VASKRSAO RUSKI "TUPOVLJEV"! Krvavi vikend od Kijeva do Kremenčuga, MOSKVA NA NEBO POSLALA SVOJ NAJSUROVIJI BOMBARDER (VIDEO)

Od petka uveče do ponedeljka kasno popodne severni i zapadni deo Ukrajine našao se pod udarom ruskih bombardera dugog dometa "TU-22M3" koji su zajedno sa strateškim bombarderima TU-95MS i Tu-160, kao i sa površinskih i podvodnih plovila u Crnom moru lansirali seriju krstarećih raketa na ciljeve u Kijevskoj, Zaporškoj, Lavovskoj, Černigovskoj i Odeskoj oblasti

Glavnu ulogu nosača raketa tipa "H-22" imao je bombarder "Tupovljev" Tu-22 koji je doživeo najveće angažovanje u borbenim operacijama od početka rata u Ukrajini.

Srdžbu i bes kako ukrajinske, tako i zapadne javnosti izazvala je četvoročlana posada bombardera Tu-22M3 iz jednice 33310 koja pripada 52. Gardijskoj vazdušnoj eskadrili iz baze Šajkovka u Kaluškoj oblasti. Upravo iz ove jednice šest bombardera dugog dometa imali su puna četiri dana najveći broj poletanja i napada na ciljeve u Ukrajini.

Napad na Kijev, ali i udari krstarećim raketama H-22 koje imaju bojevu glavu težine jednu tonu je glavna opesija na zapadu, što je više nego dovoljan detalj da prikažemo ovaj avion.

TU-22M3 Backfire

Prvobitni TU-22 nema preterano mnogo veze sa dašnjim letelicama u sastavu ruskih vazdušnijih sil sa prefiksom M. Sa prvom verzijom sovjetska avijacija je bila razočarana, pa je projektni biro počeo ponovo da radi na letelici menjajući konstrukciju iz korena, stvarajući letelicu sa promenjivom geometrijom krila.

Tu-22 prvo je bio zamišljen kao strateški bombarder, ali nije odgovrio željenim zahtevima. Imao je malu nosivost i ograničeni dolet. Iako je mogao da nosi nukelarno naoružanje ostao je samo bombarder. U odnosu na prvobitnu verziju avion je pretrpeo značajne promene. Doživeo je nekoliko modifikacija, a poslednja je M3 koji se koristi nad istokom Ukrajine trenutno.

Od prve verzije ostao je poklopac za smeštaj naoružanja u trupu letelice i prednja noga stajnog trapa. Sovjetski generali definisali su da je glavna uloga bombardera TU-22 bila uništavanje ciljeva na kopnu na evropskom ratištu, pre svega strateški objekti i protivbrodska borba protiv nosača aviona. Planej predviđao let na malim visinama pod lovačkom zaštitom letelica Su-27.

Prvi prototip letelice je poleteo 1969 godine i to serija od dvet aviona TU-22M1. Zvanično posle uklanjanja svih problema letelica je ušla u operativnu upotrebu 1975 godine kao TU-22M2 koja je izrađena u 221 primerak.

Verzija M3 koju sad koristi ruska avijacija dobila je usavršeni motor MK-25, koja je povećala brzinu na 2,05 maha. Avion je doživeo i niz konstrukcionih promena, produžen je nos, uvedeni novi usisinici vazduha, povećana maksimalna geometrija krila na 65 stepeni. Avion TU-22M3 dobio je novu ulogu prodor na neprijateljsku teritoriju na malim visinama uz pomoć inercijalnog navigacionog sistema, sistem za upravljanje letom po unapred zadatoj mrašuti leta.

Osnovno naoružanje ove letelice postala je krstareća raketa H-22, koju letelica može da nosi ispod trupau polupotopljenom položaju ili dve rakete okačene svaka ispod svakog krila.

Tu-22M3 je prilagođen za prilaz cilju na ekstremno malim visinama. Avion u trupu može da ima smešteno 6 krstarećih raketa H-15 dometa 150 km, a na potkrilne nosače mogu da se stave još četiri rakete. U bombarderskim zadacima obično je korišten sa klasičnim avio-bombama mase 1.500 i 3.000 kg. Avion može da nosi 69 bombi FAB-250, 12, Fab -400, 8 FAB 1.500 i 2 FAB 3.000 precizno vođene bombe.

Sovjetska vojska imala je u svom naoružanju sa ovim bombarderom opremljene tri divizije teške bombarderske avijacije, dve divizije mornaričke avijacije i nekoliko samostalnih pukova. Većina aviona je bila razmeštena u bazama zapadno od Urala. Ukupno je proizvedeno 370 aviona od kojih je 315 ostalo u Rusiji. Tu se ubrajaju avioni koji su povučeni iz Estonije i Belorusije.

Borbeno je upotrebljen u Avganistanu 1987 u delokadi hrada Hosta kada je tepih bombardovanjem štito izvlačenje sovjetskih trupa. Ponovo je borbeno aktiviran u Prvom čečenskom ratu.

Raspadom SSSR-a i teškom ekonomskom krizom proizvodnja novih letelica je prekinuta 1993. Ukrajinski bombarderi su bili smešteni u bazi Poltava.