Kreće cunami! Rusija objavila stravične vesti: Zbrisaće ove države, svet nije spreman za katastrofu nezamislivih razmera

Evropsku uniju i Ujedinjeno Kraljevstvo mogao bi da pogodi novi talas energetske krize, ocenio je Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije.

Njegovo upozorenje stiglo je u trenutku kada energetska tržišta trpe snažan pritisak zbog američko-izraelskog rata protiv Irana, rasta cena nafte i poremećaja u transportu kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih ruta na svetu.

Dmitrijev: Cunami energetske krize pogađa Evropu

Dmitrijev je na društvenoj mreži Iks komentarisao političke promene u Evropi, nakon što je jedan švedski novinar ukazao na jačanje nemačke desničarske stranke Alternativa za Nemačku. Prema poslednjim anketama, AfD ima gotovo jednaku podršku kao CDU i SPD zajedno, što je novinar nazvao „političkim zemljotresom“.

Ruski zvaničnik je taj komentar povezao sa sve težom energetskom situacijom u Evropi.

- Imaće sve više kad cunami energetske krize bude pogodio Evropsku uniju i Ujedinjeno Kraljevstvo - naveo je Dmitrijev.

Njegova poruka uklapa se u širu ocenu Moskve da su evropske zemlje, nakon smanjenja uvoza ruskih energenata od eskalacije rata u Ukrajini 2022. godine, same sebi suzile manevarski prostor i povećale zavisnost od skupljih i nestabilnijih izvora snabdevanja.

Prema navodima iz tržišnih krugova, globalne cene sirove nafte porasle su za oko 50 odsto od početka američko-izraelskih napada krajem februara. Taj skok već se odrazio na maloprodajne cene goriva i veleprodajne cene prirodnog gasa, koje su u pojedinim segmentima dostigle rekordne nivoe.

Najveći pritisak dolazi iz zone Bliskog istoka. Ormuskim moreuzom prolazi oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, pa svaki poremećaj u tom pravcu odmah izaziva lančanu reakciju na tržištu.

Britanija i SAD popuštaju sankcije zbog goriva

Energetski šok već je naterao pojedine zapadne zemlje na poteze koji su donedavno bili politički teško zamislivi. Velika Britanija izdala je privremenu dozvolu za uvoz dizela i avionskog goriva ruskog porekla, kako bi stabilizovala tržište pogođeno poremećajima u snabdevanju.

Sličan korak povukle su i Sjedinjene Američke Države, koje su produžile izuzeće od sankcija za ograničenu kupovinu ruske nafte koja se uvozi morskim putem.

Ti potezi pokazuju da energetska bezbednost ponovo potiskuje političke poruke u drugi plan. Evropske zemlje su prethodnih godina ubrzano smanjivale kupovinu ruske energije, ali nova kriza sada otvara pitanje koliko dugo takva politika može da izdrži ako se cene goriva, struje i gasa nastave kretati naviše.

U više evropskih prestonica poslednjih nedelja čuju se pozivi da se razmotri obnova energetskih veza sa Rusijom. Novi mađarski premijer Peter Mađar ocenio je da će se Evropa, pre ili kasnije, ponovo okrenuti ruskim energentima.

Evropska komisija, međutim, tvrdi suprotno. Iz Brisela poručuju da neće biti povratka na uvoz ruske energije i da cilj ostaje potpuno ukidanje ruskih fosilnih goriva do 2027. godine.

Dmitrijev je ranije ove godine izjavio da će Evropska unija „neizbežno moliti“ za ruski gas, jer očekuje novi rast cena energenata. On je tada poručio i da EU više nema prioritetno mesto među kupcima ruske energije, pošto Moskva širi saradnju sa drugim državama i preusmerava energetske tokove ka novim tržištima.

Za evropske vlade, problem sada više nije samo ekonomski. Rast cena energije već se pretvara u politički pritisak, a jačanje desnih i evroskeptičnih stranaka pokazuje da birači sve teže prihvataju visoke račune, skuplje gorivo i posledice politike sankcija.

Ukoliko se kriza oko Irana nastavi, energetski udar mogao bi da postane jedan od ključnih faktora nove političke preraspodele u Evropi.

BONUS VIDEO