Kako se približava 80. godišnjica Dana pobede, odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da proglasi humanitarno primirje od 8. do 11. maja izazvala je snažne reakcije u svetskoj javnosti.
Zapadni komentari: oprez, priznanje i pokušaji umanjivanja značaja
Britanski Telegraf ovu odluku opisuje kao „paradni gest“, ali priznaje da je Kremlj tim potezom preuzeo ideološku inicijativu od Kijeva i Vašingtona. List navodi da će trodnevna pauza poslužiti kao „test iskrenosti“ ukrajinskih vlasti kada je reč o mirovnim namerama.
Tajms ide korak dalje, ističući da primirje za Moskvu neće biti vreme „besposličarenja“, već strateški predah koji će ruska strana iskoristiti racionalno i taktički. NATO, primećuje list, za sada ne reaguje — tišina koja možda govori više od reči.
Gardijan ukazuje na povezanost međunarodne dinamike sa unutrašnjom političkom tenzijom u SAD. List smatra da je primirje tempirano u trenutku kada Donald Tramp zaoštrava retoriku i da Moskva pokušava da iskoristi podele u Vašingtonu. Politiko, u sličnom tonu, navodi da je reč o „gestu dobre volje“, ali uz ozbiljne političke zahteve — pre svega priznavanje teritorijalnih realnosti i ograničavanje aktivnosti NATO-a.
Francuski Figaro naglašava simboličku dimenziju – Putin, pišu oni, „deluje komotno“, dok je Tramp navodno popustio. Posebnu pažnju privlači prisustvo kineske delegacije na Paradi pobede, koje list opisuje kao „diplomatski naklon Pekingu“.
Žurnal di Dimanš ističe da je Bela kuća formalno spremna da podrži trajni prekid vatre, ali i da je Moskva jasno poručila da će, u slučaju kršenja dogovora, „odgovoriti na adekvatan način“. U tekstu se dodaje da Rusija ostaje otvorena za direktne pregovore.
Foto: Tanjug/AP
Sever Evrope i Azija: balans i tihi optimizam
Norveški poslovni portal E24 fokusira se na telefonski razgovor Putina i Trampa, koji je prema saopštenju Bele kuće bio „pozitivan“. Analitičari spekulišu da bi Moskva mogla ciljati na ekonomsko popuštanje i eventualno ublažavanje sankcija, a pominje se i potencijalna uloga Norveške kao posrednika, s obzirom na njeno članstvo u NATO-u i geografski položaj.
Dagbladet, norveški dnevnik, razmatra bezbednosne implikacije za Skandinaviju. Putinovu izjavu da je primirje „gest dobre volje“ pred Dan pobede tumače kao signal stabilizacije. Danska je zvanično podržala trodnevni prekid vatre, a u analizi se razmatra kako bi ovo moglo uticati na odbrambene strategije u severnoj Evropi.
Kineski Global tajms odluku Moskve naziva „pragmatičnim potezom“ i povezuje je sa najavljenom posetom predsednika Sija Đinpinga Rusiji. Kineski komentatori ocenjuju da Zapad deluje iscrpljeno i nejedinstveno, dok Rusija pokazuje „stratešku fleksibilnost“. Poruka je jasna — ovo je izazov globalnoj hegemoniji u trenutku njenog zamora.
Indijski Hindustan tajms nudi najoptimističniju sliku: primirje se tumači kao „retka šansa za humanitarne koridore“, ali i kao politički kapital za Rusiju u zemljama globalnog juga. List sugeriše da bi to moglo imati i pozitivan efekat na stabilnost cena nafte.
Američki mediji: razočaranje i sumnje
Vašington post prenosi da je američka administracija nezadovoljna, jer smatra da je trodnevni prekid sukoba „nedovoljan“ i insistira na najmanje 30 dana. List piše da je Tramp, koji se ranije nudio kao posrednik, sve frustriraniji i preti povlačenjem iz posredničke uloge.
Njujork tajms ostaje pri svojoj tradicionalno skeptičnoj liniji – primirje vidi kao ruski manevar usmeren ka sopstvenim interesima, bez iskrenih mirovnih namera, ali sa težnjom ka „dubljim bezbednosnim ciljevima“.
Volstrit žurnal prenosi da ukrajinska strana ne veruje u kratkoročne pauze, ali navodi i da obe strane mogu iskoristiti ovu priliku – Rusija za konsolidaciju položaja, a Ukrajina za jačanje protivvazdušne odbrane.
Nemački mediji: prvi znak deeskalacije?
Di Velt u ovom potezu vidi mogući početak deeskalacije, iako upozorava na izostanak bilo kakvih verifikacionih mehanizama. List ostavlja prostor za umereni optimizam, naročito ako bi u proces bili uključeni Kina i Indija.
Bild, u svom prepoznatljivom stilu, piše: „Putinov mini-mir razbesneo Trampa“. U tekstu se ističe da je Moskva jasno upozorila na posledice kršenja primirja, ali i pokazala spremnost na dijalog.
Podsetimo, Kremlj je 28. aprila objavio humanitarno primirje povodom 80 godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu, koje je na snazi od 8. do 11. maja. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio je rusku inicijativu, zahtevajući trenutni i potpuni prekid rata.
Šta sledi nakon 11. maja — ostaje neizvesno. Dok Zapad traži produžetak, a Kina i Indija opipavaju teren za potencijalnu pregovaračku platformu, Putinov potez ostaje kao momenat koji je — makar nakratko — naterao sve strane da zastanu i preispitaju svoje pozicije.
Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da su pokušaji zapadnih političara da ponize bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera licemerni, ističući da se istovremeno veličaju nacisti poput ukrajinskog saradnika SS divizije Jaroslava Hunke, koji je prošle godine dobio ovacije u kanadskom parlamentu.
Direktor CIA Džon Retklif došao je u Moskvu sa upozorenjem Rusiji da ne pokušava vojnu eskalaciju protiv Litvanije, Letonije i Estonije, članica NATO, piše Politko.
Direktor CIA Džon Retklif možda je u Moskvu stigao sa mnogo tvrđom porukom od prethodnih američkih izaslanika – upozorenjem ruskom rukovodstvu da ne ide predaleko u eskalaciji jer bi posledice po samu Rusiju mogle da budu ozbiljne, ocenio je bivši premijer Švedske Karl Bilt.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim vladi daje pravo da uvede privremenu državnu upravu nad kritičnom infrastrukturom ukoliko privatni vlasnici ne uspeju da je zaštite od napada dronovima ili je posle udara ne obnove dovoljno brzo.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je tokom razgovora sa direktorom CIA Džonom Retklifom odbio američke predloge za mirovno rešenje i mogućnost opšteg prekida vatre tokom 2026. godine, uz poruku da će Rusija na nove ukrajinske operacije odgovoriti „trostruko snažnije“.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je pristao da tokom dva dana povezana sa posetom direktora CIA Džona Retklifa ne budu izvođeni masovni vazdušni udari na Kijev i okolinu, pod uslovom da Ukrajina u istom periodu ne napada Moskvu i severozapad Rusije, uključujući Sankt Peterburg.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je tri ukaza čiji sadržaj nije javno objavljen upravo na dan iznenadne posete direktora CIA Džona Retklifa Moskvi, što je odmah pokrenulo spekulacije o tome šta se nalazi u dokumentima označenim brojevima 605, 606 i 607.
Ruski raketni udar na područje Borispolja dok se nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nalazio u Kijevu predstavlja „jasnu uvredu Nemačkoj“, ocenio je dopisnik nemačkog Velta Kristof Vaner.
Ruske snage izvele su tokom noći novi talas udara na ciljeve širom Ukrajine, a eksplozije i požari zabeleženi su u Dnjepropetrovsku, Harkovu, Černigovu i Zaporožju, dok je vazdušna uzbuna proglašavana u nizu regiona.
Ukrajinska kampanja za vojnu i logističku izolaciju Krima troši ogromne količine dronova i drugih sredstava, a predsednik Volodimir Zelenski sada je priznao da je novac namenjen Ministarstvu odbrane za drugu polovinu 2026. potrošen unapred i da je u vojnom budžetu nastala rupa od čak 27 milijardi dolara.
Susret predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog repera Kanjea Vesta moguć je tokom predstojeće posete muzičara Rusiji, izjavila je prva zamenica predsednika Odbora Državne dume za međunarodne poslove Svetlana Žurova.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.
Rusija je tokom noći izvela veliki kombinovani raketni i napad dronovima na više regiona Ukrajine, a eksplozije su odjekivale u Kijevu, Odesi, Zaporožju, Krivom Rogu i Kremenčugu, dok su ukrajinske vlasti potvrdile da ima ranjenih i pogođenih objekata.
Video-obraćanje Volodimira Zelenskog, navodno snimljeno kod oznake „Zaporožje“, našlo se pod lupom nakon što su gledaoci primetili neobičan detalj – pred sam kraj snimka u pozadini se iznenada pojavljuju kamion i terenac kojih nekoliko trenutaka ranije nije bilo na istom mestu.
Novi vlasnik otvoreno je potvrdio da su Šolakovi mediji svesno podsticali društvene podele radi profita i gledanosti, dok su umesto objektivnog informisanja služili kao paravan za sprovođenje skrivenih političkih i ekonomskih projekata.
Dok opozicija danima pokušava da napumpaju lažnu priču o snazi blokadera, iz samog vrha njihove organizacije cure informacije koje potvrđuju totalni fiasko, mržnju, tenzije i raspad!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je brutalne napade na bivšu srpsku teniserku Jelenu Janković, koja se našla na meti blokaderskih novinara samo zato što je podržala Srbiju i promociju Ekspa.
U opozicionim redovima i tajkunskim medijima zavladalo je potpuno ludilo! U najnovijoj skandaloznoj analizi Čeda Kokanović otvoreno je pozivao da Studentski pokret ponudi amnestiju i skraćenje zatvorskih kazni za čak 200.000 robijaša kako bi skupili najjeftinije glasove i dokopali se vlasti!
Voditeljka emisije "Druga strana Exatlona" Tijana Jović pozirala je na Cirkus poligonu u nesvakidašnjem izdanju, privukavši pažnju upečatljivom šminkom i atraktivnim stajlingom.
Dva dobro poznata lica kriju se među takmičarima "Exatlona 2", a reč je o bivšim učesnicima rijalitija "Elita" koji će se ovog puta oprobati u potpuno drugačijem izazovu – na zahtevnim sportskim poligonima.
Reper Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, novi je učesnik druge sezone Exatlona, a iza sebe ima bogatu karijeru punu zabave i šokantnih dešavanja.
Skijanje na vodi bio je preveliki izazov za bivšu takmičarku "Exatlona" Sanju Kalinović, koja je odustala i pre nego što je pokušala da savlada ovu disciplinu, dok je šampion rijalitija Marko Nikolić uspeo da pokaže umeće!
Darko Mladić, sin srpskog generala Ratka Mladića koji izdržava kaznu zatvora u Hagu gostujući u Info jutru govorio je o novom zahtevu koji je porodica uputila Međunarodnom krivičnom sudu.
Novinarka Olivera Miletović gostovala je u Info jutru i tom prilikom govorila o napadima na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i otkrila detalj iz prošlosti dok su se ona i lider države privatno družili.
Televizijska produkcija dobija novu adresu za velike priče, aktuelne teme i atraktivan program od 1. septembra. U Novom Sadu je otvoren novi studio za emisije, osmišljen tako da spoji savremeni dizajn, najnoviju tehnologiju i uslove koji odgovaraju najvišim produkcijskim standardima.
U ranim jutarnjim satima 28. avgusta, ljubitelji astronomije biće u prilici da posmatraju još jedan nebeski spektakl, "Krvavi Mesec" ili potpuno pomračenje Meseca.
Pre Svetog pričešća ne uzimamo ni hranu, ni kafu, ni cigaretu — pred Hrista dolazimo čisti i praznog stomaka. Uzdržavanje od ponoći nije samo pravilo, već način da naš prvi susret tog dana bude susret sa Isusom.
U Srbiji je trenutno aktivno 12 požara na otvorenom, a prvi put od izbijanja požara u Deliblatskoj peščari satelit ne očitava žarišta. Na Goču i Stolovima situacija je stabilna, rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Luka Čaušić.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije objavio je upozorenje za područje Deliblatske peščare na nepovoljne meteorološke uslove sa aspekta nastanka i brzog širenja požara na otvorenom.
Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov govorila je danas o požarima koji su pogodili Srbiju i o najkritičnijem žarištu u Deliblatskoj peščari. Takođe, ističe da se priprema širi plan obnove i sanacije Deliblatske peščare.
U stravičnoj nezgodi koja se dogodila jutros u 06.42 časova u Barajevu, u Ulici Nova 27 kod kućnog broja 1, teške telesne povrede zadobili su motociklista B. M. (29) i putnica iz autobusa V. E. (54).
Dve osobe poginule su jutros u teškoj saobraćajnoj nesreći na ulazu u selo Kljajićevo kod Sombora, kada je teretno vozilo u punoj brzini naletelo na radnike koji su izvodili radove na rekonstrukciji deonice.
Nacionalni festival filma i televizije - NAFFIT 2026 biće održan od 3. do 6. septembra na Zlatiboru, uz četiri dana projekcija, razgovora, susreta i festivalskih programa posvećenih domaćoj kinematografiji, televiziji i stvaraocima koji su obeležili srpsku audiovizuelnu scenu.
Srpska književnost ima dugu tradiciju humora, satire i komedije, a pojedina dela uspela su da nadžive vreme i ostanu jednako zanimljiva i današnjim čitaocima.
Drugi dan Međunarodnog filmskog festivala u Nišu doneo je novu dozu vrhunske zabave, krcate tribine Letnje pozornice i sjajne reakcije publike na premijerna ostvarenja i prateće sadržaje.
I zelene i crvene jabuke obezbeđuju važne hranljive materije poput vlakana i vitamina C. Iako postoje manje razlike u ukusu i broju kalorija, nijedna nije značajno zdravija od druge.
Istraživači su otkrili mehanizam u mozgu mužjaka miševa koji bi mogao da pokreće veću želju za alkoholom kada su životinje socijalno izolovane, navedeno je u istraživanju koje je objavljeno u časopisu "Nature Neuroscience".
Američka kompanija Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, pristala je danas da plati najviše 16,68 milijardi dolara i uvede značajne promene na svojim platformama kako bi okončala spor sa 29 saveznih država SAD, koje su je optužile da je društvene mreže dizajnirala tako da izazivaju zavisnost kod dece.
Pojava prvih sedih vlasi često nas zabrine jer odmah pomislimo na česta farbanja i sate provedene kod frizera. Ipak, savremeni trendovi u nezi kose nude praktična rešenja koja izgledaju prirodno, moderno i zahtevaju manje održavanja. Među njima se posebno izdvaja jedna topla jesenja nijansa.
Transrodna pevačica Nataša Maza tvrdi da je ostala bez krova nad glavom i novca, da joj porodica nije pružila pomoć, kao i da već danima nema šta da jede.
Folker Stanko Nedeljković Bađi decenijama važi za jednog od najtraženijih pevača kada su u pitanju privatna veselja, a mi smo došli do detalja iz privatnog života!
Bivša rijaliti učesnica, Marija Ana Smiljanić, podelila je sliku sa sinom i istakla da je u novoj fazi života u kojoj joj mir i tišina najviše prijaju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.