RAT RUSIJE I SAD NEIZBEŽAN?! BAJDEN JE DOVOLJNO "LUD" DA NAPADNE MOSKVU! SAD su žrtvovale Mađare, Čehe, Berlin... ZAŠTO SU FINCI DRUGA PRIČA?!

Ono što bi tokom Hladnog rata bilo ocenjeno kao totalna ludost, danas se smatra strateškom mudrošću Bele kuće. Rusi prete čak i nuklearnim oružjem, ali Vašington to ignoriše

Na samitu NATO-a u Madridu, Finska je pozvana da se pridruži tom savezu. Šta to znači za Finsku?

Ako ruski predsednik Vladimir Putin provali bilo gde duž 1.300 km duge finske granice, SAD će da priskoče u pomoć Helsinkiju da se odbrani i ući u rat sa Risjom.

Koji značaj članstvo Finske u NATO-u ima za SAD?

Ako bi Putin sa vojskom upao u Finsku, SAD će da povede rat protiv najveće zemlje na svetu koja, između ostalog, poseduje 4.500 do 6.000 taktičkih i strateških nuklearnih oružja.

Totalna ludost

Nijednom od predsednika iz perioda Hladnog rata ne bi ni u snu padalo na pamet da preuzme takvu obavezu - da rizikuje opstanak sopstvene države da bi odbranio tamo neku miljama daleku teritoriju ili državu koja nikad nije bila od vitalnog značaja za SAD.

Da se zarati sa Sovjetskim Savezom zato da bi se u korist Finske sačuvala njena teritorija za vreme Hladnog rata - bilo bi ocenjeno kao totalna ludost.

Setite se samo: Hari Truman je odbio da upotrebi silu kako bi probio blokadu koju je Josif Staljin zaveo nad Berlinom. Dvajt Ajzenhauer je odbio da 1956. pošalje trupe koje bi po Budimpešti spasavale mađarske borce za slobodu koje su gazili sovjetski tenkovi.

Lindon B. Džonson nije ni prstom mrdnuo da 1968. spase češke rodoljube dok su ih proganjale i hapsile armije Varšavskog pakta. Kada je Solidarnost Leha Valense u Poljskoj 1981. ugušena na zahtev Moskve, Ronald Regan ih je smelim rečima obodrio, a kao pomoć im je poslao samo mašine za kopiranje.

I dok su SAD svake godine tokom Hladnog rata objavljivale svoje redovne izraze podrške „porobljenim narodima" Centralne i Istočne Evrope, izbavljanje tih istih naroda iz sovjetske kontrole nikada se nije smatralo životno važnim za Zapad toliko da bi se zbog toga sa SSSR-om zaratilo.

I tako je tokom prvih 40 godina svog postojanja tokom Hladnog rata NATO, koji je nastao 1949. sa samo 12 zemalja članica, na taj broj dodao još samo njih četiri - Grčku, Tursku, Španiju i Zapadnu Nemačku.

Međutim, pozivom Švedskoj i Finskoj da mu se pridruže kao 31. i 32. država članica koju pokriva ratnom garancijom člana 5 svoje Povelje, NATO će da duplira broj svojih članova računajući od trenutka kada se poverovalo, barem su Rusi to upravo tako shvatili, da je Hladni rat već bio završen.

Sve države koje su nekada bile članice Moskvinog Varšavskog pakta - Istočna Nemačka, Poljska, Mađarska, Republika Češka, Slovačka, Rumunija, Bugarska - sada su članice od Amerikom predvođenog NATO-a i - sve su okrenute protiv Rusije. Tri bivše republike SSSR-a - Estonija, Letonija, Litvanija - takođe su članice NATO-a, vojnog saveza nastalog sa ciljem da ograničava i obuzdava zemlju kojoj su i same pripadale.

Geostreški aksiom

Litvanija, sa 2 odsto ruskog stanovništva, nedavno je uspostavila delimičnu blokadu za robu koja se prevozi preko njene teritorije do Kalinjingrada, ruske enklave na obali Baltičkog mora. Na Putinove proteste Viljnus je Moskvu opomenuo da su oni sada član NATO-a.

Aksiom geostrateške politike jeste da velika zemlja ne sme da dopusti manjoj da je na svoju ruku uvuče u veliki rat.

Godine 1914. nemački kajzer je Austrijancima izdao „blanko ček" da kazne Srbiju za njenu ulogu u atentatu na nadvojvodu Franca Ferdinanda, naslednika austrijskog trona. Beč je kajzerov ček unovčio i odmah napao Srbiju, a tako je počeo Veliki rat koji je trajao od 1914. do 1918.

Marta 1939. Nevil Čemberlen je Poljskoj dao ratnu garanciju da će, ako bude napadnuta od strane Nemačke, Britanija u rat ući na njenoj strani.

Ohrabreni ratnom garancijom Britanske imperije, Poljaci su se oglušili o Hitlerove zahteve i odbili da sa Berlinom pregovaraju o nemačkim zahtevima vezanim za Dancing (Gdanjsk), koji je od Nemačke oduzet 1919. na mirovnoj konferenciji u Parizu.

Prvog septembra 1939. Hitler je napao Poljsku, a Britanija mu je odmah objavila rat, koj je potom potrajao šest godina, nakon čega je Britanska imperija smrtno ranjena. A šta se desilo sa Poljskom? Na Jalti je 1945. Vinston Čerčil dao saglasnost Staljinu da od Sovjeta okupirana Poljska i dalje ostane pod njegovim nadzorom.

Vodeća uloga

Putin jeste ruski nacionalista koji raspad SSSR-a smatra najvećom katastrofom 20. veka, ali on nije jedini odgovoran za ovako stanje odnosa naših dvaju zemalja.

Mi Amerikanci smo odigrali vodeću ulogu u onom što je oblikovalo drugi Hladni rat, još opasniji nego što je prvi ikada bio.

Tokom poslednjih četvrt veka, a pošto je Rusija rasformirala Varšavski pakt i dopustila da se i sam SSSR raspadne na 15 nezavisnih država, mi smo stalno gurali ekspanziju NATO-a u Centralnu i Istočnu Evropu, sve više i više ograđujući i sputavajući Rusiju.

Godine 2008. su neokoni nagovorili Gruziju da napadne Južnu Osetiju, čime su Rusiju isprovocirali da interveniše i najuri gruzijsku armiju.

A 2014. su nagovorili Ukrajince da zbace legalno izabrani proruski režim u Kijevu. Kad im je to pošlo za rukom, Putin je prigrabio Krim i Sevastopolj, grad koji je vekovima bio sedište ruske crnomorske flote.

Moskva je 2022. zatražila od SAD da se obavežu da neće uvoditi Ukrajinu u NATO. Mi smo to odbili. I onda je Putin napao. Ako su Rusi tada poverovali da je Zapad njihovu zemlju saterao uza zid, imamo li mi pravo da svu krivicu za to svaljujemo samo na njih?

Amerikanci i dalje odbacuju mračna ruska upozorenja da će radije pribeći upotrebi taktičkog nuklearnog oružja nego prihvatiti poraz u Ukrajini uz poniženje, opkoljavanje i izolaciju njihove države. Da li je zbilja mudro takve pretnje odbaciti kao puko „zveckanje oružjem"?