Azerbejdžan je saopštio da su njegove oružane snage pokrenule, kako je rekao, „lokalne antiterorističke aktivnosti“ u regionu Nagorno-Karabaha kako bi obnovile ustavni poredak razoružavanjem i prisiljavanjem na povlačenje jermenskih vojnih formacija, ali šta je pozadina sukoba koji traje duže od 30 godina?
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, ali ima uglavnom jermensko stanovništvo koje se opire azerbejdžanskoj vlasti više od jednog veka. Godine 1991. ovaj region od oko 150.000 stanovnika proglasio je nezavisnost i od tada je vladao tom teritorijom – uz podršku Jermenije – kao nepriznata Republika Arcah.
U utorak, kada je operacija počela, azerbejdžansko ministarstvo odbrane je govorilo o svojoj nameri da „razoruža i obezbedi povlačenje formacija jermenskih oružanih snaga sa njegovih teritorija i neutrališe njihovu vojnu infrastrukturu“.
Uprkos znacima mogućeg napretka ka miru u prošlosti, ponovo je izbio jedan od „zamrznutih sukoba“ u Evropi.
Koja je pozadina?
Nagorno-Karabah, planinski region bez izlaza na more unutar granica Azerbejdžana, bio je izvor sporova još pre stvaranja Sovjetskog Saveza. Tenzije su bile potisnute kada su Jermenija i Azerbejdžan bile sovjetske države, ali su se ponovo pojavile nakon završetka hladnog rata i raspuštanja kontrole komunističke partije nad blokom.
Rat između jermenskih i azerbejdžanskih snaga okončan je prekidom vatre 1994. godine, a Jermenija je u potpunosti kontrolisala Nagorno-Karabah i druge okolne enklave na teritoriji Azerbejdžana.
Godine 2020, nakon decenija povremenih sukoba, Azerbejdžan je započeo vojnu operaciju koja je postala drugi rat u Nagorno-Karabahu, brzo probijajući jermensku odbranu. Tokom 44-dnevnog sukoba zauzela je sedam okruga i oko trećinu samog Karabaha.
"Humanitarna situacija koja se pogoršava"
Rusija, ugovorni saveznik Jermenije koja takođe ima dobre odnose sa Azerbejdžanom, ušla je u pregovore o prekidu vatre.
Sporazum je predviđao da se oko 2.000 ruskih mirovnjaka rasporedi u Karabah da čuvaju jedini preostali put koji povezuje enklavu sa Jermenijom - takozvani koridor Lačin.
U decembru 2022. godine, azerbejdžanski aktivisti koje podržava vlada počeli su da blokiraju koridor Lačin, a u aprilu 2023. godine Azerbejdžan je uspostavio novi bezbednosni punkt duž linije. Ovi potezi su prekinuli protok ljudi i robe između Jermenije i Nagorno-Karabaha, osim hitnih medicinskih evakuacija, stvarajući ono što su SAD i drugi nazvali „humanitarnom situacijom koja se brzo pogoršava“.
Luis Moreno Okampo, bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, opisao je blokadu kao potencijalno predstavljanje „genocida“ nad Karabaškim Jermenima i nameru da ih „izgladne“.
Azerbejdžan je većinski musliman, a Jermenija je većina hrišćana, a neki sa obe strane pokušavaju da sukob prikažu verskim terminima, iako analitičari kažu da je ovaj ugao preuveličan (Azerbejdžan, na primer, održava jake odbrambene veze sa Izraelom).
Zašto se sada bore?
Obnovljene borbe sugerišu da su ruski i zapadni napori da pregovaraju o diplomatskom ishodu između dve strane propali.
Jermenija je nedeljama upozoravala da Azerbejdžan premešta trupe blizu njihove zajedničke granice, koja se smatra jednom od najmilitarizovanijih na svetu.
Pokretanjem svojih takozvanih „antiterorističkih aktivnosti“ Azerbejdžan želi da primora Jermeniju da prizna svoj suverenitet nad Nagorno-Karabahom. Azerbejdžan takođe pokušava da izgradi putni i železnički koridor koji bi ga povezivao sa Nahičevanom, posebnim delom azerbejdžanske teritorije na jugozapadnoj granici Jermenije, što bi zemlji dalo direktnu vezu sa Turskom.
Osim humanitarnog pitanja, sukob izaziva međunarodnu zabrinutost iz nekoliko razloga. Najvažnija je da su regionalne sile, uključujući Rusiju, Tursku i Iran, u različitom stepenu uložene u Južni Kavkaz.
Turska je već izjavila čvrstu podršku Azerbejdžanu, dok Rusija ima bezbednosni savez sa Jermenijom, iako prodaje oružje obema zemljama.
EU, dok se zalaže za razgovore, počela je da se oslanja na Azerbejdžan u potrazi za energetskim partnerima, kako bi nadoknadila gubitak ruskog uvoza gasa i nafte od početka rata u Ukrajini.
🔴AZERBAIJAN 🇦🇿-ARMENIA 🇦🇲| #Karabakh: Moscow has indicated on the situation that Russian peacekeepers deployed on the ground will not interfere in the operation launched by 🇦🇿 army. For its part, European Parliament is calling for sanctions to be imposed on the authorities 🇦🇿. pic.twitter.com/eLXpc8Sdyp
— Nanana365 (@nanana365media) September 19, 2023
Da li Rusija gubi uticaj?
Odluka Azerbejdžana da pokrene novu ofanzivu sugeriše da Rusija, rastresena i iscrpljena svojom skupom invazijom na Ukrajinu, gubi kontrolu nad zemljama širom bivšeg sovjetskog regiona koje je smatrala sferom uticaja.
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je posredovao u okončanju rata između njih dvojice 2020. godine i rasporedio 2.000 ruskih mirovnih trupa. U to vreme, posmatrači su rekli da je mirovni sporazum Moskvi dao obnovljen uticaj na region, dok je produbljivao oslanjanje dve zemlje na Kremlj.
Jermenija poslala pomoć Ukrajini, Azerbejdžan se priklonio Turskoj
Ali katastrofalna ruska invazija na Ukrajinu duboko je uznemirila obe zemlje, koje su od tada nastojale da diversifikuju svoju spoljnu politiku dalje od jake zavisnosti od Rusije.
Azerbejdžan se približio Turskoj i Izraelu, kupujući oružje od obe zemlje.
Jermenija je napravila nekoliko demonstrativnih poteza kritikujući i distancirajući se od Rusije, dok se udvarala uticaju na zapadu.
Ranije ovog meseca, administracija u Jerevanu saopštila je da ugošćuje američke vojnike na zajedničkoj vojnoj vežbi bez presedana. Jermenija je takođe poslala humanitarnu pomoć Ukrajini, koju je lično isporučila Ana Hakobjan, supruga jermenskog premijera Nikola Pašinjana.
Dolazak američkih vojnika u Jermeniju radi vežbi mirovnih snaga iznervirao je rusku vladu, koja je decenijama delovala kao jedini bezbednosni garant za bivšu sovjetsku republiku. Desetodnevna vežba “Orao partner”, koja je počela 11. septembra, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika i ima za cilj da pripremi Jermene za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
Azerbejdžan je najavio sprovođenje "lokalnih antiterorističkih mera" u Nagorno-Karabahu, a nepriznata republika Nagorno-Karabah je saopštila da azerbejdžanska vojska izvodi raketne i artiljerijske udare
U sukobima u Nagorno-Karabahu stradalo je 25 ljudi i ranjeno 60, uključujući 15 civila, saopštile su večeras jermenske separatističke vlasti u toj oblasti oko koje se spore Jermenija i Azerbejdžan. Agencija Rojters navodi da nije u mogućnosti da proveri ove navode.
Okupljeni na današnjem protestu u Jerevanu traže da jermenske vlasti preduzmu konkretne korake u vezi sa eskalacijom situacije u Nagorno-Karabahu, pre svega, na priznavanju nezavisnosti te oblasti u Azerbejdžanu.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan nije uspeo da od predsednika Rusije Vladimira Putina dobije ukidanje ograničenja koja su gotovo zatvorila rusko tržište za najvažnije jermenske proizvode.
Direktor CIA Džon Retklif možda je u Moskvu stigao sa mnogo tvrđom porukom od prethodnih američkih izaslanika – upozorenjem ruskom rukovodstvu da ne ide predaleko u eskalaciji jer bi posledice po samu Rusiju mogle da budu ozbiljne, ocenio je bivši premijer Švedske Karl Bilt.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim vladi daje pravo da uvede privremenu državnu upravu nad kritičnom infrastrukturom ukoliko privatni vlasnici ne uspeju da je zaštite od napada dronovima ili je posle udara ne obnove dovoljno brzo.
Ruska diverzantsko-izviđačka grupa navodno je uspela da prodre u pozadinu Oružanih snaga Ukrajine (OSU) u Družkovki i napadne položaj sa kojeg su delovali ukrajinski operatori bespilotnih letelica, a prema navodima ukrajinskih vojnika, ubijena su četvorica operatora.
Ruski predsednik Vladimir Putin neće završiti rat čak ni ako Rusija preuzme čitav Donbas, već njegove teritorijalne ambicije idu dalje prema jugu Ukrajine, ocenio je bivši specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za Ukrajinu Kit Kelog.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je tokom razgovora sa direktorom CIA Džonom Retklifom odbio američke predloge za mirovno rešenje i mogućnost opšteg prekida vatre tokom 2026. godine, uz poruku da će Rusija na nove ukrajinske operacije odgovoriti „trostruko snažnije“.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je pristao da tokom dva dana povezana sa posetom direktora CIA Džona Retklifa ne budu izvođeni masovni vazdušni udari na Kijev i okolinu, pod uslovom da Ukrajina u istom periodu ne napada Moskvu i severozapad Rusije, uključujući Sankt Peterburg.
Direktor CIA Džon Retklif iznenada je stigao u Moskvu zbog direktnih kontakata američkih i ruskih obaveštajnih službi, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, čime je prvi put zvanično objašnjen razlog misteriozne posete koja je pokrenula brojne spekulacije na Zapadu.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je tri ukaza čiji sadržaj nije javno objavljen upravo na dan iznenadne posete direktora CIA Džona Retklifa Moskvi, što je odmah pokrenulo spekulacije o tome šta se nalazi u dokumentima označenim brojevima 605, 606 i 607.
Direktor CIA Džon Retklif iznenada je stigao u Moskvu u trenutku kada su američke obaveštajne službe otkrile rane pripreme Rusije za mogući novi talas vojne mobilizacije za rat u Ukrajini, ali i planove kojima bi Moskva mogla da „testira odlučnost NATO“, objavio je Volstrit žurnal.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dolazak američkih vojnika u Jermeniju radi vežbi mirovnih snaga iznervirao je rusku vladu, koja je decenijama delovala kao jedini bezbednosni garant za bivšu sovjetsku republiku. Desetodnevna vežba “Orao partner”, koja je počela 11. septembra, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika i ima za cilj da pripremi Jermene za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
Dok blokader Dejan Gladović fizički nasrće na aktiviste SNS- a, u javnost su isplivali šokantni detalji o njegovoj porodici koji otkrivaju svu pozadinu i vrednosti za koje se ovi ljudi zalažu!
Predsednik Aleksandar Vučić oglasio se na društvenim mrežama i objavom poslao moćnu poruku celoj naciji, podsećajući šta u presudnim trenucima znači odgovorno, nepokolebljivo i hrabro vođenje države!
Čim iz Zagreba stigne bilo kakva otrovna strelica, uvreda ili provokacija usmerena protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i naše države, blokaderski mediji u Beogradu u roku od pet minuta piju tu ustašku propagandu i sa oduševljenjem je plasiraju javnosti.
Protiv Dušana Blagojevića, profesora srpskog jezika i književnosti Gimnazije "Stojan Ljubić" u Lebanu, podneta je krivična prijava "zbog postojanja osnovane sumnje da je Blagojević izvršio niz teških krivičnih dela protiv polnih sloboda".
Predsednik Aleksandar Vučić oglasio se na društvenim mrežama i objavom poslao moćnu poruku celoj naciji, podsećajući šta u presudnim trenucima znači odgovorno, nepokolebljivo i hrabro vođenje države!
Ministarka privrede Adrijana Mesarović održala je lekciju poslanicima opozicije koji pokušavaju da kritikuju zaduživanje za infrastrukturne projekte, podsetivši ih na stotine miliona evra neobezbeđenih kredita i mračne afere iz vremena vlasti Demokratske stranke!
Skijanje na vodi bio je preveliki izazov za bivšu takmičarku "Exatlona" Sanju Kalinović, koja je odustala i pre nego što je pokušala da savlada ovu disciplinu, dok je šampion rijalitija Marko Nikolić uspeo da pokaže umeće!
Šampion Exatlona Marko Nikolić i voditeljka Jelena Dimitrijević odmerili su snage u akva kartingu i najavili drugu sezonu najvećeg sportskog rijalitija.
Bivša takmičarka najgledanijeg sportskog rijalitija "Exatlon" Milica Ohman odgovarala je na brza pitanja i otkrila šta joj je ostalo u najlepšem sećanju iz takmičenja.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obaveštava javnost da će roditelji od 1. oktobra 2026. godine moći da podnose zahteve za ostvarivanje prava na status roditelja negovatelja, elektronskim putem ili neposredno u nadležnim centrima za socijalni rad.
Prva pokretna apoteka počela je da donosi lekove do meštana udaljenih sela u Nišavskom okrugu. U ponedeljak je stigla u selo Vrtište, desetak kilometara od Niša, gde meštani mogu da kupe lekove, ali i da podignu terapiju koja im je propisana na recept.
Manastir Kuveždin na Fruškoj gori jedini je u čitavoj Srbiji posvećen Svetom Savi. Vekovima privlači vernike koji dolaze da se pomole, pronađu mir i potraže utehu i duhovnu snagu.
Na predlog Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, sud je odredio pritvor do 30 dana Julijanu A. (26) iz tog grada, osumnjičenom da je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je nekoliko ljudi povređeno, a poginula petogodišnja devojčica.
Sahrana devojčice V. B. (5), koja je podlegla povredama u bolnici nakon jezive nesreće koja se dogodila u ponedeljak oko 19 časova u Kraljevu, biće održana sutra na groblju u Ratini.
Današnje suđenje M.M. i M.M.M. iz Niške Banje, roditeljima dečaka koji je 5. oktobra 2023.godine kao trinaestogodišnjak ubio svog školskog druga Andreja Simića odloženo je za 14. septembar.
Smrt legendarne kantri zvezde Doli Parton, koja je juče preminula u 80. godini, vratila je u fokus jednu od najpoznatijih pesama koje je napisala tokom svoje blistave karijere, "I Will Always Love You".
Legendarna pevačica Doli Parton već je ranije detaljno otkrila svojoj porodici kako želi da izgleda njena sahrana, a njeni najbliži odlučni su u nameri da u potpunosti ispoštuju svaku njenu želju nakon što je preminula u Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt u Nešvilu.
Video zlatnog retrivera po imenu Los postao je veoma popularan na internetu nakon što je u prodavnici kućnih ljubimaca ugledao malo morsko prase. Pas je navodno čak pola sata sedeo ispred staklenog prostora i bez prestanka ga posmatrao.
Priprema ruskih kiselih krastavaca nije komplikovana, a njihov poseban ukus najviše zavisi od začina. Pored soli, šećera, sirćeta i semena slačice, mogu se dodati beli luk, korijander, lovorov list, paprika i listovi crne ribizle. Posebno lep miris i aromu daju semenke kopra ili sveža mirođija.
Influenserka Kajli Gardner ispričala je na TikToku, kroz seriju od četiri videa, kako je otkrila da je njen dečko vara. Njena priča privukla je ogromnu pažnju javnosti, a snimci su za kratko vreme sakupili gotovo 25,5 miliona pregleda.
Lenja pita je tradicionalni kolač koji nikada ne gubi svoju popularnost. Ova posna verzija sa jabukama i orasima ne sadrži jaja, mleko ni margarin, a zahvaljujući jednostavnom testu i bogatom voćnom filu ostaje mekana, sočna i prijatno mirisna.
Ako volite šminku koja je jednostavna, a ipak izgleda upečatljivo, ove jeseni vam neće trebati mnogo proizvoda ni dugo spremanje. Biće dovoljan samo jedan proizvod da postignete efektan izgled.
Voditeljki Jovani Jeremić otvorile su se rane nakon ugradnje silikona, a ispričala je kako se to desilo jer nije pratila savete lekara i nije mirovala.
Pevačica Indira Aradinović podelila je objavu uplakane sestre Edite i javno joj se izvinila na teškim rečima koje je iznela putem svoje Instagram objave.
Verenik voditeljke Jovane Jeremić, bokser Miloš Stojanović Tigar juče je imao operaciju lakta, a ovo nije prvi put da javne ličnosti odu "pod nož" zbog povreda usled nesrećnih okolnosti.
Pevač Darko Lazić je na jednom od poslednjih nastupa u Zenici doživeo debakl, a snimci su brzo postali predmet podsmeha društvenim mrežama zbog pevačevog falširanja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.