Zelenski za napad na Kursk iskopirao naciste i bitku na Bulgeu! I on se kao i Hitler kockao, a i proći će isto!

Postoji velika sličnost između aktuelne Kurske bitke i Bitke na Bulgeu, koja je besnela u decembru 1944. i januaru 1945.. Kao i u slučaju Nemačke 1944, Ukrajina se kockala i operacija nosi i strateški i politički rizik. Bitka kod Bulgea je bila pokušaj nacističkih snaga da slome napredovanje saveznika u Nemačku.

Na početku bitke kod Bulgea, savezničke snage na terenu bile su uglavnom trupe drugog ešalona koje nisu bile toliko iskusne kao dobro obučene trupe koje bi SAD bacale u bitku kako je napredovala. (Ispostavilo se da je savezničko „tajno oružje" odvažni Džordž Paton.) Nemačke snage, s druge strane, bile su dobro obučene, visoko disciplinovane i odlučne i čvrste borci.  Ovde postoji sličnost između aktuelne Kurske bitke i Bulge. Rusija nije imala svoju regularnu vojsku kod Kurska. Neiskusne teritorijalne snage branile su to područje. S druge strane, ukrajinske brigade su bile među najboljim trupama u Ukrajini, analizira Stiven Brajen, dopisnik Asia Timesa i bivši šef Podkomiteta za Bliski istok u Komitetu za spoljne poslove Senata SAD.  

Brzo napredovanje u Rusiju oko Kurska i zauzimanje zaseoka i sela je jasan dokaz o nespremnosti ruske strane i njenoj eksploataciji od strane ukrajinskih oružanih snaga.

U slučaju Bulgea, Nemcima je pomoglo loše vreme koje je neko vreme onemogućavalo izviđanje iz vazduha. Saveznici nisu mogli da iskoriste svoju vazdušnu moć protiv grupisanih neprijateljskih snaga. To se, naravno, promenilo kada se vreme razvedrilo - i to je napravilo razliku, posebno u reljefu Bastonje i uništenju nemačkih linija snabdevanja.

Čini se da je vreme u Kursku dobro. Ukrajinci su to iskoristili za lansiranje bezbrojnih dronova i za progon raketa i artiljerijskih napada velikog dometa. Rusi su kasnili sa upotrebom svojih dronova i artiljerije, uglavnom zato što regularne ruske snage nisu bile na frontu.

Takođe je važno napomenuti da je rusko nadgledanje Ukrajine propustilo ukrajinske pripreme za napad (kao i saveznici pre početka napada na Bulge). Kako se to dogodilo još nije jasno u slučaju Kurska. 

Međutim, savršeno je jasno da saveznici nisu shvatili nemačke pripreme za Bulge. U oba slučaja, šta god da su videli, a možda i ne, sukobljavalo se sa njihovim predubeđenjima o neprijateljskim sposobnostima i namerama.

Saveznici nikada nisu očekivali da će Nemci učiniti mnogo više od pokušaja da brane svoju domovinu, što je značilo da saveznici nikada nisu očekivali ofanzivu i svakako ne tako smelu kakvu su Nemci pokrenuli. Niti saveznici nisu mislili da će Nemci ikada krenuti ka Antverpenu.

Rusi su, takođe, dobro napredovali u svom sistematskom programu smanjenja veličine i borbene sposobnosti ukrajinske vojske. Stalno napredovanje u Donjecku, iako sporo, počelo je da lomi kičmu ukrajinskom otporu - ili su Rusi tako verovali. Bili su pola u pravu, a pola u krivu.

Rusi su bili u pravu da izvlače ogromne troškove na ukrajinsku vojsku. Istovremeno, Rusi su uništavali kritičnu infrastrukturu Ukrajine, uključujući električnu energiju - šaljući političku poruku ukrajinskom rukovodstvu i stanovništvu.

Ali Rusima je promaklo da Ukrajina i dalje ima neke od svojih najtežih brigada, koje bi mogla da koristi u specijalnim operacijama. Ukrajinci su izabrali da ih koriste u Kursku radije nego da gledaju kako ih kolju u Časov Jaru ili Niu Jorku.

Ključna ruska greška bila je neuspeh da se fokusira na uništavanje ukrajinskih elitnih brigada. Umesto toga, Rusi su se fiksirali na teritorijalne dobitke i pustili Ukrajince da odlučuju o tome koje jedinice će se gde boriti.

Kurska ofanziva je prilično sićušna u poređenju sa masovnim armijama u bici kod Bulge. Na početku Kurska, Ukrajinci su angažovali oko 1.000 vojnika i skroman komplet oklopa i artiljerije. Ukrajina je takođe koristila protivvazdušnu odbranu, uključujući mobilne patriotske baterije, sredstva za elektronsko ratovanje i veliki broj dronova.

Isto tako, na ruskoj strani su postojale samo teritorijalne jedinice koje nisu imale oklop i nedostajalo im je savremeno protivtenkovsko oružje. Kako piše, Rusi su odgajali Čečene i Vagnerovce (sada deo regularne ruske vojske). Postoje izveštaji da su veće snage takođe na putu za Kursk, povučene iz rezervi, a ne iz jedinica koje se bore na drugim mestima u Ukrajini.

Od 11. avgusta, najveći deo upada je "stabilizovan", što znači da se ukrajinski napadi uglavnom uspešno suprotstavljaju.  

Trenutna scena bitke u Kursku ne liči na Bulge. Nacistički cilj je bio da razbiju američku i britansku vojsku, da ih razdvoje i oteraju na more. Cilj Ukrajine je da zadrži rusku teritoriju što je duže moguće. U oba slučaja cilj su bili pregovori, ali su se nacisti nadali da će poraziti saveznike, dok Ukrajinci nemaju takvu nadu u odnosu na Ruse.

Još ne znamo da li će Ukrajina moći da izdrži napad na Kursk. Ako zemlja ubaci više snaga, neće imati prednost koju je uživala u prvoj fazi bitke. Dakle, ukrajinska kocka je upravo to i nosi strateški i politički rizik. U tom smislu, Bitka kod Bulge i Kurska dele zajedničku temu.