Tekst koji morate pročitati: Belim lukom na litijum!
Podeli vest
Politički filozof Dragoljub Kojčić poručio je u svojoj kolumni da, umesto da misija opozicije bude doprinos napretku nacije u svakom smislu, od ekonomskog do obrazovnog i kulturnog, ona nas vraća u predracionalno stanje, ne nudeći utemeljenu metodologiju koja bi se primereno bavila litijumom i eventualnim rizicima.
Gosti "Info dana" Informer TV politički filozof Dragoljub Kojčić i profesor dr Branko Nadoveza sa Instituta za noviju političku istoriju. Komentarisali su pozadinu ukrajinskog upada u Kursku oblast, trenutnu situaciju na frontu, ali i potencijalnu kontraofanzivu ruske vojske.
Gosti "Rata uživo" Informer televizije bili su politički filozof Dragoljub Kojčić i pukovnik Velibor Stević. Govorili su na temu zabrane Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini, ali i o brojnim drugim ratnim temama iz sveta.
24.08.2024
22:28
- Nekoliko značajnih istorijskih datuma označavaju etape srpskog putovanja u modernost. Prva je započela 1804. godine, pa se preko Drugog srpskog ustanka eksplozivno i ekspresno stiglo do Sretenjskog ustava, kratkog trajanja, ali blistave ideje. Ovaj uspon prekidale su raznovrsne svetske i regionalne okolnosti, ponekad i unutrašnje. Uprkos komunističkoj epizodi, stanje narodnog duha određivali su čast, sloboda i racionalno povezivanje ekonomskog napretka sa suverenitetom zemlje, što je našu zemlju na svim raskrsnicama i u svim izborima stavljalo na pravu stranu istorije. Temelje slobodne Srbije i srpskog naroda u celini postavile su generacije naših predaka žrtvom života. Ali, snažna privreda je skelet društva i države, preduslov pouzdanih granica, prosperitetne prosvete i kulture, ugleda zemlje, fizičkog i moralnog zdravlja nacije i povezivanja sa svetom. Prvi se u sistemskom i teoretskom smislu ovom temom bavio krajem 18. veka i na početku industrijske revolucije Adam Smit u delu pod skraćenim naslovom „Bogatstvo naroda”. Knjiga je prvi put objavljena 1776. godine. Svega osam decenija kasnije, u Srbiji, tek izašloj iz otomanske okupacije, formira se Privredna komora Srbije na identično shvaćenim ciljevima i principima i prepoznatom potrebom da se na administrativno uređen način organizuje nacionalna ekonomija. Tako je Srbija stvarala uslove da se približi narodima koji su, kako se činilo, nedostižno ispred. Hrabri i promišljeni potezi odgovornih državnika i privrednika tog doba premostili su istorijske hendikepe i smanjili jaz koji nas je delio od zemalja sa srećnijom istorijom.
Danas se, međutim, vodi oštra borba oko litijuma. Osim klasične polemike ko je za, a ko protiv, postoji aspekt ove borbe koji nadmašuje sam problem eksploatacije jadarita. Već je notorno da su se prvoborci borbe protiv litijuma, pre svega Viola fon Kramon, izjasnili da ne postoji rizik od njegovog kopanja i prerade, nego je interes njenih političkih krugova u međunarodnoj zajednici da Aleksandar Vučić ne bude taj čija će vlast da upiše ogroman skok nacionalne ekonomije. U ovoj borbi antilitijumske opozicije postoji jedan metaproblem, daleko dublji i pogubniji za Srbiju nego što je njihovo licemerno oponiranje iskopavanju skupocene rude.
Elem, u prošlom stoleću Karl Poper je napisao traktat „Logika naučnog otkrića”. U epistemološkom traganju za kriterijumom šta čini nauku, a šta su fikcije s prividom naučne utemeljenosti, on kaže da ozbiljni iskazi moraju da budu „opovrgljivi”. Postoje pojmovi, kao što su astrologija ili flogiston, o kojima jednostavno ne postoji nikakvo pozitivno znanje i ne mogu biti ni opovrgnuti niti dokazani. Naravno, ovo je pojednostavljeni prikaz i samo jedan aspekt Poperove teorije, ali nedvosmisleno primenjiv na način na koji opozicija predstavlja rizik od kopanja litijuma. U nedostatku iskustvenih podataka ili teorijski verodostojnih argumenata, ona plaši narod fantomima u rangu Save Savanovića. Umesto da misija opozicije bude doprinos napretku nacije u svakom smislu, od ekonomskog do obrazovnog i kulturnog, ona nas vraća u predracionalno stanje, ne nudeći utemeljenu metodologiju koja bi se primereno bavila litijumom i eventualnim rizicima. Jasno je da izbor načina na koji se bave jadaritom otkriva koji su njihovi stvarni ciljevi. Njihova priroda je politička i nema nikakve veze s ekološkom brigom. Govoreći u poperovskom duhu – pošto su ciljevi politički i nemaju veze s tehnološkim procesima eksploatacije litijuma, spoljašnjost ciljeva u odnosu na osnovno pitanje kompromituje zasnovanost tvrdnji opozicije. Ne može se analizi litijumskog rizika pristupati s istraživačkim principom da se obori Vučić. Druge su to sfere, logički i ontološki. Pravi problem očigledno nije rizik od litijuma, nego od neutemeljene opozicije... daleko veći i s nesagledivim posledicama po racionalnost onog segmenta društva koji veruje u vampire u arhaičnom ili u modernom obliku, bukvalno ili u poperovskom shvatanju neopovrgljivosti.
Uzavrela situacija na Bliskom istoku se ne smiruje, a goruće pitanje je još uvek - hoće li Iran napasti Izrael? Na ovu temu u "Info danu" su govorili politički filozof Dragoljub Kojčić i profesor dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije.
Potpuna histerija Zapada je ono što smo mogli da vidimo u proteklih 48 sati. Oni više nemaju načina da se izbore i sve što se dešava ide u korist ruskoj strani. Na ovu temu u emisiji "Rat uživo" govorili su politički filozof Dragoljub Kojčić i pilot u penziji. Uživo u program javio se i urednik "Srbija tajms" Antonije Kovačević koji je komentarisao situaciju u Americi pred predsedničke izbore.
07.08.2024
22:29
Nije više problem u vođama opozicije koje koriste zabrinutost dela građana kojima su potrebne garancije za ekološku bezbednost u procesu obrade jadarita. Najzad, te vođe su u uvijenoj formi glasnog ćutanja na nedavnim protestima poručile da bi po eventualnom dolasku na vlast krenule u kopanje. Bilo bi neuputno da danas na protestima govore protiv litijuma a posle potrče da uzmu lopate u ruke. Neko bi ih ipak podsetio šta su govorili. Dakle, bili su na protestima, ali niko ne zna šta stvarno misle. No, problem je u onome što popularno zovemo teorija zavere i u šta jedan broj ljudi veruje... u vezi sa svakim pitanjem. Taj fenomen najbolje je opisao Umberto Eko u romanu „Fukoovo klatno”. Onaj ko uspe da poveže Kabalu s automobilskom svećicom najuspešniji je zaverolog. Problem litijuma je toliko izdašan za zaverološko svakojako povezivanje i najrazličitije projekcije i asocijacije. I svaka mogućnost da se nadgradi zaverenička priča već je iskorišćena. Na taj način se prikrivaju, zapravo kamufliraju sasvim izvesne činjenice da je prethodna vlast još pre petnaestak godina otvorila vrata istraživanju i eksploataciji litijuma. Rečju, ono što je nepobitno i dokumentovano izmiče se od očiju javnosti dok se fiktivni strahovi i sve moguće fantazmagorije, uglavnom međusobno protivrečne, predstavljaju kao realnost. A bezbroj puta je rečeno da će rizici kopanja litijuma biti egzaktno i studiozno proučeni i predočeni javnosti: naučnim nasuprot politikantskim iskazima, ma kakav zaključak bio.
Građani Srbije ne zaslužuju da ih opozicioni opsenari potcenjuju manipulacijama i da ih, koristeći njihovu razumljivu zabrinutost, koriste da kompenzuju svoju političku besadržajnost i za svoju neograničenu alavost na vlast. Srbija je već dve stotine godina demokratsko, racionalno i moderno društvo. Ko ignoriše tu činjenicu i smatra da je ulični protest snažniji argument od nauke i etabliranih instituta, previđa dve stotine godina modernosti ovog naroda. Litijama se ne ide protiv litijuma. Izgleda da će litijum, sem ekonomskih dobitaka, doprineti i prepoznavanju tegova retrogradnosti koji bi da zaustave svaki uspon Srbije - poručio je Kojčić.
Politički filozof Dragoljub Kojčić i bivši poslanik Sabora i Skupštine Krajine Ratko Ličina bili su gosti Informerovog specijalnog programa o pogromu Srba iz Hrvatske 1995. zvanog operacija "Oluja".
Najviši iranski zvaničnici sastaće se danas sa predstavnicima regionalnih saveznika iz Libana, Iraka i Jemena kako bi razgovarali o potencijalnoj odmazdi protiv Izraela nakon ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu, reklo je pet neimenovanih izvora za Rojters. Region se suočava sa rizikom proširenja sukoba između Izraela, Irana i njegovih saveznika nakon ubistva Hanijea u sredu i ubistva višeg komandanta Hezbolaha u utorak u izraelskom napadu na predgrađe Bejruta. O tome kakve, potencijalno katastrofalne, posledice bi ovo moglo da ima na svet govorili su politički filozof Dragoljub Kojčić i glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić u emisiji "Info dan" televizije Informer.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Gosti "Info dana" Informer TV politički filozof Dragoljub Kojčić i profesor dr Branko Nadoveza sa Instituta za noviju političku istoriju. Komentarisali su pozadinu ukrajinskog upada u Kursku oblast, trenutnu situaciju na frontu, ali i potencijalnu kontraofanzivu ruske vojske.
Ruska vojska je izvela masovni raketni napad na niz strateških ciljeva u Kijevu, uključujući objekat koji se koristi za potrebe rezidenture CIA, nekoliko ključnih vojnih i obaveštajnih baza Ukrajine, kao i energetske objekte i NATO proksi u Ukrajini.
Slovački premijer Robert Fico optužio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je pokušao da ga podmiti iznosom od 500 miliona evra da obaveže Bratislavu da podrži zahtev Kijeva za ulazak u NATO.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji bavila se krucijalnim geopolitičkim temama, fokusirajući se na rusko-ukrajinski sukob, krucijalne promene na globalnom nivou nakon inauguracije Donalda Trampa, ali i nove sukobe sa kojima se može suočiti svet u budućnosti.
Gosti Otvorenog studija bili su advokat Branko Pavlović, stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel i Vladimir Kljajić politikolog, govorili su o svim najvažnijim svetskim temama.
Groznica misterioznih putovanja je polako ali sigurno zahvatila i mlade u Srbiji, posebno pred proslavu Nove godine, tako da je sve više njih zainteresovano za put do destinacije čije će ime saznati nek takon što se ukrcaju u autobus!
Trend estetskih intervencija, zarad lepšeg izgleda, ne jenjava u Srbiji, što je dovelo do pojave mnogih izmišljenih hirurga u ovom polju medicine. Stručnjaci upozoravaju da rad laika može dovesti do ozbiljnih komplikacija i trajnih deformiteta.
Igor (33) iz Beograda, koji je pre nekoliko godina stupio u brak sa Stanom (27) iz jednog sela kod Požarevca, podelio je svoju životnu priču na društvenim mrežama koja je izazvala brojne komentare upravo zbog njihove prve bračne noći.
Fudbalski klub Radnički 1923 oglasio se zvaničnim saopštenjem nakon skandaloznih dešavanja na konferenciji za medije nakon meča 20. kola Superlige Srbije između Vojvodine i Kragujevčana.
Fudbaleri Atletiko Madrida ostvarili su pobedu protiv Barselone rezultatom 2:1 u 19. kolu La Lige, zahvaljujući golu Aleksandera Serlota u šestom minutu nadoknade.
Košarkaši Crvene zvezde ostvarili su značajnu pobedu u 17. kolu Evrolige, savladavši Makabi u Beogradskoj areni sa rezultatom 81:73. Najveći junak crveno-belih bio je Džoel Bolomboj.
Mađarska je zainteresovana da održi tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu i o tome pregovara sa obe zemlje, nudeći mogućnost prelaska gasa u mađarsko vlasništvo već na rusko-ukrajinskoj granici, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.
Taleb A. (50), psihijatar poreklom iz Saudijske Arabije koji je uleteo kolima na božićni market u nemačkom gradu Magdeburgu, na neki način je najavljivao pokolj koji je načinio.
Glumica Paulina Manov koja je u filmu "Toma" igrala ulogu Ljiljane, jednom prilikom je otkrila da je uspela da smrša čak 30 kilograma nakon što se prvi put porodila, a objasnila je i kako joj je to pošlo za rukom.
Glumica Olivera Bacić Dragičević dobila je ulogu u obnovljenoj pozorišnoj predstavi "Mister Dolar" u režiji Vladimira Lazića u Pozorištu na Terazijama.
Današnji datum, 21.12 obeležavaju brojevi 1 i 2, odnosno njihov niz, što u numerologiji ima posebno značenje. Takođe, astrološki aspekti današnjeg dana posebno utiču na neke horoskopske znake.
Alen De Boton, čuveni filozof i autor knjige "Arhitektura sreće", istakao je ključno pitanje koje svaki roditelj može da postavi svom detetu kako bi procenio kvalitet svog roditeljstva.
Viki Miljković stavila je tačku na aferu oko pesme "Večera" koja je postala veliki hit kada je prepevala Zorana Mićanović i otkrila šta misli o izvedbi mlade koleginice.
Indira Aradinović Indi odlučila je da više ne govori javno o Zoranu Marjanoviću i njihovom odnosu, saopštila je pevačica gostujući na Informer televiziji.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.