Azerbejdžan je saopštio da su njegove oružane snage pokrenule, kako je rekao, „lokalne antiterorističke aktivnosti“ u regionu Nagorno-Karabaha kako bi obnovile ustavni poredak razoružavanjem i prisiljavanjem na povlačenje jermenskih vojnih formacija, ali šta je pozadina sukoba koji traje duže od 30 godina?
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, ali ima uglavnom jermensko stanovništvo koje se opire azerbejdžanskoj vlasti više od jednog veka. Godine 1991. ovaj region od oko 150.000 stanovnika proglasio je nezavisnost i od tada je vladao tom teritorijom – uz podršku Jermenije – kao nepriznata Republika Arcah.
U utorak, kada je operacija počela, azerbejdžansko ministarstvo odbrane je govorilo o svojoj nameri da „razoruža i obezbedi povlačenje formacija jermenskih oružanih snaga sa njegovih teritorija i neutrališe njihovu vojnu infrastrukturu“.
Uprkos znacima mogućeg napretka ka miru u prošlosti, ponovo je izbio jedan od „zamrznutih sukoba“ u Evropi.
Koja je pozadina?
Nagorno-Karabah, planinski region bez izlaza na more unutar granica Azerbejdžana, bio je izvor sporova još pre stvaranja Sovjetskog Saveza. Tenzije su bile potisnute kada su Jermenija i Azerbejdžan bile sovjetske države, ali su se ponovo pojavile nakon završetka hladnog rata i raspuštanja kontrole komunističke partije nad blokom.
Rat između jermenskih i azerbejdžanskih snaga okončan je prekidom vatre 1994. godine, a Jermenija je u potpunosti kontrolisala Nagorno-Karabah i druge okolne enklave na teritoriji Azerbejdžana.
Godine 2020, nakon decenija povremenih sukoba, Azerbejdžan je započeo vojnu operaciju koja je postala drugi rat u Nagorno-Karabahu, brzo probijajući jermensku odbranu. Tokom 44-dnevnog sukoba zauzela je sedam okruga i oko trećinu samog Karabaha.
"Humanitarna situacija koja se pogoršava"
Rusija, ugovorni saveznik Jermenije koja takođe ima dobre odnose sa Azerbejdžanom, ušla je u pregovore o prekidu vatre.
Sporazum je predviđao da se oko 2.000 ruskih mirovnjaka rasporedi u Karabah da čuvaju jedini preostali put koji povezuje enklavu sa Jermenijom - takozvani koridor Lačin.
U decembru 2022. godine, azerbejdžanski aktivisti koje podržava vlada počeli su da blokiraju koridor Lačin, a u aprilu 2023. godine Azerbejdžan je uspostavio novi bezbednosni punkt duž linije. Ovi potezi su prekinuli protok ljudi i robe između Jermenije i Nagorno-Karabaha, osim hitnih medicinskih evakuacija, stvarajući ono što su SAD i drugi nazvali „humanitarnom situacijom koja se brzo pogoršava“.
Luis Moreno Okampo, bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, opisao je blokadu kao potencijalno predstavljanje „genocida“ nad Karabaškim Jermenima i nameru da ih „izgladne“.
Azerbejdžan je većinski musliman, a Jermenija je većina hrišćana, a neki sa obe strane pokušavaju da sukob prikažu verskim terminima, iako analitičari kažu da je ovaj ugao preuveličan (Azerbejdžan, na primer, održava jake odbrambene veze sa Izraelom).
Zašto se sada bore?
Obnovljene borbe sugerišu da su ruski i zapadni napori da pregovaraju o diplomatskom ishodu između dve strane propali.
Jermenija je nedeljama upozoravala da Azerbejdžan premešta trupe blizu njihove zajedničke granice, koja se smatra jednom od najmilitarizovanijih na svetu.
Pokretanjem svojih takozvanih „antiterorističkih aktivnosti“ Azerbejdžan želi da primora Jermeniju da prizna svoj suverenitet nad Nagorno-Karabahom. Azerbejdžan takođe pokušava da izgradi putni i železnički koridor koji bi ga povezivao sa Nahičevanom, posebnim delom azerbejdžanske teritorije na jugozapadnoj granici Jermenije, što bi zemlji dalo direktnu vezu sa Turskom.
Osim humanitarnog pitanja, sukob izaziva međunarodnu zabrinutost iz nekoliko razloga. Najvažnija je da su regionalne sile, uključujući Rusiju, Tursku i Iran, u različitom stepenu uložene u Južni Kavkaz.
Turska je već izjavila čvrstu podršku Azerbejdžanu, dok Rusija ima bezbednosni savez sa Jermenijom, iako prodaje oružje obema zemljama.
EU, dok se zalaže za razgovore, počela je da se oslanja na Azerbejdžan u potrazi za energetskim partnerima, kako bi nadoknadila gubitak ruskog uvoza gasa i nafte od početka rata u Ukrajini.
🔴AZERBAIJAN 🇦🇿-ARMENIA 🇦🇲| #Karabakh: Moscow has indicated on the situation that Russian peacekeepers deployed on the ground will not interfere in the operation launched by 🇦🇿 army. For its part, European Parliament is calling for sanctions to be imposed on the authorities 🇦🇿. pic.twitter.com/eLXpc8Sdyp
— Nanana365 (@nanana365media) September 19, 2023
Da li Rusija gubi uticaj?
Odluka Azerbejdžana da pokrene novu ofanzivu sugeriše da Rusija, rastresena i iscrpljena svojom skupom invazijom na Ukrajinu, gubi kontrolu nad zemljama širom bivšeg sovjetskog regiona koje je smatrala sferom uticaja.
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je posredovao u okončanju rata između njih dvojice 2020. godine i rasporedio 2.000 ruskih mirovnih trupa. U to vreme, posmatrači su rekli da je mirovni sporazum Moskvi dao obnovljen uticaj na region, dok je produbljivao oslanjanje dve zemlje na Kremlj.
Jermenija poslala pomoć Ukrajini, Azerbejdžan se priklonio Turskoj
Ali katastrofalna ruska invazija na Ukrajinu duboko je uznemirila obe zemlje, koje su od tada nastojale da diversifikuju svoju spoljnu politiku dalje od jake zavisnosti od Rusije.
Azerbejdžan se približio Turskoj i Izraelu, kupujući oružje od obe zemlje.
Jermenija je napravila nekoliko demonstrativnih poteza kritikujući i distancirajući se od Rusije, dok se udvarala uticaju na zapadu.
Ranije ovog meseca, administracija u Jerevanu saopštila je da ugošćuje američke vojnike na zajedničkoj vojnoj vežbi bez presedana. Jermenija je takođe poslala humanitarnu pomoć Ukrajini, koju je lično isporučila Ana Hakobjan, supruga jermenskog premijera Nikola Pašinjana.
Dolazak američkih vojnika u Jermeniju radi vežbi mirovnih snaga iznervirao je rusku vladu, koja je decenijama delovala kao jedini bezbednosni garant za bivšu sovjetsku republiku. Desetodnevna vežba “Orao partner”, koja je počela 11. septembra, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika i ima za cilj da pripremi Jermene za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
Azerbejdžan je najavio sprovođenje "lokalnih antiterorističkih mera" u Nagorno-Karabahu, a nepriznata republika Nagorno-Karabah je saopštila da azerbejdžanska vojska izvodi raketne i artiljerijske udare
U sukobima u Nagorno-Karabahu stradalo je 25 ljudi i ranjeno 60, uključujući 15 civila, saopštile su večeras jermenske separatističke vlasti u toj oblasti oko koje se spore Jermenija i Azerbejdžan. Agencija Rojters navodi da nije u mogućnosti da proveri ove navode.
Okupljeni na današnjem protestu u Jerevanu traže da jermenske vlasti preduzmu konkretne korake u vezi sa eskalacijom situacije u Nagorno-Karabahu, pre svega, na priznavanju nezavisnosti te oblasti u Azerbejdžanu.
Ukrajina je spremna za pregovore sa Rusijom, ali strpljenje Kijeva nije neograničeno, izjavio je stalni predstavnik Ukrajine pri UN Andrej Meljnik na sednici Saveta bezbednosti, sazvanoj zbog aktuelne situacije u Ukrajini.
Jermenija ne može istovremeno da prelazi na standarde Evropske unije i zadrži isti nivo ekonomske integracije sa Rusijom i Evroazijskom ekonomskom unijom, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin, upozoravajući Jerevan na iskustvo Ukrajine.
Američka vojska testirala je ukrajinske morske dronove „magura“ tokom vežbi u blizini Filipina, a meta je bilo rashodovano plovilo koje je posle udara potonulo.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dolazak američkih vojnika u Jermeniju radi vežbi mirovnih snaga iznervirao je rusku vladu, koja je decenijama delovala kao jedini bezbednosni garant za bivšu sovjetsku republiku. Desetodnevna vežba “Orao partner”, koja je počela 11. septembra, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika i ima za cilj da pripremi Jermene za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
Svečano je otvoren deo autoputa od Adrana kod Kraljeva do Preljine kod Čačka, na Moravskom koridoru, a prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se autobusom vozio novom deonicom zajedno sa predstavnicima vlade i izvođačima radova.
Beograđani i gosti prestonice koji će prisustvovati skupu 27. juna u Beogradu imaju priliku da uživaju u raskošnom svetlećem programu i sinhronizovanim dronovima uoči skupa "Srbija jedna porodica".
Hrvatima i njihovim medijima mržnja prema Srbiji i svima koji je predstavljaju ušla je u terminalnu fazu, pa sad u svemu vide "bizarnosti" i "nadrealnosti".
Predsednik Vučić otvorio je novu deonicu Moravskog koridora, ističući da je Srbija izgradila više auto-puteva nego u prethodnim decenijama, a onda rekao nešto što je izazvalo potpuno oduševljenje.
U selu Oplanić održano je veselje u znak podrške politici Srpske napredne stranke, narodske volje i borbe za državu Srbiju, a bio je prisutan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Muzičar i putnik iz Danske Frederik Kornelius posetio je Srbiju, a Niš ga je toliko oduševio, da mu je dao titulu najboljeg grada u Srbiji i jednim od najneverovatnijih na Balkanu.
Papir na koji mnogi vozači zaboravljaju, a zakonska je obaveza imati ga u automobilu jeste Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. Ukoliko se ispostavi da ga ne posedujete, platićete kaznu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Očekuje se da ovog leta brojni turisti iz Srbije i sveta otputuju u Rim, a zbog primene EES sistema predviđa se totalni kolaps na aerodromima u prestonici Italije.
Policija u Novom Pazaru, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, uhapsila je M. D. (36) iz Novog Pazara i M. S. (55), državljanina Turske, zbog sumnje da su izvršili krivična dela teška dela protiv opšte sigurnosti i falsifikovanje isprave.
Policija u Beogradu, po nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je K. B. (34) iz Niša, zbog sumnje da je od 12. maja do 17. juna izvršio više krivičnih dela teška krađa i krađa na području opštine Savski venac.
Direktor Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Srbije Milan Pekić izjavio je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga i krijumčarenja droga, da je u Srbiji za prvih pet meseci 2026. godine zaplenjeno 7 tona narkotika.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Šampita sa čokoladnom glazurom pravo je zadovoljstvo za ljubitelje domaćih kolača. Spoj mekane kore, laganog šnea i bogate čokolade osvaja već na prvi zalogaj.
Kabl za punjenje telefona često se menja, ali problem nije uvek njegov kvalitet. Vrlo često upravo nepravilno korišćenje znatno skraćuje njegov vek trajanja.
Stručnjaci objašnjavaju da vremenske prilike i količina dnevne svetlosti mogu značajno da utiču na hormonski sistem, što se odražava na funkcionisanje celog organizma.
Godinama je među ljubiteljima pasa vladalo mišljenje da je border koli najinteligentnija rasa na svetu. Međutim, najnovija naučna istraživanja pokazala su da se na vrhu liste sada nalazi druga rasa, Malinoa.
Naš paparaco uhvatio je Jevrema Kosnića, muža manekenke Danijele Dimitrovske, sa društvom u kafani, a on se nije odvajao od zgodne brinete, te ju je ispratio čak i do WC-a!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.