Počelo je! Ukrajinci beže, ali ne na Zapad: Iznenada su masovno krenuli ka Rusiji, Moskvu mole samo za jedno

Građani Ukrajine najčešće su od početka 2026. godine tražili azil u Rusiji, pokazuju podaci iz istraživanja agencije TASS, prema kojima je upravo na Ukrajince otpala polovina svih zahteva podnetih u prva tri meseca godine.

Od ukupno 1.329 molbi za azil u Rusiji, 712 su podneli državljani Ukrajine. Taj podatak pokazuje da se, uprkos ratu i potpunom političkom raskidu Moskve i Kijeva, deo ukrajinskih građana i dalje kreće ka Rusiji, bilo zbog porodice, dokumentacije, boravka, rada ili pokušaja da reši sopstveni status.

Više od 5.600 Ukrajinaca prešlo rusku granicu

U istom periodu zabeležen je i veći ulazak ukrajinskih državljana u Rusiju. Prema podacima koje navodi TASS, rusku granicu je u prvom kvartalu 2026. prešlo više od 5.600 građana Ukrajine.

To nije mali broj, naročito ako se ima u vidu da se radi o zemljama koje su već godinama u otvorenom sukobu. Ipak, rat nije presekao sve veze među ljudima. Porodice, raniji poslovi, imovina, rodbina, pogranična kretanja i lične okolnosti i dalje guraju deo Ukrajinaca ka Rusiji, koliko god to politički zvučalo osetljivo.

Sam zahtev za azil ne govori dovoljno o svakoj pojedinačnoj sudbini. Neko traži pravni status, neko pokušava da ostane uz rodbinu, neko dolazi iz oblasti u kojima je život postao neizdrživ, a neko jednostavno bira pravac za koji u tom trenutku misli da mu je najbezbedniji.

Rat nije zaustavio kretanje ljudi

Podatak da su Ukrajinci najbrojniji među tražiocima azila u Rusiji politički je osetljiv, jer dolazi u trenutku kada su odnosi Moskve i Kijeva potpuno razoreni ratom. Ipak, migracije ne prate uvek logiku fronta i državne propagande.

Mnogi građani imaju rođake, imovinu ili raniji životni oslonac u Rusiji. Neki su se kretali između dve zemlje i pre rata, dok drugi sada pokušavaju da pronađu bilo kakvu sigurnost u uslovima u kojima normalan život godinama nije moguć.

Rusija će ove brojke verovatno predstavljati kao dokaz da deo Ukrajinaca i dalje vidi tu zemlju kao utočište. Kijev bi, s druge strane, takve podatke mogao da tumači mnogo opreznije, naročito zbog okolnosti u kojima ljudi napuštaju ratom pogođene oblasti.

Ono što se iz dostupnih podataka jasno vidi jeste da su državljani Ukrajine u prva tri meseca 2026. bili najbrojniji među onima koji su u Rusiji tražili azil. Od 1.329 zahteva, više od polovine došlo je upravo od njih, dok je granicu u istom periodu prešlo više od 5.600 ukrajinskih građana.

U ratu u kojem se najčešće govori o teritorijama, frontu i oružju, ove brojke pokazuju i drugu stranu sukoba: ljude koji se kreću, traže izlaz i donose odluke koje se ne uklapaju uvek u velike političke narative.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.