Sve je jasnije da kapitualcija Ukrajine samo što nije, a sada su na pomolu veoma precizni potezi - godinama planirani. Severnokorejski vojnici mogli bi da imaju ključnu ulogu u poslednjoj fazi specijalne vojne operacije, kao moćna podrška Rusiji.
Pre toga se spekulisalo o velikim isporukama oružja iz Severne Koreje, pre svega artiljerijskih granata. Još 2023. ukrajinska obaveštajna služba HUR izvestila je da je ograničen kontingent severnokorejskih vojnika stigao u okupirane oblasti Ukrajine.
Međutim, novo svetlo na ovu saradnju bacaju informacije koje je prošlog petka objavila južnokorejska obaveštajna služba NIS: Pjongjang planira da obezbedi do 12.000 vojnika za ruski rat protiv Ukrajine.
Od toga je 1500 već prebačeno u ruski lučki grad Vladivostok – sada NIS čak govori o 3000 vojnika koji su već dovedeni u Rusiju. Prema ovim informacijama, oni bi trebalo da dobiju ruske uniforme kako bi sakrili svoj identitet.
Foto: EPA
DW tim za proveru činjenica potvrdio je da se na snimcima koje je obezbedio NIS nalaze mesta iz Istočnog vojnog okruga Rusije. Ni Rusija ni Severna Koreja do sada nisu zvanično potvrdile ove događaje.
- Trenutno postoji malo konkretnih informacija i mnogo neosnovanih spekulacija," kaže Niko Lange, viši saradnik Minhenske bezbednosne konferencije (MSC), u intervjuu za DW. „Međutim, nema sumnje da se Severokorejci nalaze u Rusiji radi obuke. Takođe, nema sumnje da su građevinski timovi severnokorejskih oružanih snaga već neko vreme – tačnije, ubrzo nakon posete Vladimira Putina Pjongjangu - aktivni u okupiranim oblastima Ukrajine."
Istovremeno, Lange naglašava:
- Ne treba automatski izvoditi zaključak iz informacija koje trenutno kruže da 12.000 severnokorejskih vojnika ratuje rame uz rame s Rusima u rovovima u Ukrajini. To nije ono što se do sada može videti.
Foto: Reuters
Zelenski je tokom vikenda jasno poručio da partneri zemlje koju je Rusija napala moraju reagovati na „jasan dokaz":
- Ne smemo dozvoliti da zlo raste. Ako svet sada bude ćutao, a mi uskoro budemo viđali severnokorejske vojnike na frontu isto tako redovno kao što obaramo iranske dronove, to nikome na ovom svetu neće koristiti i samo će produžiti rat - naglasio je ukrajinski predsednik.
Zapad reaguje uzdržano
Od ključnog značaja je kako će sada reagovati SAD – na kraju krajeva, Vašington je ne samo najveći podržavalac Ukrajine već i zaštitnik Južne Koreje. SAD su bile i prva članica NATO koja je govorila o „dokazima" prisustva severnokorejskih trupa u Rusiji. Međutim, ministar odbrane Lojd Ostin je uzdržan:
- Šta tačno rade tamo? To ćemo još videti. Ako nameravaju da učestvuju u ovom ratu u ime Rusije, onda je to veoma, veoma ozbiljan problem - rekao je on u Rimu.
Problem koji će verovatno najviše pogoditi sledeću američku administraciju, bilo da je predvodi Donald Tramp ili Kamala Haris.
Evropa će takođe verovatno čekati rezultate izbora u SAD 5. novembra, smatra stručnjak MSC-a Lange:
- Trenutno ne vidim da se velike države u Evropi okupljaju kako bi razvile zajedničku strategiju. Šta želimo postići u Ukrajini? Šta ćemo preduzeti protiv same Rusije i njenih podržavalaca? I kako ćemo zajedno delovati? To je ono što je sada potrebno - zaključuje Lange.
Portparolka NATO u Briselu izjavila je da, ukoliko su te trupe namenjene za borbu u Ukrajini, to znači „značajnu eskalaciju u podršci Severne Koreje za nezakoniti rat Rusije i još jedan znak ruskih gubitaka na frontu". NATO trenutno raspravlja o daljim koracima.
Foto: Tanjug AP/Shutterstock
To što Evropa do sada nije reagovala na navodno slanje severnokorejskih trupa smatra se „fatalnim propustom", kaže Roderih Kizeveter (CDU). On ističe da je hitno potrebna ujedinjena i odlučna reakcija snage i odvraćanja.
- Mnoge evropske države to žele već dugo. Na prvom mestu, Nemačka konačno mora promeniti svoj stav - rekao je on za DW.
Kizeveter je ponovio zahteve da se ukinu ograničenja dometa za isporučeno oružje, da se Ukrajini obezbede dodatni moćni sistemi i da se uputi poziv za članstvo u NATO.
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke pozvalo je u sredu pre podne na razgovor otpravnika poslova Severne Koreje i naglasilo da je bezbednost Nemačke i evropski mirovni poredak ugrožen podrškom ruskom agresorskom ratu.
Privremena obostrana korist za Rusiju i Severnu Koreju
Foto: Shutterstock
Još kada su se pojavili nagoveštaji o dubljoj rusko-severnokorejskoj saradnji, DW je razgovarao sa Andrejem Lankovom, profesorom istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kukmin u glavnom gradu Južne Koreje, Seulu.
Rusija može izvući korist iz ove saradnje tako što bi izbegla mobilizaciju: „Rat je u Rusiji generalno popularan, ali samo dok većina ljudi nije direktno uključena u borbe i dok rat ne utiče na njihov svakodnevni život", naglasio je Lankov. Prema njegovom mišljenju, u Rusiji je sve manje muškaraca spremnih da rizikuju svoje živote, čak ni za finansijske beneficije koje nude vojni ugovori.
- Ugovorni vojnik ruske vojske dobija 2000 dolara mesečno, uz jednokratni bonus koji može iznositi do 20.000 dolara. Pjongjang bi bio zadovoljan sa najmanje polovinom te sume za svakog vojnika kojeg obezbedi - rekao je Lankov.
Podsetimo, moderna tehnologija je veoma tražena:
- U drugačijim okolnostima Rusija nikada ne bi bila spremna da deli tehnologiju sa tako nestabilnom zemljom, ali sada nema drugog izbora.
Međutim, on veruje da ova saradnja neće biti dugoročna. Nakon završetka rata u Ukrajini, odnosi će se vratiti na prethodni nivo, jer Severna Koreja tada više neće biti ekonomski interesantna za Moskvu.
Severnoatlantski savez treba ponovo da razmotri predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona o slanju NATO snaga u Ukrajinu, izjavio je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielus Landsbergis. Makron je krajem februara nagovestio da ne isključuje tu mogućnost, iako u tom trenutku unutar NATO-a nije postojala šira podrška za takav potez.
Južnokorejski izvori navode da je Severna Koreja, osim slanja kopnenih trupa, poslala borbene pilote u Rusiju kako bi podržala ruske vojne operacije u Ukrajini, prenosi „Njuzvik“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Severnoatlantski savez treba ponovo da razmotri predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona o slanju NATO snaga u Ukrajinu, izjavio je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielus Landsbergis. Makron je krajem februara nagovestio da ne isključuje tu mogućnost, iako u tom trenutku unutar NATO-a nije postojala šira podrška za takav potez.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je u Nacionalnom dnevniku TV Pink, gde je govorio o najvažnijim političkim, ekonomskim i bezbednosnim temama.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević obratio se direktno tokom Kolegijuma dugogodišnjem novinaru "Vesti" Zoranu Vicelareviću, kog su blokaderi brutalno napali u Frankfurtu tokom tribine u organizaciji "Proglasa".
Zoran Panović, programski direktor Demostata, nekadašnji glavni urednik Danasa, srušio je blokaderski mit o izolovanosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U Palati Srbija danas je razmenjeno 10 dokumenata o saradnji između Srbije i Angole u prisustvu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića ,i predsednika Angole, Žoaoa Manuela Gonsalveša Lorensa.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) izdao je jutros crveni meteoalarm zvog visok UV indeksa, ali i temeperatura. Već u 9 časova najviša merenja dostizala su 26. podelak, dok će preko dana živa ići i do 33 stepena.
Iako su stanovnici bronzanog doba svoje mrtve spaljivali, tragovi njihovih života nisu potpuno nestali. Naučnici su otkrili da se dragocene informacije mogu sačuvati u kremiranim zubima starim više od 3.000 godina.
Nemanja Milojević iz Kruševca i Dezire Portaluri iz Italije, sudbonosno "da" rekli su u Hramu Svetog Save, dok je u njemu boravio Časni Pojas Presvete Bogorodice.
Nakon nezapamćene tragedije koja je potresla Rasinski okrug i celu Srbiju, kada su se u Velikoj Moravi kod Stalaća utopila dva dečaka, starosti 11 i 15 godina, opština Ćićevac proglasila je današnji dan, 9. jun, Danom žalosti na celoj teritoriji.
Beba koja je gugutala tokom predstave "Bura" Vilijama Šekspira, u kojoj je glavnu ulogu igrao glumac Kenet Brana, izbačena je iz sale nakon što je ometala izvođenje u pozorištu Kraljevske šekspirovske pozorišne trupe u Stratfordu na Ejvonu, rodnom mestu slavnog engleskog pisca.
Od 12. do 14. juna 2026. godine održaće se 34. Noć knjige pod pokroviteljstvom Banca Intesa u svim knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca na 74 lokacije u 38 gradova u Srbiji i regionu, kao i na sajtovima laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs.
Popularna horor misterija "Sreda" (Wednesday), u kojoj glumica Džena Ortega igra čuvenu ćerku iz porodice Adams, zvanično je postala najgledanija serija svih vremena na Netfliksu.
Princeza od Velsa Kejt Midlton ponovo je privukla pažnju svojim istančanim modnim ukusom, potvrđujući reputaciju jedne od najelegantnijih žena današnjice.
Ruže leti zahtevaju posebnu pažnju, a pravilno zalivanje ključno je za njihovo zdravlje i cvetanje. I premalo i previše vode može da im nanese štetu, pa je važno pronaći pravu meru.
Odnos Jelisavete Orašanin i Pavla Mensura prerastao je prijateljskog u ljubavni nakon što mu se ona žalila da je nesrećna u braku s Milošem Teodosićem.
Glumica Jelisaveta Orašanin u vezi je sa 11 godina mlađim kolegom Pavlom Mensurom, a kod nje na Instagramu pronašli smo njihovu zajedničku fotografiju od pre tri godine.
Glumica Jelisaveta Orašanin pokazala je da živi kao da sutra ne postoji svojim objava na mrežama gde uspešno balansira u roditeljstvu, noćnom životu i redovnim treninzima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.