Azerbejdžan je saopštio da su njegove oružane snage pokrenule, kako je rekao, „lokalne antiterorističke aktivnosti“ u regionu Nagorno-Karabaha kako bi obnovile ustavni poredak razoružavanjem i prisiljavanjem na povlačenje jermenskih vojnih formacija, ali šta je pozadina sukoba koji traje duže od 30 godina?
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, ali ima uglavnom jermensko stanovništvo koje se opire azerbejdžanskoj vlasti više od jednog veka. Godine 1991. ovaj region od oko 150.000 stanovnika proglasio je nezavisnost i od tada je vladao tom teritorijom – uz podršku Jermenije – kao nepriznata Republika Arcah.
U utorak, kada je operacija počela, azerbejdžansko ministarstvo odbrane je govorilo o svojoj nameri da „razoruža i obezbedi povlačenje formacija jermenskih oružanih snaga sa njegovih teritorija i neutrališe njihovu vojnu infrastrukturu“.
Uprkos znacima mogućeg napretka ka miru u prošlosti, ponovo je izbio jedan od „zamrznutih sukoba“ u Evropi.
Koja je pozadina?
Nagorno-Karabah, planinski region bez izlaza na more unutar granica Azerbejdžana, bio je izvor sporova još pre stvaranja Sovjetskog Saveza. Tenzije su bile potisnute kada su Jermenija i Azerbejdžan bile sovjetske države, ali su se ponovo pojavile nakon završetka hladnog rata i raspuštanja kontrole komunističke partije nad blokom.
Rat između jermenskih i azerbejdžanskih snaga okončan je prekidom vatre 1994. godine, a Jermenija je u potpunosti kontrolisala Nagorno-Karabah i druge okolne enklave na teritoriji Azerbejdžana.
Godine 2020, nakon decenija povremenih sukoba, Azerbejdžan je započeo vojnu operaciju koja je postala drugi rat u Nagorno-Karabahu, brzo probijajući jermensku odbranu. Tokom 44-dnevnog sukoba zauzela je sedam okruga i oko trećinu samog Karabaha.
"Humanitarna situacija koja se pogoršava"
Rusija, ugovorni saveznik Jermenije koja takođe ima dobre odnose sa Azerbejdžanom, ušla je u pregovore o prekidu vatre.
Sporazum je predviđao da se oko 2.000 ruskih mirovnjaka rasporedi u Karabah da čuvaju jedini preostali put koji povezuje enklavu sa Jermenijom - takozvani koridor Lačin.
U decembru 2022. godine, azerbejdžanski aktivisti koje podržava vlada počeli su da blokiraju koridor Lačin, a u aprilu 2023. godine Azerbejdžan je uspostavio novi bezbednosni punkt duž linije. Ovi potezi su prekinuli protok ljudi i robe između Jermenije i Nagorno-Karabaha, osim hitnih medicinskih evakuacija, stvarajući ono što su SAD i drugi nazvali „humanitarnom situacijom koja se brzo pogoršava“.
Luis Moreno Okampo, bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, opisao je blokadu kao potencijalno predstavljanje „genocida“ nad Karabaškim Jermenima i nameru da ih „izgladne“.
Azerbejdžan je većinski musliman, a Jermenija je većina hrišćana, a neki sa obe strane pokušavaju da sukob prikažu verskim terminima, iako analitičari kažu da je ovaj ugao preuveličan (Azerbejdžan, na primer, održava jake odbrambene veze sa Izraelom).
Zašto se sada bore?
Obnovljene borbe sugerišu da su ruski i zapadni napori da pregovaraju o diplomatskom ishodu između dve strane propali.
Jermenija je nedeljama upozoravala da Azerbejdžan premešta trupe blizu njihove zajedničke granice, koja se smatra jednom od najmilitarizovanijih na svetu.
Pokretanjem svojih takozvanih „antiterorističkih aktivnosti“ Azerbejdžan želi da primora Jermeniju da prizna svoj suverenitet nad Nagorno-Karabahom. Azerbejdžan takođe pokušava da izgradi putni i železnički koridor koji bi ga povezivao sa Nahičevanom, posebnim delom azerbejdžanske teritorije na jugozapadnoj granici Jermenije, što bi zemlji dalo direktnu vezu sa Turskom.
Osim humanitarnog pitanja, sukob izaziva međunarodnu zabrinutost iz nekoliko razloga. Najvažnija je da su regionalne sile, uključujući Rusiju, Tursku i Iran, u različitom stepenu uložene u Južni Kavkaz.
Turska je već izjavila čvrstu podršku Azerbejdžanu, dok Rusija ima bezbednosni savez sa Jermenijom, iako prodaje oružje obema zemljama.
EU, dok se zalaže za razgovore, počela je da se oslanja na Azerbejdžan u potrazi za energetskim partnerima, kako bi nadoknadila gubitak ruskog uvoza gasa i nafte od početka rata u Ukrajini.
🔴AZERBAIJAN 🇦🇿-ARMENIA 🇦🇲| #Karabakh: Moscow has indicated on the situation that Russian peacekeepers deployed on the ground will not interfere in the operation launched by 🇦🇿 army. For its part, European Parliament is calling for sanctions to be imposed on the authorities 🇦🇿. pic.twitter.com/eLXpc8Sdyp
— Nanana365 (@nanana365media) September 19, 2023
Da li Rusija gubi uticaj?
Odluka Azerbejdžana da pokrene novu ofanzivu sugeriše da Rusija, rastresena i iscrpljena svojom skupom invazijom na Ukrajinu, gubi kontrolu nad zemljama širom bivšeg sovjetskog regiona koje je smatrala sferom uticaja.
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je posredovao u okončanju rata između njih dvojice 2020. godine i rasporedio 2.000 ruskih mirovnih trupa. U to vreme, posmatrači su rekli da je mirovni sporazum Moskvi dao obnovljen uticaj na region, dok je produbljivao oslanjanje dve zemlje na Kremlj.
Jermenija poslala pomoć Ukrajini, Azerbejdžan se priklonio Turskoj
Ali katastrofalna ruska invazija na Ukrajinu duboko je uznemirila obe zemlje, koje su od tada nastojale da diversifikuju svoju spoljnu politiku dalje od jake zavisnosti od Rusije.
Azerbejdžan se približio Turskoj i Izraelu, kupujući oružje od obe zemlje.
Jermenija je napravila nekoliko demonstrativnih poteza kritikujući i distancirajući se od Rusije, dok se udvarala uticaju na zapadu.
Ranije ovog meseca, administracija u Jerevanu saopštila je da ugošćuje američke vojnike na zajedničkoj vojnoj vežbi bez presedana. Jermenija je takođe poslala humanitarnu pomoć Ukrajini, koju je lično isporučila Ana Hakobjan, supruga jermenskog premijera Nikola Pašinjana.
Dolazak američkih vojnika u Jermeniju radi vežbi mirovnih snaga iznervirao je rusku vladu, koja je decenijama delovala kao jedini bezbednosni garant za bivšu sovjetsku republiku. Desetodnevna vežba “Orao partner”, koja je počela 11. septembra, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika i ima za cilj da pripremi Jermene za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
Azerbejdžan je najavio sprovođenje "lokalnih antiterorističkih mera" u Nagorno-Karabahu, a nepriznata republika Nagorno-Karabah je saopštila da azerbejdžanska vojska izvodi raketne i artiljerijske udare
U sukobima u Nagorno-Karabahu stradalo je 25 ljudi i ranjeno 60, uključujući 15 civila, saopštile su večeras jermenske separatističke vlasti u toj oblasti oko koje se spore Jermenija i Azerbejdžan. Agencija Rojters navodi da nije u mogućnosti da proveri ove navode.
Okupljeni na današnjem protestu u Jerevanu traže da jermenske vlasti preduzmu konkretne korake u vezi sa eskalacijom situacije u Nagorno-Karabahu, pre svega, na priznavanju nezavisnosti te oblasti u Azerbejdžanu.
Nemačka bi mogla da bude sledeća velika žrtva geopolitičkog sukoba koji je počeo u Ukrajini, dok Bliskom istoku preti rat koji bi mogao da preraste u svetski, upozoravao je nekadašnji lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da bi prihvatio mirovni sporazum kojim bi se rat "zamrznuo" duž trenutne linije fronta, ocenivši to kao realan način da se zaustave borbe.
Zamrzavanje sukoba u Ukrajini duž postojeće linije fronta predstavljalo bi izdaju Rusije i oduzimanje rezultata koje je ruska vojska ostvarila tokom višegodišnjih borbi, upozorio je penzionisani pukovnik ruske vojske i vojni ekspert Viktor Baranec.
Ukrajina još nije doživela vojni slom, ali će njena odbrana neizbežno popustiti ukoliko Rusija nastavi napade sadašnjim intenzitetom, smatra ruski ratni reporter Aleksandar Sladkov.
Rusija ima ukupan javni dug od svega 17,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je u Italiji zaduženost dostigla gotovo 140 odsto, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, optuživši evropske vlasti da su sopstvenim ekonomskim odlukama dovele države u ozbiljne probleme.
Američki milijarder Ilon Mask upozorio je da bi pretvaranje satelitske mreže „Starlink“ u sredstvo za izvođenje napada na Rusiju moglo da izazove katastrofalne posledice po korišćenje Zemljine orbite.
Snažne eksplozije odjeknule su danas u ruskom gradu Jelecu, u Lipeckoj oblasti, gde je, prema ukrajinskim izvorima, izveden raketni napad na fabriku „Energija“, koja proizvodi baterije i druge komponente za ruske raketne sisteme.
Evropske kompanije nisu želele da napuste rusko tržište, ali su mnoge bile primorane da to učine pod pritiskom svojih vlada, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.
Ukrajinska vojna obaveštajna služba (GUR) objavila je podatke o novoj ruskoj raketi "Filin" za koju tvrdi da je u upotrebi od kraja leta 2026. godine i da može da pogodi ciljeve na udaljenosti do 1.200 kilometara
Dolazak američkih vojnika u Jermeniju radi vežbi mirovnih snaga iznervirao je rusku vladu, koja je decenijama delovala kao jedini bezbednosni garant za bivšu sovjetsku republiku. Desetodnevna vežba “Orao partner”, koja je počela 11. septembra, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika i ima za cilj da pripremi Jermene za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
U najnovijem obraćanju usred izbornog dana glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević, u emisiji "Kolegijum", porušio je najprljavije opozicione spinove, laži i pritiske kojima blokaderi pokušavaju da unesu paniku i uzdrmaju izborni proces.
Tokom glasanja za parlamentarne izbore blokaderi su krenuli da sprovode nasilje u Lazarevcu. Oni su zapalili jedan transparent, ali tu se nasilje nije zaustavilo, već je usledio napad na policiju.
Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević oglasio se večeras iz prostorija Srpske napredne stranke (SNS) na Novom Beogradu i tom prilikom uputio moćnu poruku građanima Srbije.
Slobodan Prvanović, blokaderski profesor oglasio se nakon izbora i uputio oštre kritike na račun tzv. studenata, poručujući da su svojim potezima naneli veliku političku štetu opoziciji.
Nakon što su tajkunski mediji i blokaderi tokom celog dana pokušavali da izmisle afere i stvore paniku, jedan od najžešćih kritičara vlasti i Aleksandra Vučića, Slobodan Georgiev, javno je potvrdio istinu i pokopao sve opozicione spinere.
Zbog napada na zgradu televizije Informer i promene programske šeme, emitovanje večerašnje epizode najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija je odloženo, a na programu naše televizije do daljnjeg će se emitovati specijalni program.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Prednje maglenke nekada su bile standardni deo opreme automobila, ali ih danas sve više proizvođača izostavlja iz ponude. Razlozi za ovaj trend su brojni, od napretka tehnologije osvetljenja do smanjenja troškova proizvodnje i promena u dizajnu vozila.
Ovde nije bilo važno ni ko gde radi, ni koliko ima godina, ni ko za koga glasa, nego ume li da spremi sarmu! Na vašarištu u Bačkoj Topoli na tradicionalnoj Sarmijadi bilo je više od 150 ekipa koji su spremali ovo jelo, a mnogo više onih koji su čekali da ih kusaju.
Službenici Sektora granične policije Crne Gore su u dve odvojene akcije, u Tuzima i Bijelom Polju, otkrili falsifikovane registarske tablice na dva vozila i procesuirali osumnjičene vozače.
Glumica Ivana Žigon ćerka je Steva i Jelene Žigon, a publika je najbolje pamti po ulozi u filmu "Hajde da se volimo 3" gde je kadar delila sa Lepom Brenom.
Japanski pisac Rju Murakami, poznat po romanu "Plavo, gotovo prozirno", za koji je 1976. godine dobio nagradu Akutagava, preminuo je u 75. godini, saopštio je danas izvor iz izdavačke industrije.
Pariski muzeji Luvr, Orse i Pikaso, kao i izložbeni prostor Gran pale biće u subotu, 24. oktobra, vanredno zatvoreni zbog najavljenih demonstracija u francuskoj prestonici, saopštilo je sinoć Ministarstvo kulture.
Muzička zvezda Jelena Karleuša pojavila se na Dedinju kako bi glasala na parlamentarnim izborima koji se danas održavaju u Srbiji, a modnim izdanjem odmah je privukla pažnju prisutnih.
Pevačica Zorica Erić šokirala je javnost kada je progovorila o svekrvi koja je nakon pada i preloma kuka gotovo dve godine provela u krevetu, a način na koji ju je opisala izazvao je brojne reakcije.
Pevačica Zorana Mićanović ostala je bez naočara nakon što ih je njen gitarista izgubio, a na beogradskom aerodromu otkrila je kako je došlo do ovog peha.
Pevač Miki Mećava otkrio je da ga je bivša supruga Milica pozvala među prvima nakon što je saznala da je u 64. godini dobio ćerkicu Mašu sa partnerkom Katarinom, a njena reakcija ga je oduševila.
Voditeljka Sanja Kužet otkrila je da ju je pokojni kreativni direktor Granda Saša Popović godinama štitio, pružao joj podršku i omogućio joj da bezbrižno gradi karijeru i podiže svoja tri sina.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari