćenje može nepovratno da ih ošteti. Uz samo nekoliko trikova, vaš omiljeni drveni komad može zasijati punim sjajem.
U braku su od 2005. godine, redovno se pojavljuju na važnim državnim događajima i žive u jednoj od najpoznatijih rezidencija na svetu. Međutim, iza zatvorenih vrata Bele kuće, život Donalda i Melanije Tramp navodno izgleda znatno drugačije od idilične slike koju javnost ima o jednom predsedničkom paru.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari