Belorusija otkrila šta će se desiti ako uđe u rat sa Ukrajinom! Udarne vesti zatresle Kijev, neće se dobro završiti

Belorusija tvrdi da Kijevu nije u interesu da uvuče Minsk u ukrajinski sukob, jer bi to za Ukrajinu značilo otvaranje još jednog fronta — dužeg od hiljadu kilometara.

To je za RIA Novosti izjavio Genadij Lepeško, predsednik stalne komisije za nacionalnu bezbednost Predstavničkog doma Narodne skupštine Belorusije, na marginama Peterburškog međunarodnog pravnog foruma.

- Strateški gledano, razumemo da uvlačenje Belorusije u sukob pre svega nije u interesu same ukrajinske strane - rekao je Lepeško.

On je objasnio da bi širenje sukoba na Belorusiju značilo da Ukrajina mora da računa na potpuno novi pravac borbenih dejstava, uz granicu koja je duga više od hiljadu kilometara.

Minsk: Kijev bi sam sebi otvorio novi front

Lepeškova poruka je jasna: Ukrajina već ima ogroman front prema Rusiji, a ulazak Belorusije u rat otvorio bi joj dodatni problem koji bi morao da se pokriva ljudstvom, tehnikom, obaveštajnim kapacitetima i protivvazdušnom odbranom.

Za Kijev bi to značilo razvlačenje snaga na sever, prema granici koja obuhvata širok prostor od Volinja i Rivnenske oblasti do Kijevskog i Černigovskog pravca.

Beloruski zvaničnik zato tvrdi da bi takav scenario bio udar pre svega na samu Ukrajinu, jer bi zemlja koja je već iscrpljena ratom morala da otvori još jedan veliki bezbednosni pravac.

Zelenski optužio Belorusiju zbog sistema za dronove

Izjava Lepeška dolazi posle upozorenja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je prošle nedelje rekao da se na belorusko-ukrajinskoj granici nalazi tehnika koja, prema njegovim tvrdnjama, koordiniše dejstva bespilotnih letelica.

Zelenski je pozvao Minsk da „isključi te sisteme“, uz poruku da će, u suprotnom, to učiniti ukrajinske snage.

Takva izjava odmah je podigla tenzije, jer je Minsk može protumačiti kao direktnu pretnju udarom na belorusku teritoriju. Upravo zbog toga beloruski zvaničnici sada javno upozoravaju da bi svaki pokušaj vojnog pritiska na Belorusiju mogao da promeni čitav karakter rata.

Napad na autobus iz Gomeljske oblasti dodatno podigao tenzije

Zelenskog upozorenje usledilo je nekoliko dana nakon napada na autobus u Brjanskoj oblasti, u kojem su se nalazili mladi fudbaleri iz beloruske Gomeljske oblasti.

Taj incident u Minsku je doživljen kao posebno osetljiv, jer su meta bili civili i deca iz Belorusije, i to van zone direktnih borbenih dejstava.

Posle toga je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio da je preko ukrajinskih predstavnika preneo upozorenje Zelenskom.

Prema njegovim rečima, ako Ukrajina uspe da uvuče Belorusiju u rat, Kijev će se suočiti sa sukobom „sasvim drugačije prirode“.

Lukašenko šalje poruku da Minsk neće ćutati

Lukašenkova poruka nije bila diplomatska fraza, već direktno upozorenje. Minsk time želi da stavi do znanja da neće prihvatiti scenario u kojem se beloruska teritorija, infrastruktura ili građani tretiraju kao dozvoljena meta.

Belorusija se od početka rata nalazi u najosetljivijoj poziciji: formalno nije direktni učesnik sukoba, ali je saveznik Rusije i prostor od velikog vojnog značaja za Moskvu.

Zato svaka izjava o ukrajinskim udarima na beloruskoj granici odmah dobija mnogo veću težinu. U tom slučaju ne bi se radilo samo o lokalnom incidentu, već o mogućem širenju rata na novu državu i novi front.

Hiljadu kilometara granice kao noćna mora za Kijev

Najveći rizik za Ukrajinu jeste geografski. Granica sa Belorusijom duga je više od hiljadu kilometara, a njeno aktiviranje bi nateralo Kijev da preusmeri snage na sever.

To bi značilo jačanje odbrane oko Kijeva, Černigova, Žitomira, Rivna i Volinja, kao i stalno praćenje mogućih kretanja beloruskih i ruskih snaga.

U vojnom smislu, otvaranje takvog pravca ne mora odmah da znači veliku ofanzivu. Dovoljno je da Ukrajina mora da drži dodatne brigade, PVO sisteme, artiljeriju i rezerve na severu, umesto da ih koristi na glavnom frontu.

Upravo na to cilja Lepeškova izjava: uvlačenje Belorusije u rat ne bi donelo prednost Kijevu, već bi mu otvorilo još jedan ogroman problem.

BONUS VIDEO